Kraljevski problem

    Kralj se vratio... zapravo, već neko vreme je tu i zauzima visoko mesto u hijerarhiji satova japanskog brenda Seiko. Ali ne i najviše!

    Mnogi ljubitelji su bili uzbuđeni zbog povratka ove prestižne linije na scenu. Postojala su realna visoka očekivanja od imena King Seiko, koji je nekada bio rame uz rame po inovacijama, završnoj obradi, preciznosti i svemu ostalom sa danas već izuzetno poštovanim Grand Seiko bratom.

   A onda... tišina. King Seiko nije izazvao ni toliko interesovanja koliko jedan nešto zanimljiviji Presage. Posle nekog vremena, retko ko ga i pominje na forumima i grupama. Kako se iznenada pojavio na tržištu, ušavši na ogromna zlatna vrata uz fanfare, tako je još brže pao u senku, skoro pa zaboravljen.

    Zašto?

    Ukratko, kralj ima jedan problem. Jednom rečju – prošlost!

    ISTORIJA

 

    Naravno, bogata istorija koju King ima nije problem, to je velika prednost. Međutim, ignorisanje iste... jeste. 

 

    Šta se sve krije iza imena King Seiko?

    Sigurno vam je poznato da je Seiko u jednom trenutku odlučio da pokaže svetu kako i oni imaju kvalitet i majstorstvo potrebno da se pobede švajcarski velikani časovničarskog sveta i da stave Japan na horološku mapu! Da bi u tome uspeo, čelnici japanskog brenda su napravili dva podbrenda koji bi nezavisno razvijali visoko precizne mehanizme i vrhunsku završnu obradu – King Seiko i Grand Seiko. Za što bolje rezultate, Seiko je izgradio dve fabrike koje će proizvoditi nove modele visoke horologije  – Daini Seikosha i Suwa Seikosha.

    Kada su Daini i Suwa delovale na svom vrhuncu, njihov odnos se često opisivao kao buran i rivalski. To je, naravno, bila pogrešna pretpostavka. Iako u aspektu rivalstva ima nešto istine, ono nikada nije bilo tako žestoko kao što su to neki izvori opisivali. 

 

    Od početka, Grand Seiko i King Seiko su pravljeni sa različitim namenama i pozicijama na tržištu. GS je rođen u prefekturi Nagano i napravljen je da bude oličenje vrhunskog časovničarstva. KS je rođen u Kameidou u Tokiju i napravljen je sa ciljem da ponudi visokokvalitetne satove nešto široj populaciji. Ova dva podbrenda su zahtevala različita razmatranja dizajna kako bi zadovoljili različite potrebe i Seiko ih je ponudio u različitim cenovnim segmentima. Obe linije su smatrane visokokvalitetnim kolekcijama i oslikavale su napredak brenda Seiko šezdesetih godina dvadesetog veka.

    Međusobni odnos i pomalo takmičarski duh između dve fabrike iznedrio je obostranu korist. Gospodin Imai iz Seiko Epson korporacije navodi da je taj odnos više naginjao ka porodičnom –  kompanija K. Hattori & Co. kao krovna institucija je bila roditelj, a Daini i Suwa postrojenja su bila kao deca. Prirodno je bilo da se braća takmiče jedan protiv drugog za naklonost svojih roditelja, gospodin Imai kaže, ali pošto su u osnovi bili porodica, imali su uzajamno poštovanje, razumevanje i podršku.

 

    Imai je, takođe, otkrio nekoliko primera kako je izgledao taj odnos između braće, posebno u tehnologiji i razmeni informacija. Do sada je bilo teško pronaći primere gde ove dve fabrike dele tehnologiju, ali gospodin Imai otkriva dva: Diashock i Magic Lever. Oba patenta su razvili inženjeri iz Suwa Seikosha postrojenja, ali su ih odmah podelili sa Dainijem. Tako je i King imao iste delove kao Grand.

    Imai je takođe otkrio da su tokom takmičenja preciznosti satova u Švajcarskoj svi mehanizmi sadržali Daini glavne opruge, uključujući i kalibre koje su pokretali satove Suwa postrojenja. Jedno je bilo sigurno, koja god fabrika da napravi deo koji je superiorniji, oba luksuzna brenda Grand i King Seiko delila su taj deo i napredak je bio zajednički.

    Ipak, Grand Seiko je i tada bio na nešto višem stepenu. Konkretno, 1960. godine Suwa je razvila sopstveni sistem internog testiranja mehanizama, u pokušaju da budu rigorozni i precizni kao Švajcarci. Grand Seiko kalibri su prolazili kroz serije testova, koji su zahtevali mnogo više vremena, veštine i stručnosti. Daini, bez takvog sistema testiranja, nije imao iste standarde kvaliteta koji bi se primenili na njihovu liniju King Seiko. Dakle, iako je King Seiko bio njihov vrhunski sat u to vreme, nije napravljen po istim visokim standardima. To je najverovatnije bilo i planski, kako bi cena King Seika bila niža od Granda, da bi se ponudila veća pristupačnost i raznolikost krajnjem potrošaču.

    Međutim, nije sve to bilo tako jednostavno. Bilo je situacija da se Grand proizvodio u postrojenjima Kinga! Jednom prilikom, od Daini Seikosha inženjera je traženo da proizvedu Grand Seiko zbog jednog njihovog posebno preciznog King Seiko modela. Model broj 44KS sa mehanizmom na ručno navijenje 4402 bio je evolucija Daini originalnog kalibra 54, stvorenog mnogo godina ranije. Mehanizam 4402 bio je toliko dobar da je od Dainija zatraženo da ga koristi za proizvodnju Grand Seika 44GS, koji se sada ceni kao jedan od najboljih Seiko modela svih vremena.

     Ako je King Seiko bio tako jak nekad, zašto je danas pomalo ignorisan?

    DANAS

 

    Svako ima svoje mišljenje, pa ni ovde to nije drugačije. Moj lični stav kao blogera, entuzijaste i kolekcionara o onome što sam video svojim očima i osetio svojim rukama ću pokušati što bolje da prenesem u ovaj tekst. Ako se ne slažete sa mnom, to je sasvim u redu. 

    Seiko je predstavio prelepu seriju King, relativno skoro. Divni modeli, u raznim bojama i sa vrlo lepim narukvicama, mogli su se videti na slikama kao što je ova dole, ali ja sam morao lično da ih pogledam, uživo.

 

    Zaista, ovi modeli jesu lepi, ali ljudi uglavnom traže nešto opipljivo kada vide u koji cenovni rang je Seiko stavio Kralja. Kako se to kaže, konkurencija je jaka u rangu od 2.000 evra, a priča se u gradu da Seiko izgleda više nema najbolji odnos cene i kvaliteta.

 

    Da li je King opravdao cenu?

    Kućište sata je urađeno po najvišim standardima, slično onako kako to i sam Grand Seiko zna. Identičan kvalitet, oštrina ivica, čisti prelazi između svilenkasto brušenih i kao ogledalo glatkih površina. Čista desetka!

 

    

    Narukvica je netipično dobra. Znam da mnogi misle da Seiko ne zna da napravi dobru narukvicu, ali koliko njih se žali da je ona pukla ili propala? Naprotiv, Seiko narukvice su jako dobre... ali zaostaju za konkurencijom po nekim aspektima. Malo jeftinija kopča, pinovi umesto šrafova, malo više lufta ili jednostavno zaostaju u udobnosti. Kod King modela toga nema. Po mom mišljenju, ove metalne narukvice koje King Seiko ima nadmašuju i one koje ima Grand Seiko. Čista desetka, opet!

 

    Cifer je, ponovo, savršenstvo. Pogodili su boje, suptilne, a opet upadljive. Neki modeli imaju čistije površine sa jasnim i lepim efektom radijalnih zraka, a neki modeli imaju i lepu teksturu tkanine. Svi detalji ožive kada se sat gleda izbliza, te se mane ne mogu primetiti ni tad. Još jednom, čista desetka!

    Na prvi pogled, King Seiko je opravdao ime, ima kvalitet... sve je savršeno. Pa zašto se onda ne prodaju na kilo? 

 

    Šta ljudi imaju protiv Kinga?

    Odgovor leži u specifikacijama. Kao što smo već rekli, ime King je vezano za luksuz i inovacije. Sinonim za preciznost i visoku horologiju. Rame uz rame sa Grand Seiko satovima. Međutim, novi King to nije. Ono u čemu zaostaje jeste mehanizam:

    King Seiko pokreće jedan standardni, ne toliko precizni kalibar iz serije 6R! 

    Još jednom se pozivam na priču o poreklu Kralja. Nekada je to bio sat kreiran sa preciznošću na umu. Na kraju krajeva, trebalo je da parira Grand Seiku, koji je zauzvrat bio naprednija, preciznija i luksuznija alternativa Seiko satovima tog doba. Zašto onda sa dugo očekivanim povratkom King Seika dobijamo mehanizam čija se preciznost kreće na +25/-15 sekundi dnevno? Zar to ne ide direktno protiv same prirode loze Kralja Seika? 

    Ne želim da kažem da je 6R31 koji se koristi u novoj kolekciji loš kalibar, ali ako želite da uhvatite pravi duh King Seika, to jednostavno neće uspeti sa mehanizmom nižeg ranga. Kalibar 6L35 koji se koristi u SJE083 i SJE087 takođe nije baš najprecizniji, ali je barem korak bliže onome što sam očekivao da ću videti u tom cenovnom rangu. Seiko je propustio dobru šansu...

 

    Sa druge strane, za oko 2.000 evra postoji vrlo opaka konkurencija iz Nemačke i Švajcarske! To su satovi koji imaju veoma dobre mehanizme, daleko preciznije i pouzdanije od 6R.

    Mislim da je to najveći razlog što retko ko govori o ovom lepom modelu i prestižnom imenu. Ljudi nisu zaboravili šta znači ime King Seiko, ali u Japanu su tu bogatu istoriju sklonili sa strane. Seiko je definitivno promašio pravac kada je reč o King liniji, bar za sad.

    Bojim se, jedino, da zbog ove male greške kralj ponovo ne abdicira, kao što je to već bio slučaj u istoriji brenda...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Vintidž, antikvitet, ili samo jedan običan stari model – koja je razlika?

    Odmah u početku, da razbijemo iluzije: Ne može se svaki stari sat nazivati vintidž modelom!

    Ljudi generalno naginju ka tome da svaki iole stariji model tako predstavljaju, ali realnost je malo drugačija. Sama definicija termina glasi ovako: Vintidž (starinski) dizajn odnosi se na predmet iz drugog doba koji ima važnu i prepoznatljivu vrednost. 

    Ovaj stil se može primeniti na dizajn enterijera, dekor, nameštaj, ali i na nakit i satove. Kada se kaže vintidž, obično se misli na nešto što je staromodno, ali je ipak i više od toga. To je bezvremenski klasik koji ne izlazi nužno iz mode. To je nešto što je mnogo teže nabaviti, pa može značiti i ekskluzivnost koju samo retki poseduju.

 

Seiko Lordmatic
Foto: Sven Sven

    Svaki starinski sat treba da se proceni na osnovu nekoliko kriterijuma: 

1. starost sata;

2. originalni dizajn;

3. istorijski značaj;

4. kvalitet izrade;

5. stanje u kom se sat nalazi.

 

Полет Океан
Foto: Mladen Bako

    Šta sve ovo tačno znači?

    Prvo i osnovno je starost sata. Za različite predmete ta starosna granica je različita. Generalno, starost predmeta od najmanje 30 godina se najčešće uzima kao standard da bi dobio status oldtajmera ili vintidž modela. Međutim, u časovničarskom svetu ta granica je najčešće 25 godina. Iako neke asocijacije i organizacije daju status vintidž modela satovima od preko 30 godina, postoje i one koje priznaju kao vitidž satove stare bar 20 godina. 

 

Nivada GMT Chrono
Foto: Bojan Stojanović

    Druga stavka je originalnost dizajna. Vrlo je jednostavno... omaž ili kopija nikad neće imati status vintidž sata, pa mu cena neće skakati, i svakako takav sat neće biti investicija. Termin i definicija omaž satova su danas nedefinisani, zbog mnogih kineskih brendova koji štancuju modele u ogromnom broju i to često samo menjajući logo na ciferu i ništa drugo. Takav sat verovatno nikada neće dobiti status pravog vintidž modela. Sa druge strane, sat koji je omaž u pravom smislu reči, kao sat koji odaje poštu nekom drugom modelu, dizajnu ili umetničkom stilu, pozajmljujući stilska rešenja, ali ih ne kopira, može da se nađe na listi vintidž modela, ako ima dovoljno velik istorijski značaj. 

 

Слава
Foto: Dalibor Kušić

    Istorijski značaj je isto tako bitan. Značaj može biti veliki, u horološkom smislu, kao što je to prvi Breguet Tourbillon iz 1795. godine; ili u istoriji civilizacije, kao što to ima Omega Moon Watch. Značaj može da bude i mnogo manji u civilizacijskom ili horološkom smislu, mali kao što ga ima npr. Casio F91W. To je popularan model koji je praktično otvorio vrata pristupačnim digitalnim satovima široj populaciji, i ima kultni status među ljubiteljima satova.

Darwil
Foto: Oliver Sabol

    Da bi neki sat doživeo da dobije vintidž status, mora da ima određeni kvalitet, da traje i pouzdano radi mnogo duže od dvadeset ili trideset godina. Zbog toga je kvalitet izrade jako bitan i izdvaja dobre satove na tržištu.

 

Seiko 5
Foto: Nemanja Mjedenjak

    Stanje u kom se sat nalazi takođe igra ulogu. Očuvanost sata je bitna zbog toga što niko neće želeti da kupi unakažen sat koji ne radi. Popravke bi verovatno zahtevale nove, neoriginalne delove. Takav model ne može da održi status vintidž modela. S druge strane, mala oštećenja i patina mogu čak i da povećaju cenu modela u prodaji, jer dobro očuvan stari model vredi mnogo više, ne samo u novcu, već i zbog priče koju svaki zarez, tačkica i promena boje donose!

    Koja je razlika između antikviteta i vintidž sata?

A. Schild (1925-1935)
Foto: El Blondo

    

    Starinski sat ili antikvitet poseduje iste ili slične kvalitete kao vintidž sat, samo što mora biti bar 100 godina star! Jasno je da, ako sat funkcioniše posle jednog veka rada, on onda poseduje izuzetan kvalitet, kakav se zaista retko viđa.

    Posmatrajte situaciju na sledeći način. Stari sat koji ima prepoznatljivu vrednost može postati vintidž model nakon određenog vremena. Ako se vintidž sat pokaže i dokaže pouzdanim nakon 100 godina, on postaje antikvitet i tržišna vrednost mu mnogostruko skače.

 

Ракета (Big Zero)
Foto: Radovan Raičević

 

    Antikviteti nisu nužno skuplji od vintidž satova. Neki starinski satovi postižu zapanjujuće sume na aukcijama, jer su veoma traženi od strane kolekcionara koji žude za njihovim prestižem, istorijom ili jedinstvenim kvalitetima. Naime, džepni sat Patek Philippe Henry Graves Supercomplication iz 1925. prodat je za neverovatnih 24 miliona dolara na Sodebijevoj aukciji 2014. godine, a da nije dostigao status antikviteta. Kao vintidž model, on je prodat za mnogo više novca od nekih antikviteta na istoj aukciji. Naravno, za par godina Patek Philippe Henry Graves Supercomplication će napuniti 100 godina, pa će najverovatnije i cena skočiti.

 

Patek Philippe Henry Graves Supercomplication
Vrednost: 24.000.000 $

    Dakle, postoje jasne razlike između starog sata, starinskog i antikviteta. Ljubiteljima satova je svaki stariji model drag, bez obzira na tržišnu vrednost ili status koji uživa među kolekcionarima.

    Prilog ovome je mali konkurs koji sam objavio na grupi ljubitelja satova: Tik Tak. Zamolio sam ljude da slikaju i okače jedan ručni sat iz svoje kolekcije, da bude bar 30 godina star, misleći da neće biti mnogo fotografija. Prvobitna zamisao bila je da u ovaj tekst okačim do 5 fotografija koje su imale najviše lajkova, i njih možete videti nasumično postavljene kroz ovaj tekst, od najpopularnije na prvom mestu. Međutim, odaziv je bio bolji nego što sam očekivao, sa preko 40 fotografija zaista lepih i očuvanih satova. Nažalost, nisam bio u mogućnosti da ih okačim sve, pa sam odlučio da u tekst uđu samo oni satovi koji su imali deset i više lajkova u trenutku kada je tekst objavljen.

 

Dugena
Foto: Mislav Zidar

Orient
Foto: Жарко Чолак

Orion Seal
Foto: Ilija Blaževski

    Još jednom hvala kolegama i prijateljima iz Tik Tak Facebook grupe! Ostale fotografije možete videti na Facebook postu, na linku OVDE!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩

Mehanizmi koji pokreću druge

    Dok se manufakturni mehanizmi obično povezuju sa vrhunskim luksuznim švajcarskim i nemačkim brendovima, postoji izuzetak. Japan je zemlja ponosnih, tvrdoglavih, istrajnih i vrednih ljudi. Ne iznenađuje što je tehnologija dosta napredna u zemlji koja ima takve građane i takav mentalni sklop. 

    Njihova marljivost i upornost je dovela do toga da su uspeli da pokrenu industriju satova do te mere da imaju svoje in-house mehanizme. Štaviše, ti mehanizmi ne koštaju čitavo bogatstvo!

    U Japanu postoji četiri proizvođača mehanizama: Seiko, Citizen Miyota, Orient i Casio. 

    Casio je kompanija čisto kvarcnih mehanizama, koji se proizvode u mnogobrojnim postrojenjima ove kompanije. Mehanizam možda najmanje zanimljiv ljubiteljima satova, ali ipak treba da bude pomenut. Kvarcna tehnologija koju Casio stvara zna da bude sam vrhunac industrije, kao što svedoče izuzetno precizni Oceanus satovi. Nešto više o ovom podbrendu možete pročitati u tekstu Skupoceno čudo tehnologije.

    Međutim, što se tiče mehanike, ostali japanski proizvođači vode nemilosrdnu bitku na tržištu u svim cenovnim rangovima. Poznato je da kompanije koje same dizajniraju i proizvode svoje sopstvene proizvode uživaju veliko poštovanje u industriji. Međutim, mnogi proizvođači satova, a posebno mnogi mikrobrendovi, oslanjaju se umesto toga na mali broj proverenih kalibara iz nekoliko kompanija čija je specijalnost proizvodnja mehanizama, a ne kompletnih satova. Korišćenje ovih uobičajeno dostupnih mehanizama za spoljne poslove omogućava časovničarima da smanje troškove i uvedu poznatu količinu u jednačinu izrade satova; ovi mehanizmi su relativno jeftini, opšte dostupni i relativno laki za servisiranje.

    Upravo se tu bije najveća bitka za prestiž između kompanije Citizen i Seiko. 

    Seiko ima najmasovniju proizvodnju mehanizama na svetu, i to čini iz postrojenja dva podbrenda: SII (Seiko Instruments Inc.) i TMI (Time Module Inc.). Ovi kalibri se mogu naći u mnogim mikrobrendovima, pogotovo onim koji imaju satove ronilačkog stila, i nose oznaku NH. Najpoznatiji je NH35A.  

 

 

Specifikacije

 

Tip mehanizma: automatski 

Prečnik: 25,4 mm

Debljina: 5,3 mm 

Rubini: 24

Frekvencija: 3Hz; 6 bps; 21.600 bph

Preciznost: -20 / +40 

Rezerva snage: 41h

Cena: od 50 do 80 $ 

Zaštita: Diashock

    Dok će se mnogi brendovi satova koji koriste ovaj mehanizam odlučiti za prilagođeni rotor koji će ukrasiti i gravirati prema svom nahođenju, mnogi jednostavno koriste jedan od dva standardna rotora zbog uštede novca. Ovi mehanizmi su obeleženi nazivom zemlje porekla – Japan ili Malezija, kao i oznakom fabrike SII ili TMI. Najčešće će stajati Japan SII i Malezija TMI, iako ima i obrnutih slučajeva.

    Postoje, međutim, i neobeleženi rotori, koji su blatantna kopija iz Kine. Uglavnom su upola cene. No, kvalitet nije različit. Naime, ovo je rezultat toga što Seiko koristi fabrike u Kini, a zatim te fabrike rade ono po čemu su dobro poznate – umesto da zaustave proizvodnju kada je količina narudžbenice ispunjena, oni nastave, ali sa suptilnim promenama kao što je neutiskivanje imena brenda u rotor.

    NH mehanizmi su većini veoma poznati i pod drugim imenom – 4R, kalibar koji se nalazi u najvećem broju satova koje proizvodi Seiko. NH35 je 4R35, NH36 je 4R36 i tako dalje. Fizičkih razlika među njima nema, samo je poznato da su mehanizmi sa oznakom 4R rezervisani isključivo za Seiko satove, a NH za druge brendove koji žele da imaju ovaj pouzdani kalibar.

    Najveći kvalitet je ujedno i najveća mana ovog kalibra. Jednostavan je i pouzdan. Međutim, ta jednostavnost je ono što ga čini običnim, i pomalo dosadnim. Postoji samo jedan nivo ili tip koji je industrijski standard, iako Seiko pravi i kalibar NE15, koji je premium, sa dekoracijom i 50 sati rezerve snage, a to je nebrendirana verzija kalibra 6R15.

    Sa druge strane, Miyota se potrudila da proizvede nekoliko različitih nivoa kvaliteta unutar jedne klase mehanizama, a pored toga ima i višu klasu u ponudi koji radi na višoj frekvenciji od industrijskog standarda.

 

Miyota 9015

    Citizen u okviru svoje velike grupacije poseduje proizvođača Miyota, koji pravi mehanizme za njihove potrebe, ali se takođe nalazi u mnogim mikrobrendovima. Postoje dve serije: 8000 i 9000; koje predstavljaju dve različite klase – nižu i višu.

    Niža klasa, koja nosi oznaku 8000, suštinski je rame uz rame sa Seiko NH kalibrom. To se vidi po specifikacijama:

Tip mehanizma: automatski 

Prečnik: 25,6 mm

Debljina: 5,65 mm 

Rubini: 21

Frekvencija: 3Hz; 6 bps; 21.600 bph

Preciznost: -20 / +40

Rezerva snage: 42h

Cena: od 40 do 60 $ 

Zaštita: Parashock

 

    U odnosu na NH, cena Miyota 8000 je nešto niža, a nudi malo dužu rezervu snage. Preciznost im je deklarisana na istim vrednostima, iako Miyota ima tri rubina manje.

    Miyota 9000 serija je druga priča. Pozicionirana kao konkurent za švajcarski ETA 2824, jako je popularna među mikrobrendovima koji žele da imaju tanje modele više klase. Postoji nekoliko varijacija sa različitim funkcijama i komplikacijama, kao i sa različitim nivoima obrade i ukrasa na samom mehanizmu i rotoru.

 

Specifikacije za 9100 seriju

Tip mehanizma: automatski 

Prečnik: 26 mm

Debljina: 5,52 mm 

Rubini: 24

Frekvencija: 4Hz; 8 bps; 28.800 bph

Preciznost: -10 / +30

Rezerva snage: 42h

Cena: od 115 do 135 $ 

Zaštita: Parashock 

 

    Miyota 9000 je po svemu pozicionirana iznad Seiko NH, pa čak i NE mehanizma. Od svega, najbitnije je to što Miyota radi na višoj frekvenciji i preciznost je bolja. Zbog toga su toliko i traženi. Jedini konkurenti su im švajcarci – ETA, Sellita i dr. – za koje je potrebno izdvojiti više novca.

    Mana u odnosu na kalibar NH je to što rotor može da se navija samo u jednom pravcu, jer ne poseduje patentirani Seiko Magic Lever, malu oprugu koja omogućava da se mehanizam navija kada se rotor okreće u oba pravca.

     Treba napomenuti da su Seiko Diashock i Citizen Parashock slični sistemi za zaštitu od udarca za mehaničke i automatske mehanizme. Podjednako su efikasni, iako je Citizen uvek išao korak dalje da dokaže da je Parashock efikasniji sistem. Promaster satovi su neko vreme bili testirani bacanjem iz helikoptera, sa visine od 30 metara. Seiko nije išao toliko daleko, koliko je meni poznato.

 

Kredit: Caliber Corner © 2022
Izvor: https://calibercorner.com/citizen-miiota-parashock

    

    U tehničkom smislu, to je sistem sa oprugom za ležaj sa rubinom koji podržava balansni točak. Antišok uređaji pomažu u zaštiti izuzetno osetljive osovine balansnog točka od oštećenja u slučaju pada sata ili udaranja o nešto tvrdo.

    Treći igrač u proizvodnji mehanizama za druge časovničarske brendove bio je Orient. Kako je Seiko u potpunosti preuzeo Epson 2017. godine, Orient sada potpada pod Seiko grupaciju. Međutim, i dalje se mogu pronaći mehanizmi sa oznakom YN55, koji je u suštini nebrendirana verzija Orient kalibra F6922! Isti onaj pouzdani kalibar koji pokreće Orient Kamasu.

    Po specifikacijama jako je sličan kalibru NH35A, samo ima jedan rubin više – 22, a preciznost mu je malo bolja na papiru i iznosi od -20 do +35 sekundi na dan. Rezerva snage mu je sat kraća i iznosi okruglih 40 sati.

    Koji god mehanizam da se nalazi u vašem satu, radiće pouzdano i dobro, uglavnom mnogo preciznije od fabrički navedenih brojki. Lako se servisiraju, a cena servisa nije visoka. Svaki časovničar će znati da ih popravi, i ako pazite svoj sat, trajaće vam veoma dugo, ako ne i zauvek. Uz nisku cenu, ova pouzdanost je razlog što mnogi mikrobrendovi koriste neki od japanskih mehanizama koje proizvode Seiko, Citizen i Orient... pa i Casio, koji je priča za sebe.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Ébauche VS In-House – Šta je bolje?

    Danas se izuzetno ceni kada časovničarski brend može da se pohvali manufakturnim mehanizmom, popularno nazvanim in-house. Toliko je ta kovanica postala moćan izraz u marketingu, da se skoro sve kompanije na glasu trude da naznače da je srce njihovih modela napravljeno u kući, čak iako to baš i nije slučaj. 

    Sve ređe se koriste mehanizmi drugog proizvođača, koji polako postaju isključivo rezervisani za mikrobrendove. To insistiranje na in-house mehanizmu je dovelo do toga da ljudi generalno misle da su to mnogo bolji mehanizmi od onih koji se kupe od drugog proizvođača. Mogao bih i da se složim, donekle, ali to nije uvek slučaj.

    Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga ko je proizveo mehanizam u njihovom satu. Fenomen in-house je u velikoj meri moderan.

    Istorijski gledano, in-house mehanizmi su bili rezervisani za najznamenitija imena horologije, toliko da ni Rolex nije imao svoj manufakturni mehanizam sve do skoro. Relativno govoreći. Ali taj Rolex je i pre toga bio na glasu iako nije bilo mnogo delova proizvedenih u kući. Mehanizme su pravili pravi znalci i jaka imena u časovničarskom svetu. Tu dolazimo do drugog izraza – ébauche (eboš).

    Ébauche je pozajmica iz francuskog, što znači prazno, obris ili skica. To je termin koji se koristi u umetnosti da označi prvi preliminarni crtež ili brzu skicu neke slike. Horologija i časovničarstvo prisvojili su termin ébauche, a odnosi se na nekompletan ili nesastavljen mehanizam za sat i njegove povezane komponente. 

 

Nedovršeni – ébauche mehanizmi
bez brendinga i dekoracije

    Otprilike od 1850. godine, ébauche se sastojao od dve ploče sa stubovima i par delova i zupčanika, zajedno sa nekoliko vijaka za sklapanje. Svi ovi delovi su bili grubo završeni u radionici. Takav mehanizam je trebalo obraditi, polirati, ukrasiti i dodati mu ostale delove, što su radili časovničari u svojim postrojenjima tokom sklapanja modela satova brendova u kojima su zaposleni. Asortiman je naziv za delove sata koji nisu ébauche, posebno regulacioni delovi, balansa, razne opruge, spirala, anker i ostali delovi zaprečnog mehanizma, kao i rubini raznih veličina i namena u mehanizmu. Moderni ébauche imaju rubine, ali dolaze bez svojih regulacionih delova, glavne opruge, brojčanika i kazaljki.

    Istorijski proizvođači nedovršenih mehanizama uključivali su kompanije kao što su A. Schild, Peseux, Fabrique d'Horlogerie de Fontainemelon – FHF, Gallet & Cie Fabrique d’Horlogerie Electa, Landeron, Valjoux, Venus,  France Ébauches i Lemania. Mnogi od ovih proizvođača su ostali bez posla u poslednjih nekoliko decenija, podlegavši kvarcnoj revoluciji. Većina nije bila u stanju da se takmiči sa jeftinim kvarcnim elektronskim mehanizmima azijskih proizvođača, a koji su preplavili tržište tokom osamdesetih godina dvadesetog veka. Preostali proizvođači ébauche mehanizama danas su skoro svi u vlasništvu ETA-e, podružnice Swatch grupe.

 

FHF mehanzam

    Pre 1850. godine, većina satova se proizvodila ručno u jednoj ustanovi. Svaka komponenta bi bila proizvedena u kući, sastavljena i stavljena u završen sat. Nakon toga, kada su bile dostupne mehanizovane metode proizvodnje usled industrijske revolucije, proizvođači mehanizama počeli su da prave ébauche ili blanko kalibre. Trend se nastavlja u modernim vremenima sa proizvođačima kao što su ETA ili Sellita, koji suštinski prave ébauche mehanizme i prodaju ih velikom broju časovničara.

    To rade i Japanci. Seiko NH, Citizen Miyota, pa i Orient N5 mehanizmi su praktično nebrendirane verzije kalibara koji se mogu naći u satovima tih brendova. 

    Zbog toga što velika većina brendova koristi mehanizme drugih kompanija, smatra se da satovi time gube određenu dozu originalnosti, te da su in-house mehanizmi mnogo bolji izbor. Kada neupućena osoba pročita ovo, i vidi razliku u ceni između satova sa tuđim kalibrom i onog sa manufakturnim, lako će zaključiti da je in-house bolji izbor.

    Međutim, voleo bih da obratite pažnju na sledeću činjenicu: Seiko ima svoj in-house mehanizam 4R35. Zelos, popularni mikrobrend, u nekim svojim modelima koristi NH35, što je praktično ébauche Seiko kalibar 4R35! U ovom slučaju ja ne bih rekao da je in-house mehanizam bolji – oni su identični, samo sa drugačijim oznakama, brendingom i eventualno drugačijim ukrašavanjem.

    Zapravo, u mnogo slučajeva, NH35 mehanizmi su bolje regulisani i lepše ukrašeni nego 4R35, koje Seiko stavlja, upravo zato što mikrobrendovi imaju manju proizvodnju, a ozbiljnije firme proveravaju i šteluju mehanizme. Zbog izuzetno masivne proizvodnje Seiko to nije u stanju da uradi za cenovno pristupačnije kalibre.

 

Laco 31 kalibar, malo utegnuta Miyota 8315

 

    Ako odem korak dalje, proizvođač klasičnik flieger satova iz Nemačke – Laco koristi Miyota mehanizme u svojim modelima. Imaju pristupačnije satove koje pokreće manje-više neprerađena Miyota, ali u skupljim, bolja regulacija i produžena rezerva snage mi govore da je taj ébauche malo bolji izbor od klasičnog kalibra koji bi Citizen stavio kao in-house u svoje modele. 

    Da sumiramo, ne možemo sa sigurnošću reći šta je od dva tipa mehanizama bolje imati. Mnogo drugih faktora igra ulogu u tome da li će sat pouzdano raditi, ali prestiž termina in-house danas je toliko marketinški bitan da mnogi brendovi insistiraju da njihov prerađeni ébauche zapravo jeste manufakturni kalibar... U najboljem slučaju, imate isti mehanizam, a u najgorem, imaćete plastični in-house anker u svom Powermatic 80.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.