Još pet, malo luđih, japanskih mikrobrendova

    Iako su najveći japanski brendovi konačno počeli da se igraju i eksperimentišu sa korišćenjem čitavog niza boja u svojim satovima, Seiko pogotovo, sa izvanredno urađenim brojčanicima, neki mikrobrendovi iz Zemlje izlazećeg sunca su korak-dva ispred pomenutih velikana.

    Pisao sam o nekim poznatijim i popularnijim mikrobrendovima iz Japana ovde. Sada ulazimo u teritoriju dizajnerski ekscentričnijih brendova, koji opet ne mogu da vas ostave ravnodušnima.

    

1. Frank Miura

 

    Ovo nije omaž, ovo je čista parodija na poznati i pomalo ekscentrični brend Franck Muller. Čak i naziv brenda je samo japanski način izgovaranja ovog brenda. Momci koji su osnovali brend su se praktično igrali, pa svi modeli izgledaju prilično slično, ali sa šaljivim kontekstom. Tako imamo model Pork Face – Svinjska faca, sa slike gore; ili veoma zabavni model Dice, koji ima tri male kockice u brojčaniku, koje se mogu mešati drmanjem sata.

 

    Što se tiče specifikacija, daleko su od brenda koji ismevaju. To su veoma pristupačni satovi sa kvarcnim Miyota mehanizmom, a cene su im uglavnom ispod 100 dolara. Ima modela koji su i ispod 50, tako da su dobar izbor za sve one koji su ostali deca u duši, a ne žele da razbiju kasicu-prasicu.

 

2. Furbo Design

 

Furbo Design Trompe L'Oeil

    Furbo je već malo ozbiljniji brend, iako ima prilično čudno ime za Japanca. Više priliči nekom kineskom omaž brendu, ali Furbo ima svoj originalan Design, i zato mu je takav naziv. 

 

Furbo Design Shave Off

    Imaju i kvarcne i mehaničke modele, a mehanizmi su takođe iz Citizen grupacije. Modifikovana Miyota automatic iz serije 8000 pokreće njihove, po meni najzanimljivije modele Trompe L'Oeil i Shave Off, oba sa otvorima u brojčaniku kako bi se video mehanizam i sa prilično užasnim imenima. Podsećaju me na one Evropljane i Amerikance koji tetoviraju japanske ideograme, a ne znaju ni šta piše, a najčešće nemaju nikakvo značenje.

    Cene svih modela su ispod 300 evra, a za pojedinačne modele prelistajte njihov sajt: Furbo Design

 

3. Tokyo Flash

 

TF Model 2 - Nixie Tube

    A sad, nešto sasvim drugačije! Tokyo Flash je totalno radikalan brend koji u ponudi nema niti jedan konvencionalno normalan sat. Nije za svakoga, to je jasno, ali je očigledno da imaju vrlo plodonosan dizajnerski tim. Ne samo to, već, pored razigrane mašte, imaju i pristup kul tehnologiji i materijalima.

    Takav je, na primer, Model 2, sa gornje slike, koji koristi staru tehnologiju anodne cevi u kojoj se nalaze katodne žice u obliku brojeva koji svetle kada se kroz njih pusti eletrični napon.

    Tu su i mnogobrojni LCD kvarcni modeli, inspirisani svime i svačime u Japanu. Posebno je zanimljiv Train Line, koji izgleda upravo onako kako se i zove – kao peronski LCD displej na železničkoj stanici!

     Teško je nabrojati šta sve ovaj ludi brend ima u ponudi, ali svakako možete pogledati njihov sajt: Tokyo Flash

 

4. JPN

 

JPN Shinkai

    Ovde nema sumnje odakle dolazi ovaj mikrobrend, čije ime sve govori – JPN. Ako to nije bilo dovoljno jasno, dizajneri brenda su ispod logoa, japanskim katakana pismom dodali – Made in Japan.

    JPN je mlad mikrobrend, nastao 2020. godine, i u ponudi za sada ima samo dva modela, ponosno sastavljena u Japanu, s tim da su i svi delovi i materijali koji se koriste u proizvodnji iz iste zemlje porekla. 

    Mehanizam je Seiko Epson Kinetic ili, kako to oni nazivaju, Automatic Quartz Hybrid. A materijali za kućište su vrlo ekskluzivni. Model Shinkai je izrađen od titanijuma, i to grade 5, najkvalitetniji i najtvrđi nivo koji se jako teško može ogrebati. Ima safirno staklo i brojčanik od kovanog ugljenika – forged carbon.

 

     Povrh toga, tu su i one standardne ronilačke specifikacije – 200 metara vodootpornosti, rotirajući okvir, i 1 mm debeo sloj superluminove na markerima, kako na ciferu, tako i na okviru. Cena modela Shinkai varira od 1.000 do 1.500 dolara, zavisno od skupoće materijala, a dostava je besplatna širom sveta.

    Sajt: JPN Watches

 

5. Mirco

 

Mirco Type 03

    Od svih gore pomenutih mikrosa, Mirco je najozbiljnije shvatio nemilosrbnu borbu na tržištu i ljutito napada na svim frontovima. Od 2019. godine redovni su na Baselworld sajmu horologije, i gosti su svih viđenijih manifestacija, pa čak i veliki Hodinkee pravi reportaže i piše tekstove o njima: dizajn je originalan, a kvalitet neosporan – kažu oni.

    Inspiraciju crpe iz satova dizajniranih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, što se, izgleda, mnogima sviđa. Bar je to takav trend danas. Trenutno imaju dva modela, prosto nazvani: Type 02 i Type 03, pa pretpostavljam da je nekada postojao i Type 01, ali ga više nema u prodaji niti na njihovom sajtu: Mirco.

 

Mirco Type 02

    Mirco proizvodi isključivo mehaničke satove i vodi računa koji mehanizam ide u određeni model. S obzirom na to da je ovo čist japanski mikrobrend, za ronilački model koriste kalibar Miyota 9039, bez datuma, koji se vrlo lako i pristupačno može servisirati, a radi na 28.800 bph i ima 42 sata rezerve snage. 

    Type 02 je ozbiljna priča, jer ga pokreće automatski mehanizam NE86, paralela kalibru 8R28 koji Seiko stavlja u svoje skupocene hronografe. 

    Zanimljivo je koliko malo japanskih mikrobrendova ima, s obzirom na to da većina mikrosa koriste upravo japanske mehanizme, bilo kvarcne ili mehaničke. Tek u zadnjih pet do šest godina su se pojavili neki, ali nisu ni blizu onim iz Kine, Singapura, Evrope i Amerike. Možda nas uskoro očekuje drugačija situacija... vreme će pokazati.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Stari japanski satovi koji su postali traženi kolekcionarski primerci

    Japanska industrija satova u ovom ili onom obliku postoji više od 100 godina, ali se zaista oblikovala nakon Drugog svetskog rata. Prigodno je da za ovaj jubilarni, 100. tekst na blogu, razmotrimo neke stare kolekcionarske japanske satove.

    Sredinom pedesetih, satovi brendova kao što su Seiko ili Citizen ličili su na svoje švajcarske kolege i stoga im je nedostajao pravi dizajnerski identitet. Štaviše, Citizen je prvobitno bio osnovan u Švajcarskoj i prenet u Japan, kako bi Japanci imali dobre, pristupačne i pouzdane satove. Ovo je bio period ranog razvoja, pa čak i ako satovi nisu bili tako jedinstveni, brendovi su sticali iskustvo u pravljenju kvalitetnih satova. A onda je sve krenulo – sve zanimljiviji dizajn, mnogobrojne inovacije, bolji kvalitet izrade, pa čak i pobede u takmičenjima preciznosti.

 

Sertifikati Observatorije koje je Seiko osvojio 1967. godine
Slika iz Seiko muzeja, Ginza.

    Japanci su bili inovativni, a čak i kada nisu, pravili su zaista fantastične satove za pristojan novac. Naravno, nisu svi satovi kolekcionarski primerci. Stoga ću u ovom tekstu pomenuti kolekcionarski tražene modele, ali one koji možda nisu toliko poznati, a imali su određeni istorijski značaj i utisak.

    Sakupljanje starinskih japanskih satova je avantura u hobiju gde često osećam da nema mnogo toga da se otkrije. Međutim, kako zagrebemo površinu, otkriva se jedan novi svet, pun zanimljivih modela koji zaslužuju posebno mesto u nečijoj kolekciji.

    U tekstu će biti zastupljeni modeli tri brenda koji proizvode mehaničke satove, i mada smatram da i oni kvarcni mogu postati kolekcionarski primerci, ovde ću se zadržati samo na mehaničkim. To su satovi brendova Seiko, Citizen i Orient.

1. Seiko Astronomical Observatory Chronometer

 

    Sat koji je gotovo nemoguće pronaći!

    Godine 1968. Seiko je napravio samo 73 modela ovog zlatnog hronometra. Ne samo kućište, već i brojčanici, pa čak i kazaljke, napravljeni su od 18k zlata. Naravno da je ovo doprinelo da sat sigurno bude ukinut i da mu cena još sigurnije u budućnosti skoči do neba. Ovaj sat se retko pojavljuje na tržištu i nepoznato je koliko ih još uvek postoji. Sredinom 2010. godine jedan je prodat za 40.000 dolara, iako nije dolazio sa kutijom ili originalnim kaišem. Ako bi ovaj Seiko otišao na aukciju u odličnom originalnom stanju, verujem da bi to bio jedan od najskupljih japanskih satova svih vremena. 

    Da stvar bude još zanimljivija, Astronomical Observatory Chronometer nije bio napravljen sa namerom da bude sat za obične smrtnike.  Bio je dizajniran da pobedi Švajcarce!

 

    Seiko je tokom šezdesetih imao problema da se takmiči sa švajcarskim proizvođačima luksuznih ručnih satova, posebno u odeljenju za preciznost. U fabrisi Daini Seikosha, tim stručnjaka je otkrio da je problem Seiko sata bila magnetizovana opruga. Sat je bio vrlo dobro napravljen, ali u putu do Švajcarske, do takmičenja u preciznosti, mnogo faktora je moglo da utiče na preciznost sata – magnetizam među prvim. 

    Da bi satovi bili što precizniji kada se isporučuju u Švajcarsku radi takmičenja, Seiko je kreirao posebnu rutu za otpremu koja bi minimizirala magnetni efekat Zemlje na satove u tranzitu. Čak su napravili specijalne sanduke za transport od legure koja odbija magnetna polja! Koliko je Seiko ovo shvatao ozbiljno, svedoče razne nagrade i prva mesta koja su osvojili njihovi ultraprecizni satovi. 

 2. Citizen Glorious

 

 

 

    Kada se Citizen zainati, retko ko može da im stane na crtu. Brend je znatno manje popularan u odnosu na Seiko, ali istražujući stare satove ovog brenda, nailazio sam na razne podatke i statistiku u kojima jasno postoji dokaz kako je Citizen na svakom koraku pobedio Seiko u njihovim međusobnim bitkama. Najtanji japanski sat – Citizen Diamond Flake. Prvi japanski vodootporni sat – Citizen Parawater. Seiko je, naravno, imao Grand Seiko, najprecizniji sat na svetu, ali Citizen je imao Glorious, po mnogima model sa boljom završnom obradom, i nešto pouzdanijim mehanizmom izuzetne preciznosti.

    Brojčanik GC modela je jednostavan. Bez svetlećih materijala, bez suvišnog i beskorisnog teksta. Minimalistički i tako japanski… 

    Uglačani Citizen i GC metalni logo nalepljeni su na cifer, a crnom bojom je odštampano jednostavno: Automatic 36000. Na kraju krajeva, to je high-beat mehanizam koji ima 10 otkucaja u sekundi, te kazaljka glatko klizi po ciferu bez napora. Pokreće ga interni manufakturni kalibar 7750, pozlaćen, regulisan u 5 pozicija na nivo bolji i precizniji od današnjeg COSC-a. Citizen je garantovao i sertifikovao sat na -2/+3 sekundi na dan! 

 

Slika sa sajta Vintage Citizen Watches

   

    Završna obrada kućišta je na istom, ako ne i na višem nivou nego tadašnji GS satovi, jer su svi GC takođe bili obrađeni Sallatz mašinom. Zbog čega Glorious Citizen nema popularnost svog protivnika iz Grand Seiko radionice, pitanje je marketinga i možda nedostatka originalnosti oko imenovanja, dizajna logoa, pa čak i poklopca kućišta. Međutim, ovi satovi su izuzetno retki, veoma skupi, vrlo precizni i posle toliko godina rade i ne kvare se. Danas ova linija ne postoji, ali zna se ko je naslednik – veličanstveni Citizen Chronomaster!

 

 3. Orient Fineness

 

 

 

    Od pomenutih brendova, Orient je najmanje zanimljiv kolekcionarima, međutim, u svojoj bogatoj istoriji ima šta da ponudi. 

    Tokom šezdesetih godina, brend je pratio globalne trendove u industriji satova i kako su satovi prelazili sa praktičnih uređaja na nešto elegantnije modne dodatke, Orient je razvijao svoje dizajnerske mišiće sa nekim divljim, avangardnim dizajnom u upečatljivim bojama. U isto vreme, brend se fokusirao na tehnološki napredak u proizvodnji mehanizama. 

    Primer: Kalibar serije 3900, objavljen u kompaniji Orient, bio je u to vreme najtanji automatski mehanizam na svetu na satu sa prikazom dana i datuma, sa debljinom od samo 3,9 mm.

 

 

    Fineness automatski sat bio je jedan od najtanjih automatskih satova japanske proizvodnje nastalih između 1967. i 1974. godine, tokom perioda popularnosti jako tankih, svečanih modela. Imao je unikatan, tanji mehanizam od drugih Orient modela satova, uključujući korišćenje minijaturnih delova i minimalizovanog prostora između zupčanika. Da bi sat ostao tanji, brend je koristio jednodelnu konstrukciju kućišta bez posebnog poklopca pozadi.

    Zanimljivo rešenje kod većine modela je bio upravo prikaz komplikacija dana i datuma. Da bi se uštedelo na prostoru, bili su postavljeni tako da stoje vizuelno jedan ispod drugog, a ne jedan pored drugog. U tome pomaže činjenica da japanski naziv za dane ima samo jedan ideogram, ne širi ili duži od brojeva dana, pa je otvor za prikaz bio kvadratnog oblika. Iako postoje verzije i sa engleskim danima u nedelji, mislim da je pravi pogodak pronaći onaj koji ima kanđi.

Koji je moj izbor?

    Ovo su bili satovi koji su zaista prava retkost. Međutim, za ovaj stoti po redu tekst na blogu Samo čas, red je da vam predstavim svoj izbor sata koji bih voleo da imam u svojoj kolekciji. To je sat pomalo čudne kombinacije boja, netipičan model koji se nekako našao u središtu jednog značajnog naučno-istraživačkog poduhvata.

 

Seiko 6139 i pukovnik Poug pred poletanje,
sa satom na ruci

    Reč je, naravno, o modelu Seiko Pogue, za koji mnogi od vas čitalaca znaju. Priča je dobro poznata, i zaslužuje poseban tekst. No, ukratko:

    Početkom sedamdesetih, Nasin (NASA) astronaut pukovnik Vilijam Poug (William Pogue) postao je član posade prve američke svemirske stanicu, Skylab. Tokom testiranja, Poug nije imao pristup kosmonautskom izdanju modela Omega Speedmaster, jer oni nisu bili isporučeni astronautima sve do dana lansiranja. Kao alternativu, kupio je Seiko 6139 – prvi automatski hronograf brenda. Pougu se sat toliko dopalo da je u novembru 1973. godine, kada je došlo vreme da krene na Skajlab, spakovao svoj voljeni Seiko bez traženja odobrenja Nase. Tako je 6139 postao prvi automatski hronograf u svemiru, a nadimak je dobio upravo po pukovniku koji ga je prošvercovao gore.

    Postoji još mnogo jako zanimljivih modela japanskih satova, koji imaju istorijski značaj i priču iza sebe. Sto tekstova nije ni približno dovoljno da se svi pomenu. Zato, nastavljam istim tempom!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kako se šteluje tačno vreme i datum na mehaničkim satovima?

    Deluje trivijalno. Mnogi od nas znaju kako ide postupak nameštanja kazaljki na satu, ali iznenadilo me je koliko ljudi ne vodi računa o tome. Takođe, u razgovoru sa časovničarima sam saznao da jedan od čestih kvarova, kako navode, predstavljaju oštećeni delovi mehanizma koji pokreću kazaljke, dan i datum, što se dešava usled nestručnog štelovanja sata. Da bi izbegli ovaj problem, potrebno je voditi računa o par stvari, koje će biti objašnjene u ovom tekstu.

 

Nameštanje tačnog vremena

    Osnovna funkcija sata jeste da prikazuje vreme, tako da je podešavanje vremena najbolje mesto da se započne ovaj tekst. Neki satovi nemaju dodatne funkcije datuma i dana, tako da je vreme jedina funkcija koju treba podesiti. Da biste podesili vreme u većini automatskih satova bez dodatnih komplikacija, krunicu treba izvući do kraja, jednim klikom.

 

Na nekim satovima krunica je ušrafljujuća,
pa je treba prvo odvrnuti.

    Kada je krunica u ispravnom položaju, treba je rotirati u smeru kazaljke na satu dok kazaljke ne pokažu tačno vreme. Ako ste u nedoumici, tačno vreme se može proveriti pomoću radija, televizije ili radio-kontrolisanog sata ili mobilnog telefona kako bi se osiguralo da je sat što precizniji. Ovde postoji jedan mali problem koji mnogi zanemaruju. Jedina mera predostrožnosti koja se mora preduzeti jeste da se krunica ne okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu jer ovo kretanje može da ošteti delove mehanizma nekih modela satova. Ako sumnjate kako najbolje da dovršite ovaj proces, uvek pročitajte uputstvo za upotrebu ili pitajte vašeg časovničara za savet.

    Treba voditi računa kod nekih satova, kao što je Orient, jer se kod njih kazaljke pomeraju unapred obrnutim okretanjem krunice u odnosu na Citizen, Seiko, pa i ostale časovničarske brendove iz sveta. 

Nameštanje tačnog datuma

     Ukoliko vaš sat poseduje funkciju prikaza datuma ili dana i datuma, za štelovanje je potrebno da se krunica izvuče na poziciju pre krajnje, dakle, između, ne do kraja. Ovakvi satovi, dakle, imaju dve pozicije krunice umesto jedne, kao što je slučaj kod satova bez dodatnih komplikacija.

    Zavisno od brenda, pravac okretanja krunice će menjati ili dan ili datum. Kao što je rečeno, Orient satovi su suprotni u odnosu na Seiko i Citizen, pa i analogne Casio satove. Dakle, u jednom pravcu se menja prikaz dana u nedelji, a u drugom datum u mesecu, što znači da prikaze možete menjati samo unapred. Ukoliko promašite tačan datum, morate vrteti krunicu novi krug.

     Pre nego što počnete da nameštate tačan datum – PAŽNJA!

    Nikada ne menjajte dan ili datum na satu dok je vreme na satu trenutno postavljeno između 22:00 i 02:00 časova. Na većini satova, mehanički zupčanici koji menjaju dan i datum su aktivni između tih vremena.

 

Mehanički deo koji pokreće promenu datuma
aktivira se mnogo pre ponoći

   Promena dana ili datuma tokom tog vremena može oštetiti zupčanik u vašem mehanizmu ili dovesti do trajnog oštećenja točka za datum. Ovo će zahtevati popravku ili zamenu kod iskusnog časovničara. Da biste ovo izbegli: uvek proverite da li je vreme vašeg sata podešeno na 6:30 pre nego što promenite dan ili datum. 

    Vreme od 6:30 se može smatrati bezbednom zonom, jer se na taj način izbegava vreme kada zupčanici za dan i datum mogu biti aktivni. Dalje, taj položaj je vrlo lako zapamtiti, pošto su obe kazaljke usmerene skoro pravo nadole, kao što je prikazano na slici.

 

Sigurna zona,
kada su kazaljke u donjoj polovini ciferblata

     

    Ako ste nekada i pogrešili, bez panike, neće se mehanizam tako lako oštetiti od jedne ili dve greške, ali ubuduće, nameštajte vreme pravilno i sat će vam duže trajati.

Način na koji štelujem tačno vreme i datum

    Kako bi se izbegli mehanički kvarovi osetljivih delova mehanizma, predlažem sledeći način štelovanja:

    1. Odmah na početku izvucite krunicu do kraja i okretanjem namestite kazaljke nadole, ne nužno na 6:30, ali je bitno da obe budu ispod zamišljene linije koja spaja broj 3 i 9. Dakle, donja polovina cifera.

     2. Vratite krunicu na međupoložaj i počnite da okrećete datum na jedan dan ranije. Na primer, ako je danas petak 9. septembar – FRI 9, vi vrtite dan i datum do četvrtka 8. – THU 8.

    3. Vratite krunicu na krajnju poziciju da biste ponovo naštelovali kazaljke. Vrtite ih pun krug preko indeksa od 12 sati, sve dok se datum sam ne promeni na FRI 9. Kada se datum promeni, potrebno je samo namestiti kazaljke na tačno vreme, vodeći računa da li je pre ili posle podne. Ako se datum upravo promenio, to je prepodne. Morate preći 12 sati još jednom da bi sat bio u poziciji koja prikazuje popodnevno vreme.

    4. Vratite krunicu na nultu poziciju, ili je zavrnite ako je ušrafljujuća.

    Sada vam je sat tačan i nema bojazni od oštećenja mehanizma. Ako ste tačno naštelovali vreme, u ponoć će se datum sam promeniti. Ako niste, datum će se menjati u podne, i tako ćete znati da ste pogrešili.

    I to je cela nauka. 

 

Seiko 5 SNKK87

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Neobičan: Orient Star Modern Skeleton (recenzija)

    Dogodi se, ponekad, da se sretnemo s nečim neobičnim u životu, što nas ostavi bez teksta. Ne, nisam prvi put video Orient Star sat, već sam pisao o tom brendu i njihovim jako dobrim satovima, kao i o jednom zanimljivom modelu u tekstu Zvezda Istoka. Nisam ni očekivao da će me model RE-AV0006Y, ili Modern Skeleton, ostaviti u čudu. Međutim, što sam više razmišljao o ovom modelu, što sam ga duže nosio, to mi se češće menjalo mišljenje, dok na kraju nisam znao šta da napišem u recenziji.

    Onda sam se osvrnuo na vreme svog boravka u Japanu. To je drugačiji svet od onog koji poznajemo ovde. Drugačiji mentalitet. Logično je da jedan sat, u potpunosti proizveden u toj dalekoj zemlji, uglavnom za njihovo tržište, bude pomalo čudan nama na zapadnoj polulopti.

 

    Oni koji nisu toliko upoznati sa brendom mogu se zbuniti u tome koja je razlika između imena Orient i Orient Star. I zaista, dešavalo se da me ljudi često pitaju o čemu je reč. Neki su išli toliko daleko da pretpostave da je razlika samo u imenu, i da ne veruju onome što im govorim.

    Orient se kao kompanija fokusira na klasične modele koji su cenovno pristupačni. Uglavnom su to mehanički satovi sa njihovim poznatim manufakturnim mehanizmom, koji su prilično pouzdani. Kompanija decenijama proizvodi svoj mehanizam isključivo u fabrikama u Japanu i nema postrojenja van zemlje, kao što to ima veliki brat Seiko. Stoga će mnogi reći da su Orient satovi bolji. Ipak moram da napomenem da tokom tih decenija proizvodnje kompanija nije mnogo unapređivala svoje kalibre. Međutim, to je nešto na čemu se radilo tokom poslednjih nekoliko godina, i to upravo uz pomoć japanskog giganta zvanog Seiko. 

    U Orient radionici za izradu mehanizama u Akiti, u Japanu, brend je 2017. godine unapredio svoj stari kalibar serije 4000, sada sa novom oznakom F6. Među najpoznatijim modelima sa novim kalibrom su Orient Mako II i Ray II, koje pokreće F6922, dok je Bambino Small Seconds dobio kalibar F6222. Pored poboljšanja preciznosti i malo bolje rezerve snage, svi F6 modeli sada imaju i Diashock, sistem otpornosti na udarce koji je napravio i patentirao Seiko.

    Šta je onda Orient Star?

 

    Dok se osnovni modeli kompanije zasnivaju na standardnim i pristupačim modelima, podbrend Star je klasa više. Linija se sastoji od složenijih satova po nešto višoj ceni i nudi bolje materijale, bolje mehanizme i bolji ukupni kvalitet u odnosu na redovnu Orient liniju. Iako su višeg cenovnog ranga, neki modeli su i dalje pristupačni, i ozbiljan su konkurent mnogim Seiko modelima koji nude manje za više novca. I tu je moja prva nedoumica... ne kako je Orient Star uspeo da napravi izuzetno dobar sat visoke klase sa ukrašenim in-house mehanizmom, koji pritom može da se kupi sa našom prosečnom platom, već zašto? 

 

    Specifikacije

 

Dimenzije:

Prečnik kućišta: 41 mm

Dužina sa ušicama: 49 mm

Debljina kućišta: 12,4 mm  

Debljina narukvice: 21 mm

Vodootpornost: 100 m

Mehanizam: automatik F6F44

    

Cena: 450–500 EUR

 

    Model Orient Star Modern Skeleton RE-AV0006Y je zapravo druga verzija, sa unapređenim mehanizmom u odnosu na prethodnika. U odnosu na 40S62, novi F6F44 ima tri bitne prednosti:

    Novi, veći balansni točak, koji se vidi kroz veći otvor na poziciji od 9 sati. Poboljšanje preciznosti na deklarisanih +25/-10. Takođe, i jako bitno povećanje rezerve snage sa 40 na 50 sati. Svi novi Orient Star modeli imaju ovo unapređenje, pa se može reći da je to osnovni model za ovu liniju. To u startu predstavlja bolji izbor od Seiko 4R mehanizma sa 40 sati, koji se takođe smatra osnovnim mehanizmom i može se naći u satovima istog cenovnog ranga. Iz nekog nepoznatog razloga, to nije izazvalo konflikt unutar megakorporacije Seiko Epson. 

    Zašto onda Seiko dozvoljava Orientu da pravi bolje satove u istom cenovnom rangu?

    Pa, odgovor je prost. Brendovi privlače različite kupce. Isti cenovni rang ne znači i isti stil i funkciju sata, kao ni demografiju. Orient Star Modern Skeleton je ipak jedan elegantan dress sat, sa finom i udobnom kožnom narukvicom, i sa nešto drugačijom filozofijom. 

    To je druga stvar koja mi je bila neobična:
    Za jedan dress model, ovaj Orient Star ima mnogo komplikacija na ciferu. Naime, dress sat treba da bude manji, tanji, prostijeg dizajna, lako čitljiv i sa malo komplikacija uopšte. Na ovom modelu imamo malu sekundu, indikator rezerve snage i skeletizovan cifer. Sve ovo čini da se mala i velika kazaljka ponekad slabo vide na mah, pa je potrebno pogledati nešto bolje drugi put. To je sasvim u redu, ako nosite sat kao nakit. Markeri i kazaljke su tako lepo urađeni, sa različito obrađenim površinama koje divno prelamaju svetlo.

 

    Ciferblat je lepe braon boje, sa prominentnim efektom radijalnih sunčevih zraka, tzv. sunburst dial. Preko je safirno staklo sa duplim antirefleks premazom, što poboljšava preglednost.

    Do ovog trenutka sam prihvatio ovaj model kao elegantan sat za svečane prilike, ali čitajući specifikacije, uvideo sam da pored izdržljivog safirnog stakla, diashock zaštite mehanizma i jako dobrog čelika kućišta, Modern Skeleton ima i prilično dobru vodootpornost. Ona iznosi 100 metara, a to se retko viđa na dress satovima. Ponovo sam se našao u nedoumici, jer na papiru ispada da je ovo sportski sat... 

    Dakle, elegantan sat koji ima karakteristike sportiste, ili sportski sat koji je previše elegantan za sportske aktivnosti? Kome je ovaj sat uopšte namenjen? Tada sam se setio omiljenog hobija japanskih sararimena. To su vredni mladi ljudi, koji rade naporno dosadne kancelarijske poslove pod visokim stresom, u odelu i kravati – što zahteva dress sat, ali u slobodno vreme rado beže u prirodu, u planine, na reku ili negde drugo – gde je potrebno imati izdržljiviji sat.

    To je možda odgovor na zagonetku koja se zove Orient Star Modern Skeleton, jer u modernom Japanu malo slobodnog vremena treba iskoristiti daleko od civilizacije. 

Srdačno,
Ivan R.