Istorija ronilačkih satova

 

Toliko smo se navikli na moderne satove, napravljene od novih tehnološki superiornijih materijala, da je lako zaboraviti da su mehanički satovi po prirodi izuzetno krhki instrumenti. 

Tehnologija je napredovala, ali tokom većeg dela svoje istorije satovi su bili toliko nežni da je ismevana sama ideja da se sat nosi na ruci, umesto da bude bezbedno skriven u džepu prsluka.

Čak i do relativno skoro bilo je pametno skinuti sat kada perete ruke, a retkost je videti starinski sat bez bar nekoliko mrlja od korozije na čeličnoj konstrukciji. Međutim, sve to se promenilo!

 

Prvi koraci u vodootpornosti

Godine 1926. tehnologija otpornosti na vodu u satovima je napravila iskorak kada je osnivač brenda Rolex, Hans Vilsdorf, patentirao kućište tipa Oyster, koje je imalo i krunicu i poklopac kućišta na zašrafljivanje, što je danas sveprisutno među ronilačkim satovima i zbog kojih je ime Rolex prepoznatljivo širom sveta.

 

Prvi ručni sat koji je mogao da se pohvali vodootpornošću
Rolex Oyster Ultra Prima iz 1926. godine.

 

Međutim, to nije bio prvi vodootporan sat, kao što mnogi vole da insistiraju! Ručni sat da, ali istorija napora da se satovi koriste pod vodom stara je više od 300 godina i seže daleko u XVII vek. 

U XIX veku satovi otporni na vodu i prašinu su obično bili izuzetno limitirani modeli, napravljeni po meri i specifikacijama određenog kupca i bili su poznati kao satovi za istraživače. Ronioci sa prepoznatljivim bronzanim kacigama iz tog perioda ponekad su stavljali obične džepne satove na unutrašnju stranu svojih šlemova kako bi znali vreme provedeno pod vodom.

 

Schrader ronilačka kaciga od bronze
imala je dovoljno mesta unutra da se u nju stavi i džepni sat

 

Početkom XX veka vodootporni satovi su industrijski proizvedeni za vojnu i komercijalnu distribuciju. Kao i njihovi prethodnici, ronilački satovi sa početka XX veka razvijeni su kao odgovor na potrebe nekoliko različitih, ali povezanih grupa: istraživača, mornara i profesionalnih ronilaca. 

Bez obzira na originalnost modela Rolex Oyster, Vilsdorfova namera u kreiranju patentiranog kućišta nije bila da stvori ronilački sat. U ovom periodu govorimo samo o nešto otpornijim satovima na vodu, dok su pravi profesionalni ronilački satovi nastali nešto kasnije...

Prvi pravi ronilački satovi

Skok od vodootpornog sata, koji bi prkosio kiši i pranju ruku, do pravog sata za ronjenje, verovatno se može pripisati firmi čije je ime trebalo da bukvalno implicira poslednju reč u preciznosti – Omega. Godine 1932. predstavljen je model Omega Marine. 

 

Omega Marine iz 1932. godine,
po mnogima zapravo prvi ronilački sat na svetu

 

Bez ušrafljujuće krunice i rotirajućeg okvira sa minutnom skalom, može se diskutovati o tome da li je Omega Marine uopšte bio namenski napravljen ronilački sat u modernom smislu. Međutim, inženjeri su rešili pitanje vodootpornosti na način na koji nijedan drugi sat ranije nije uspeo. 

Model Marine je imao pravougaono kućište koje je moglo da se stavi u veće spoljno kućište, sa polugom koja bi stvorila hermetički zatvoren prostor između njih. 

 

Moderno reizdanje modela Marine

 

Marine je takođe imao safirno staklo, jedan od prvih satova koji je to imao. Testiran je na dubinama na koje nijedan sat nikada ranije nije bio odveden – 73 metra u Ženevskom jezeru, a zatim u komori pod pritiskom u laboratoriji u Nešatelu do pritiska koji odgovara dubini od 135 metara. Sve testove je prošao sa najboljim ocenama... osim jednog!

Omega Marine nije bio praktičan za upotrebu u mračnim dubinama ili mutnim vodama, jer nije imao luminescentne kazaljke i indekse. Zbog toga mnogi osporavaju da je bio pravi ronilački sat.

Ali jedan ronilački sat koji je bio predodređen da, nizom neverovatnih obrta sudbine, postane jedan od najpoznatijih na svetu, napravio je u samo nekoliko stotina primeraka u to vreme opskurni italijanski proizvođač pomorskih instrumenata – Panerai.

 

Originalan Panerai Radiomir, iz 1935. godine.
Za prepoznatljivo jastučasto kućište zaslužan je Rolex!

Originalni Radiomir nazvan je po svetlećem materijalu koji je roniocima dao šansu da čitaju brojčanik u mutnoj vodi ili tokom noćnih operacija. Prototip je napravljen 1935. godine, a do 1938. počela je puna proizvodnja.

Međutim, ono što je nedostajalo jeste mogućnost merenja vremena zarona, tačnije, Panerai nije imao rotirajući ronilački okvir. Na scenu stupaju dva poznata takmaca. Čuveni Blancpain i uvek pristuni Rolex.

 

Blancpain Fifty Fathoms,
legendarni ronilački sat sa svim modernim funkcijama

 

Godine 1952. komandant francuskih specijalnih snaga za borbene plivače dobio je zadatak da dizajnira namenski napravljen ronilački sat koji bi mogao da radi na dubini od 50 hvati, ili 91,44 metara, što se tada smatralo sigurnom granicom operativne dubine na kojoj ronilac udiše vazduh normalnog sastava.

Dok je odeljenje za istraživanje i razvoj Rolexa do tada očigledno imalo prototipove ronilačkih satova u pripremi, nije bilo komercijalno dostupnih satova koji bi odgovarali zahtevima francuskih specijalnih snaga, pa se francuski oficir našao u razgovoru sa Blancpain Raiville, u Švajcarskoj. 

 

Moderna verzija čuvenog Fifty Fathoms
Nema plastike, pardon, biokeramike....

 

Poznato je da je sat – zvanično nazvan Fifty Fathoms – nosio Žak Kusto u svom filmu The Silent World, koji je osvojio Zlatnu palmu 1956. godine. Sat su usvojile vojne jedinice širom sveta, uključujući i timove američke mornarice – Navy SEALS, ali se nikada nije u potpunosti uhvatio na civilnom tržištu onoliko kao Rolex Submariner. 

 

Prvi pravi ronilački sat koji je izbacio Rolex
Popularni Submariner! Mnogo je lepši bez Mercedes kazaljki!

 

Rolex je nudio još jednu ronilačku pogodnost. Narukvica je imala produžetak koji mu je omogućavao da lako menja veličinu kako bi pasovao direktno na zglob, ili preko rukava ronilačkog odela.

Zbog toga ga smatraju prvim ronilačkim satom ikada, iako za Blancpain na gumenom kašu stvarno nije bio problem da se stavi i preko rukava. 

Naravno, iste 1954. godine Panerai je predstavio i model pravljen za egipatsku vojsku, koji je takođe imao rotirajući okvir i ronilački produžetak narukvice... tako da je prilično teško reći koji je brend zapravo napravio prvi moderni sat namenjen ronjenju!

Ali, gde su bili japanski satovi!?

Prvi japanski ronilački satovi

Priču je započeo niko drugi do Seiko! Daleke 1965. godine, Seiko je predstavio svoj prvi, ujedno i prvi japanski ronilački sat. Sa automatskim mehanizmom i vodootpornošću do 150 metara, sat je dokazao svoju pouzdanost kada su ga koristili članovi japanske antarktičke istraživačke ekspedicije od 1966. do 1969. godine.

 

Prvi ronilački sat koji je Seiko predstavio 1965. godine
Poznat kao Seiko 62MAS

 

U to vreme, kada su navigaciona pomagala bila rudimentarna, precizan sat koji je mogao da se koristi u astronomskim posmatranjima u polarnim regionima bio je od vitalnog značaja i Seiko ronilački sat se pokazao kao dorastao izazovu tako što se dobro pokazao na svakoj ekspediciji. 

Značaj sata je, međutim, prevazišao zadovoljavanje potreba istraživača Antarktika. Kako je ronjenje u slobodno vreme postajalo sve popularnije, sat je naišao na naklonost sve šire javnosti i postavio Seiko na put kontinuiranog razvoja izdržljivih, tačnih i bezbednih ronilačkih satova koji se nastavlja do danas.

 

Najnovije i najvernije reizdanje modela
Seiko 62MAS, prečnika 38 mm.

 

Seiko je očigledno imao cilj da postane dominantan igrač na globalnoj sceni. A da bi to uradio, morao je da nadmaši Švajcarce, koji su bili lideri na terenu, tačnije, u ovom slučaju bili su lideri u vodi.

Godine 1967. Seiko je udvostručio vodootpornost svog ronilačkog sata i predstavio Seiko Diver's 300M 6215 sa ocenom dubine vode od 300 metara. Seiko je posebno postavio krunicu na navijanje na poziciju od četiri sata – prepoznatljivu dizajnersku osobinu koja se nastavlja i danas. 

Godinu dana kasnije, 1968, kompanija je lansirala Seiko Diver's 300M (6159-7001) sa mehanizmom visokog ritma koji radi na 36.000 bph. Imao je mehanizam koji se koristio u Grand Seiko satovima, i bio je izuzetno precizan. 

 

Seiko Diver's 300M, Cal. 6159-7001
Dizajn vam je sigurno poznat!

Ubrzo zatim, Seiko je dobio pismo od neimenovanog profesionalnog ronioca koje će promeniti tok ronilačkih satova kompanije. Ronilac je obavestio kompaniju da na dubinama većim od 300 metara Seiko ronilački satovi jednostavno nisu izdržali. Ili bi kristali iskočili zbog nakupljanja gasa helijuma tokom ronjenja sa zasićenjem ili bi se satovi pokvarili ako bi ih udarili. 

Seiko menadžerski tim je ovu prepisku shvatio veoma ozbiljno i kao rezultat toga, osnovao je novi tim za istraživanje i razvoj, na čelu sa inženjerom Ikuom Tokunagom, zaduženim da napravi pravi profesionalni sat za ronjenje koji bi mogao da izdrži pritiske izuzetnih morskih dubina.

Konačno, 1975. godine, Seiko je predstavio Professional Diver’s 600M (6159-022); revolucionarni ronilački sat sa čak dvadeset patentiranih inovacija!

 

Seiko Professional 600, Cal. 6159
Predak svih Tuna

 

Ne samo da je to bio prvi svetski sat za ronjenje od titanijuma vodootporan do 600 metara, već je bio i veoma dobro osvetljen luminescentnom bojom, imao je jaku antimagnetsku otpornost, kao i izvanrednu otpornost na udarce. Pored toga, takođe je predstavljen na prvom svetskom gumenom remenu u stilu harmonike kako bi se bolje prilagodio skupljanju i širenju ručnih zglobova!

Međutim, najizrazitiji deo Seikovog prvog profesionalnog ronioca 600M sata (koji je od milošte dobio nadimak Deda tuna) jeste dizajn kućišta. Jednodelno kućište je napravljeno od titanijuma, materijala koji je cenjen zbog svojih antikorozivnih svojstava i lakoće. Kućište je dodatno obavijeno spoljnom zaštitnom strukturom isečenom tako da se i dalje može okretati okvir i kristal je ugrađen u kućište zapečaćeno zaptivkom u obliku slova L. Svi ovi promišljeni detalji dizajna stvorili su kućište u koje helijum jednostavno nije mogao da prodre. 

 

Moderna reinpretacija Seiko Tune
ima moćnu vodootpornost od čak 1.000 metara

 

Stoga, modelu Professional 600 nije bio potreban ventil za oslobađanje helijuma koji se nalazi na drugim profesionalnim ronilačkim satovima kao što su Rolex Sea-Dweller i Omega PloProf. 

Ova kultna silueta kućišta utrla je put popularnosti budućih Seiko satova koji nose nadimak Tuna Can.

 

Legendarni ronilački satovi kompanije Seiko...

 

Danas se Seiko ne trudi toliko kao nekada. Pomalo je šteta, jer znamo šta taj japanski gigant može da uradi kada hoće. Pretpostavljamo da su se dokazali i zasitili, ali surfovanje na talasima stare slave ne može zavek da traje. 

 

... i njihovi naslednici iz Prospex serije

 

Međutim, kada bi mnogi ljubitelji satova pogledali malo dalje od mehaničkih ljubimaca koji mere vreme, videli bi da Seiko proizvodi zaista odlične, kvalitetne ručne kompjutere za ronjenje...

Danas, ipak, retko koji profesonalni ronilac nosi mehanički ručni sat, pa to treba imati na umu.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Orient započinje ozbiljniju priču – M Collection

 

Orient je u septembru najavio novu kolekciju Orient Star satova, nazvanu M Collection. Kako je navedeno u saopštenju, novi M modeli predstavljaju viši nivo već odličnih Orient Star satova, a u brendu tvrde da će novi modeli imati i bolji kvalitet i bolju završnu obradu, pogotovo u polju obrade ciferblata. 

Moguće je da je Orient najzad prihvatio Seiko školu proizvodnje najzanimljivijih paterna i tektura brojčanika sa veoma interesantnim izborom boja i materijala, s tim da je Orient i ranije imao intrigantne ciferblate u ponudi, kao što su to bili neobični Mars modeli.

Ova nova kolekcija, naravno, tek treba da se vidi uživo, ali slike bez sumnje govore ubedljivu priču.

 

Orient Star M45 Moon Phase
Zvezdano nebo na brojčaniku

 

Univerzum kao inspiracija

Orient je najavio nekoliko novih modela koji jasno pokazuju da su zvezdana prostranstva bili inspiracija u dizajnu. Ne samo to, u nazivu modela se takođe kriju detalji iz svemira. 

Naziv cele kolekcije je jasan: M Collection je dobio to ime zato što svi modeli imaju slovo M u nazivu. Orient je predstavio tri, nazovimo ih, linije unutar ove nove kolekcije. To su M34, M42 i M45.

 

M34 – Persej

Linija M34 je dobila ime po velikom nebeskom jatu zvezda koje se nalazi u severnom sazvežđu, Perseju. Dakle, oznaka nema veze sa klasičnim brojem modela, kako je Orient voleo da naziva svoje satove, već je to aeronautička oznaka koja se koristi za nebeska tela i skupine na noćnom nebu. 

 

Orient Star M34 Skeleton,
ekskluzivan model sa 70 sati rezerve snage

 

Linija M34 je dizajnerski raznolika. Modele odlikuju oštre, snažne ivice, koje izgledaju kao da su nastale zasekom mača. Utisak upotpunjuje i čuvena zaratsu tehnika poliranja metala, što je jedno od gorepomenutih poboljšanja završne obrade novih modela.

Savremen dizajn i korišćene boje inspirisane su kišama meteora koje padaju na noćnom nebu, a glavna odlika jeste skeletonizacija.

 

Tradicionalna skeletonizacija je odrađena
sa elementima moderne sportske elegancije

 

Pored zanimljivih cifera, zaracu poliranih kućišta, M34 Skeleton dobija i nešto kvalitetnije narukvice zanimljivog dizajna. One na prvi pogled liče na ono što je već bilo u ponudi, ali su drugačije fasetirane i imaju malo bolju završnu obradu. 

Mehanizam je manufakturni in-house F8B61, čija deklarisana preciznost iznosi od –5 do +15 sekundi na dan. Ručno se navija i ima 70 sati rezerve snage. Kućište je prečnika 39 mm i ima vodootpornost od 50 metara.

M42 – Posejdon

U novoj M Collection ponudi su i neki novi materijali, koji su se retko viđali kod Orient satova. Poznati Orient Star Diver, sada sa oznakom M42, dobija titanijumsko kućište, što ga izdvaja od ostatka ronilačke ponude.

 

Orient Star Diver's 1964 Second Edition Titanium
Super dugačko ime za vrlo zanimljiv dajver od titanijuma

 

M42 je sjajno zvezdano jato, koje sija u sazvežđu Orion. Sazvežđe je dobilo ime po sinu boga mora, Posejdonu. Tu se krije i razlog zbog čega su satovi linije M42 isključivo ronilački modeli.

Novi model je zasnovan na Diver 1964 2nd Edition objavljenom 2022. godine, a glavna razlika je to što je napravljen od titanijuma – što ga čini mnogo lakšim od čeličnih verzija. Težina mu je 113 g naspram standardnih 175 g. 

Mnogi bi takođe mogli da preferiraju nešto topliju i manje svetlu nijansu titanijuma, zbog koje sat izgleda manje elegantno i više kao ronilački alat.

 

Završna obrada titanijuma je na zavidnom nivou

 

Opet, svi ostali tehnički i vizuelni elementi su isti – uključujući dimenzije kućišta prečnika 41 mm. Mehanizam je dobro poznati F6N47 sa tačnošću od +25/-15 sekundi dnevno. 

U odnosu na klasičan model, vizuelno se razlikuje samo u dodatku teksta TITANIUM na brojčaniku.

M45 – Plejade

Linija M45 pak ide u drugom pravcu i predstavlja elegantnije modele sa više komplikacija. 

Zvezdano jato Plejade (M45) dugo se koristi kao simbol za prikazivanje vremena i godišnjih doba. Pominje se u Zapisima pred san, zbirci eseja napisanih u periodu Heian, pre više od 1.000 godina, u Japanu.

Prva, i možda najjedinstvenija, jeste globalna verzija onoga što je bilo prvo izdanje M45, čak i pre nego što je cela kolekcija tako nazvana. To je sat sa naslovnice, crno-plava Moonphase ref. RE-AI0119L.

 

Elegancija uz komplikacije:
Rezerva snage, datum i mesečeve mene

 

Tehnički identičan sa JDM modelom RK-AI0117L, različit broj referenci ukazuje da se nešto promenilo! To su boja i dizajn ciferblata i novi materijal kaiša. Modele sa komplikacijom mesečevih mena Orient Star prodaje na kožnim kaiševima sa imitacijom teksture krokodilske kože, međutim, novitet kod ovog modela je kordovan kožni kaiš izuzetnog kvaliteta. Zanimljiv, originalan detalj je i šav na kaišu od plavog konca, koji se slaže sa bojom ciferblata.

Međutim, kada je reč o brojčaniku, Orient se debelo potrudio!

Nastavljajući univerzalni dizajn nasleđen od originalnih Orient Star MoonPhase modela, ovaj sat ima upečatljiv, plavi stepenasti brojčanik, koji prikazuje mistično zvezdano jato kako boji noćno nebo. 

U Orientu kažu da su složeni proizvodni procesi i napredna tehnologija karakteristike brojčanika modela. Naime, na površinu brojčanika su prvo utisnute šare koje predstavljaju beskonačne zvezde. U zavisnosti od ugla pod kojim pada svetlost, ujedno i stvaraju prizor svetlucavih zvezda na brojčaniku. 

 

Makro fotografija detalja na ciferu modela M45 MoonPhase

 

Zatim se nanosi jedinstveno formulisana boja pomoću mašine za gradaciju kako bi se delikatno podesila gustina i širina boje, stvarajući tonove koji se prelivaju od plave u centru brojčanika do crne prema spoljnoj ivici. Oslikana površina je zatim premazana omotačem koji je deblji i transparentniji od normalnog prozirnog premaza, što plavoj gradaciji daje dubinu noćnog neba.

Čelično kućište je širine 41 mm u IP crnoj boji, i u njemu se nalazi Orient F7M65 automatski mehanizam sa komplikacijom mesečevih mena. Ima rezervu snage od 50 sati, a preciznost iznosi –5/+15 sekundi na dan. 

 

Komplikacija rezerve snage daje dodatnu dubinu brojčaniku

Staklo je, naravno, i na zadnjoj i prednjoj strani safirno. Na prednjoj strani ima vrlo dobar Orient SAR premaz (Super Anti-Reflective), pa se vizuelno čini kao da stakla i nema. Vodootpornost je 50 m, a sat je ograničen na samo 80 komada.

Orient je takođe predstavio globalnu verziju modela sa zlatno-braon brojčanikom, pod referentnim brojem RE-AI0121A. Ovo je, takođe, ograničeno izdanje, od samo 180 jedinica!

 

Orient Star M45 MoonPhase RE-AI0121A
Sedefasti brojčanik izdiže model u višu klasu

 

Čini se da ne postoji nikakva stvarna razlika između M verzije i prethodnih referenci sa komplikacijom mesečevih mena iz kolekcije Classic, a malo viša cena, za oko 15% od običnog modela, ovde verovatno samo odražava zlatnu oplatu okvira i sedefasti brojčanik. Ovi detalji svakako izdižu model iznad klasičnih. 

U satu dobijate isti mehanizam F7M65, kvalitetan automatski kalibar, iste dimenzije 41 mm x 49 mm, safirni kristal sa SAR premazom, itd. Ovaj model je ograničen na 350 komada.

 

Krupni kadar otkriva još zanimljivih detalja na ciferu

 

Pored ovih modela, čini se da će svako buduće limitirano izdanje biti pod imenom M Collection. Ako pretražite sajt, još poneki stariji modeli su već uvršteni u ovu kolekciju, kao limitirano reizdanje Diver 1964 1st Edition...

Nove modele možemo očekivati vrlo brzo na tržištu, a verujem da ih mnogi s nestrpljenjem iščekuju. Čini se da je Orient Star pogodio zlatnu žilu!

  

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Da li nam je zaista potreban navijač za sat?

Ako ste strastveni kolekcionar satova, verovatno ste čuli za navijač za satove i raspravljali o tome da li vam je potreban u životu. 

Za one koji nisu imali dodira sa ovom temom, dozvolite da objasnim. Najjednostavnije rečeno, navijač za satove je najčešće kutija koja služi da navija vaš automatski sat kada ga ne nosite. Pišem automatski sat, ali u teoriji je moguće navijati još Kinetic i Spring Drive mehanizme, mada se to pokazalo malo teže u praksi. 

 

Grand Seiko Snowflake SBGA211;
Spring Drive mehanizam koji se navija pomoću rotora, kao automatik

Automatski satovi se oslanjaju na kretanje ručnog zgloba korisnika da namotaju glavnu oprugu, koja je glavni izvor energije sata. Kada sat ostavite da stoji tokom dužeg vremena, prestaće da radi. Ovo može biti smetnja ako želite da nosite svoj omiljeni sat posle nekoliko dana, a u žurbi ste.

Navijač za sat se obično sastoji od motorizovane osnove i rotacionog bubnja ili jastučića koji drži sat. Baza rotira bubanj ili podlogu kružnim pokretima, oponašajući prirodno kretanje ručnog zgloba tokom hoda. Ovaj pokret pomera rotor, koji namotava glavnu oprugu sata i održava ga u radnom stanju.

 

Automatici se navijaju pokretom ruke,
u tom pogledu, navijač za sat je koristan

 

Dakle, ideja navijača za satove jeste da imitira pokrete ruke. Međutim, često se postavlja pitanje da li je to dovoljno dobro za sat?

 

Šta kažu oni koji ih koriste?

Glavno i osnovno, korist navijača za satove jeste ta što održava rad sata i time otklanja nepotrebno štelovanje vremena, dana, datuma i ostalih funkcija koje sat može da ima. Na ovaj način, satovi su uvek spremni da se stave na zglob u trenutku.

Druga prednost je to što štedi vreme i trud ručnog navijanja mehanizma. Iako mnogi kolekcionari uživaju u ritualu navijanja satova, to može da oduzima mnogo vremena ako je kolekcija poveća. 

 

Grand Seiko SLGH005,
sa 80 sati rezerve snage, navijač možda i nije toliko potreban

 

Vreme štelovanja sata je duže ukoliko imate satove sa više komplikacija. Kutija može biti korisna da održava tačan dan, datum, mesec i godinu kod satova sa večnim kalendarom, ili ako imate sat sa komplikacijom mesečevih mena, koja zna da bude vrlo komplikovana za nameštanje.

 

Oreint Star Moon Phase
Retko ko ima vremena da podesi mesečevu menu

 

Bitna stavka koju navode neki jeste da navijač satova smanjuje habanje mehanizma. Polazeći od ideje da su mehanički satovi napravljeni da rade, duga nepokretnost delova može loše da utiče na mehanizam. 

Konstantan rad održava ulje u mehanizmu dovoljno viskoznim, ali postoji još jedan razlog. Kada ručno navijate sat, postoji rizik od prenamotavanja i oštećenja mehanizma. Korišćenje navijača otklanja tu malu šansu da pokvarite sopstveni sat.

 

Navijač ne mora uvek da bude drvena kutija...
Orbita Futura Black

Pored svega navedenog, navijač za satove je praktično rešenje za skladištenje više satova i dodaje estetskoj privlačnosti kolekciji.

 

Šta kažu oni koji su protiv njih?

Neki smatraju da su navijači nepotrebni uređaji, precenjeni i marketinški naglašeni od strane uticajnih ljudi u zajednici kolekcionara satova. Mnogi You Tube prezenteri ih imaju, a te mehanizovane kutije lepog dizajna krase studio u kojem snimaju video-recenzije. 

 

Bernard Favre Watch Winder, žiroskopski navijač koji
stvarno može da ulepša prostor!

Ono što se najviše navodi kao razlog nepotrebnosti istih jeste to da satovi ne bi trebalo da se pokvare zbog toga što se ne nose. 

Tačno je da ulje kojim je mehanizam podmazan može da se osuši, ali to bi trebalo da bude posledica starosti i temperature, a ne zato što ga ne koristite. Pored toga, tehnologija u modernim satovima je evoluirala, pa se koriste sintetička ulja za satove koja ne koagulišu. 

Neki čak smatraju da navijači satova uzrokuju više štete nego koristi. Pošto održavaju vaš sat kontinuirano u radu, mogu izazvati habanje zupčanika i osovina vaših satova. 

 

Jeftini navijači ne samo što mogu oštetiti vaš sat,
ponekad izgledaju užasno!

 

Najveći problem jesu jeftine kutije nešto lošijeg kvaliteta. Morate da razumete da navijači imaju pokretne delove, koje pokreće elektromotor. Da li je izolacija urađena kako treba, pa satu neće škoditi magnetizam koji elektromotor proizvodi? Da li je mehanizam okretanja dobro i kvalitetno urađen, pa ne proizvodi vibracije koje bi štetile radu vašeg sata?

 

O čemu treba voditi računa

Apelujem da razmislite i o izdržljivosti vaših satova. Proizvođači satova i iskreni časovničari se nadaju da ćete obožavati svoj sat. Oni žele da ga nosite ceo dan, svaki dan. Bez obzira na to da li se navija na zglobu ili u kutiji, uvek postoji mogućnost preopterećenja vašeg sata. Oni to znaju, i danas su satovi napredovali dovoljno da izdrže ta preopterećenja. 

Međutim, to nije bio slučaj pre, stoga dobro razmislite pre nego što stavite svoj vintage sat na navijač...

 

King Seiko 5262-7040 Chronometer
Pažljivo sa starim satovima, navijač za satove im ne prija

Da li vam je zaista potreban navijač za sat? Odluka je samo vaša.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Dobri stari Seiko: King Seiko 5626-7040 (recenzija)

 

Mnogima je poznata priča, jasno zabeležena u istoriji časovničarstva, o tome kako je Seiko postavio visoke ciljeve da pobedi celokupnu švajcarsku industriju satova u preciznosti i kvalitetu! U to ime, Seiko je napravio dve fabrike i osnovao dve linije luksuznih satova – Grand Seiko i King Seiko!

King Seiko je prvobitno osmislila i razvila Daini Seikosha divizija kao luksuzni sat sa, za to vreme, veoma sofisticiranim mehanizmom koji će se takmičiti sa linijom Grand Seiko, koju je razvila Suwa Seikosha divizija. Međutim, kao što sam i pominjao u tekstu Kraljevski problem, zabluda je mnogih da je to bilo takmičenje! Postojao je blagi takmičarski duh, da... ali stručnjaci zaposleni u Seiko fabrikama su mnogo više sarađivali i pomagali jednim drugima, a upravo iz te saradnje je stvoren mehanizam koji nosi oznaku 56KS!

 

Zlatni medaljon na pokopcu kućišta otkriva
kakva mašina pokreće ovaj izvrsni vintage King Seiko

Pred vama je recenzija King Seiko modela iz 1970. godine koga pokreće upravo 56KS, jedan od najčuvenijih mehanizama koje je Seiko ikad napravio. 

 

Legendarni Seiko Chronometer – kalibar 56KS

Zanimljivo je da ovaj ultraprecizni, zvanično sertifikovani automatski mehanizam koji pokreće King Seiko modele sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih nije razvio Daini već Suwa Seikosha. Tako je, manufaktura koja je proizvodila Grand Seiko, ustupila je mehanizam i tehnologiju kolegama koji su pravili King Seiko.

Zbog toga na brojčaniku King Seiko 56KS modela stoji ikonica vrtloga Suwa postrojenja, umesto munja Daini postrojenja. 

 

Kalibar serije 56 sa Hi-beat frekvencijom od 28.800 bph, sa preciznošću u okvirima -4/+6, pokretao je nekolicinu King i Grand Seiko modela, a u nešto izmenjenom, da ne kažem redukovanom stanju, i priličan broj Lord Matic modela. Po mnogima, 56KS je postao jedan od najuspešnijih Seiko automatskih mehanizama u istoriji brenda!

Automatski King Seiko modeli objavljeni između 1968. i 1970. godine.
Preuzeto iz odgovarajućih JDM kataloga tog vremena.

 

Suwa kalibar 5626 je bio potpuno moderan mehanizam, čak i za današnje standarde! Poseduje sve karakteristike koje bi moderni kupac želeo  – automatsko i ručno navijanje, brzo podešavanje dana i datuma, hakovanje sekunde i već pominjanu neverovatnu preciznost, koju danas retko viđamo kod novih Seiko modela. Moja jedina zamerka je previše poznat plastični točkić za štelovanje komplikacije dan/datum, koji je lako polomiti kada se datum namešta blizu ponoći. Zato je uvek dobro znati kako se pravilno šteluje vreme na mehaničkom satu.

 

Ultra precizni sat iz prošlosti – King Seiko 5626-7040

Sada, kada znate o kakvom pedigreu je ovde reč, red je da vam prikažem i ostale komponente modela 5626-7040 iz davne 1970. godine.

Model 5626-7040 ima kućište iz jednog dela, ili monococque dizajn kućišta. To znači da na pozadini kućišta nema poklopca, pa se mehanizmu pristupa uklanjanjem stakla i ciferblata. Ovo je pomagalo kod vodootpornosti, ali i sveukupne izdržljivosti sata na udarce i magnetizam, pa ne čudi da sat star 53 godine radi kao nov – od -2 do +0,5; mereno tokom 5 dana nošenja. 

 

Oštre ivice dolaze do izražaja
kada su stranice kućišta obrađene zaracu tehnikom poliranja

 

Samo kućište je izuzetno lepo obrađeno, završna obrada je na nivou Grand Seiko satova tog doba, što i jeste bila ideja članova Daini tima. Ivice kućišta su oštre, polirane površine su ravne i imaju zaracu finiš. Budući da je ovo vintage sat, dosta je dobro očuvan, nikad poliran, pa su te oštre ivice sačuvane, iako su ogrebotine vidljive.

King Seiko 5626 je manjih dimenzija, ali ne toliko da se ne može nositi. Prečnik kućišta je 36,2 mm, što je pristojno čak i danas, jer je primetna tendencija smanjivanja modernih muških satova. Dužina od kraja do kraja ušica je kompaktnih 42 mm, a visina kućišta je samo 11 mm, pa sat vrlo lepo grli zglob i stoji kao saliven.

 

Nekada standard, danas retkost – krunica je potpisana

Krunica prečnika 5,5 mm je potpisana. To je danas retkost kod novih Seiko satova i nešto što mnogi vole da vide, uključujući i mene.

Brojčanik odiše suptilnim luksuzom, posebno sa dugim, tankim nalepljenim metalnim oznakama za sate. Ove isklesane markere Seiko više nije koristio na drugim modelima, što dodaje određenu ekskluzivnost ovom King modelu. 

 

Brojčanik je prelepe kobaltnoplave boje

 

Kazaljke su neverovatno tanke. Nema onih poznatih King Seiko i Grand Seiko delfin kazaljki čije su ivice oštre kao žilet, a površina ravna i sjajna poput ogledala. Međutim, do sada nisam viđao ovako elegantne, poput igle tanke kazaljke, i moram da priznam da izgledaju odlično na ovom modelu, iako ih je ponekad teško uočiti pod određenim svetlom. 

Datum je, za mene, prava poslastica. Disk je, kao i uvek dvojezičan, ali pored standardnog engleskog, ovde imamo japanski datum! To je oznaka pravih JDM modela.

 

King Seiko satovi su nekada bili pravljeni
ekskluzivno za japansko tržište.

Model 5626-7040 bio je dostupan u tri boje brojčanika – srebrnoj, kobaltnoplavoj i zelenoj. Zeleni model je jako redak i prodavao se samo nakratko 1973. godine. Varijanta sa plavim brojčanikom bila je dostupna neprekidno od 1970. do 1975. godine, kada su brendovi King Seiko i Grand Seiko povučeni sa tržišta. 

Po meni, najlepša boja cifera je upravo ova nijansa plave, koja u zavisnosti od svetla menja boju od sivkastoplave, preko svetlo plave boje do ljubičaste. 

 

Klasična gramatika dizajna

King Seiko 5626-7040 je na mnogo načina arhetipski klasični starinski Seiko. Divno izbalansiran, od privlačne simetrije od 12 do 6 na vrhu u distribuciji teksta na brojčaniku, do prekrasnog preplitanja brušenih i uglačanih faseta na kućištu.

Prostim jezikom, za pristupačan novac možete priuštiti delić istorije časovničarstva, bitan deo istorije Seiko satova. Praktično, Grand Seiko za mnogo manje novca nego kada bi na ciferu zaista stajala oznaka GS.

 

King Seiko 5626-7040

 

Specifikacije

Prečnik kućišta: 36,2 mm

Dužina sa ušicama: 42 mm

Debljina kućišta: 11 mm  

Debljina narukvice: 18 mm

Vodootpornost: 3 bar / 30 m

Mehanizam: automatik 56KS

Rezerva snage: 47 sati

Cena novog je bila: 30.000 jena ili oko 300 $
Cena polovnog danas je: 400-500 $ 

NOS modeli idu i do 1000 $

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Zaratsu – sinonim za Grand Seiko, ali šta je to tačno?

 

Seiko i njegov grandiozni mlađi brat dobro su poznati po svojoj tehničkoj veštini u završnoj obradi kućišta. Ovaj stil visokoreflektivnog poliranja u porodicu je prvi uveo Taro Tanaka, sada već legendarni dizajner, koji je došao u japansku kompaniju da uvede novi pravac koji je nazvao gramatika dizajna. 

Glavna i prepoznatljiva karakteristika ovog dizajnerskog pravca bila je da sve ravne površine kućišta sata i kazaljki budu uglačane poput ogledala pomoću metode poliranja koja se zove zaracu (zaratsu).

Zaratsu je upravo ono što je mnogima sinonim za Grand Seiko!

 

Malo Grand Seiko istorije

Šezdesetih godina prošlog veka, Seiko satovi su osvojili nekoliko vrhunskih nagrada na takmičenjima u preciznosti na takozvanim Opservatorijama. Ova dostignuća su kompaniju čvrsto postavila na svetsku horološku mapu. 

 

Grand Seiko The First
Prvi model predstavljen 1960. godine, dimenzija 35 x 10,5 mm

 

U pogledu spoljašnjeg dizajna, Grand Seiko, međutim, nije uspostavio poseban identitet. Modeli tog perioda ličili su na mnoge druge satove iz sveta. Jednostavno, Seiko je igrao na sigurno. Tek kada je mladi diplomirani dizajner Taro Tanaka prionuo na posao, stvarni fokus je stavljen na kreiranje vizuelnog identiteta brenda. 

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, ovaj dizajner je proveo duge sate u buticima Wako u Ginzi, najekskluzivnijoj trgovačkoj četvrti Tokija, gledajući kako ljudi reaguju na satove iz celog sveta. Ime Wako vam je možda poznato. To je za Grand Seiko danas ono što je Tiffany za Patek Philippe! Modeli koji nose naziv Wako su izuzetno ekskluzivni, skupoceni i retki.

Elem, Taro je izvukao dva zaključka. Prvo, video je da Grand Seiko satovi nemaju jasan identitet i prepoznatljiv dizajn. Pojedinačno, bili su savršeno fini satovi, ali nisu bili prepoznatljivi, i još gore, nisu bili primetni u Wako izlozima. 

Drugo, shvatio je da, kako bi se istakao i privukao pogled, Grand Seiko treba da ima više sjaja. Uvideo je da je jedini put napred dizajn satova sa oštrijim uglovima i površinama bez izobličavanja kako bi, kako je govorio: blistali kvalitetom. 

 

Grand Seiko 44GS;
Oličenje gramatike dizajna

 

Prva dva sata koja su demonstrirala estetiku novog stila koji je stvorio bili su 44GS, lansiran 1967. godine, i 61GS, objavljen sledeće godine. Danas priznata kao mehanička remek-dela, nastala su u Daini Seikosha, sada Seiko Instruments, i Suwa Seikosha, sada Seiko Epson. 

Ključna dizajnerska karakteristika modela 44GS su ravne površine polirane do savršenstva, bez izobličavanja. Indeksi i kazaljke takođe imaju široke ravne površine visokog sjaja, koji obezbeđuje odličnu čitljivost čak i pri najslabijem svetlu. 

Mnogi prototipovi su napravljeni pre nego što je prepoznatljivi Grand Seiko stil finalizovan. Morao je da bude i prepoznatljiv i fleksibilan kako ne bi ograničavao dizajnere. Tako je stvoren sat koji je pokazivao pravac kojim svaki novi model treba da ide. 

Zaratsu poliranje,
detalji na držaču narukvice

 

Kao rezultat toga, gramatika dizajna je izdržala test vremena, a čak i danas, pet decenija nakon njegovog stvaranja, Grand Seiko dizajneri kreiraju nove satove koristeći sopstvenu interpretaciju Grand Seiko stila prema sopstvenoj metodologiji i estetskom smislu. Ako mogu da dodam, mislim da im ide od ruke!

 

Sallaz mašina i poreklo reči zaratsu

Kompanije satova širom sveta koriste uglavnom slične tehnike da bi postigli što savršeniji rezultat, pri čemu mnogi švajcarski proizvođači satova koriste termin black polishing. Međutim, zaratsu poliranje je upečatljivije i veoma prepoznatljivo u svetu horologije. Tajna je u samom poreklu reči zaratsu.

 

Grand Seiko SBGA375,
majstorstvo izrade

 

Reč zaratsu je zapravo izvedena iz nemačkog prezimena Sallaz, koja se fonetski izgovara Zalac na nemačkom. Na ranim mašinama za poliranje koje je Seiko nabavio pedesetih godina bilo je ugravirano ime proizvođača mašina GEBR.SALLAZ – Braća Zalac, što je dovelo do naziva tehnike poliranja koju danas poznajemo. 

Naime, iz raznih pošalica znate da Japanci ne mogu da izgovore glas L, i zamenjuju ga po zvučanju sličnim glasom R. Pored toga, japansko pismo je slogovno, pa je njima teško da izgovore slovo C bez dodatog samoglasnika – CU. 

Zalac tako postaje Zaracu, koje se transkribuje na engleski kao Zaratsu. Prosto, zar ne.

 

Površine glatke poput ogledala
Grand Seiko Automatic GMT

Danas, posle toliko godina, Seiko majstori i dalje koriste mašine zasnovane na toj prastaroj nemačkoj spravi kako bi unapredili završnu obradu svojih luksuznih satova.

Iako su neki možda razočarani što su saznali da zaratsu tehnika ne podrazumeva ručnu obradu, ona svakako ne predstavlja lak zadatak. 

Potrebne su godine da se rad na mašini savlada – minimum pet. Tek posle nekih desetak godina šegrtovanja majstoru se dozvoljava samostalan rad na satovima koji će biti pušteni u prodaju.

Grand Seiko Spring Drive Four Seasons
Četiri godišnja doba savršenstva

 

Zbog toga je Grand Seiko na ceni i zaratsu poliranje izuzetno poželjno. Možda to nije potpuno ručni stil poliranja samurajskih mačeva, nije neka tajna tradicionalna japanska tehnika koju niko ne sme i ne može da zna... ali kada jednom vidite taj sjaj i preciznost završne obrade, i vi ćete početi da cenite rad istinskih majstora Grand Seika!   

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩