Orient Flash... zašto niko ne govori o ovom satu?

    Časovničarska industrija je neistražen okean, ma koliko puta ga preplovili uzduž i popreko, uvek postoji neko unikatno ostrvo koje nas iznenadi. Pomislio bi čovek, koliko satova smo videli, što uživo, što preko slike ili videa, sigurno ne postoji ništa što nije već viđeno... a onda te iznenadi jedan Orient.

    Te 2010. godine, brend je bio zauzet izdavanjem čitave gomile modela koji su slavili 60. godišnjicu brenda. Među tim satovima, bilo je jedno prilično neobično izdanje: Fukkoku serija, model Flash.

    Naizgled obično ime, možda dato zbog sjajnog svetlucavog kristala koji krasi obod cifera ovog modela. Ako ste to pomislili, blizu ste pravog odgovora. No, tajna je u tome što ovaj model pokreće mehanizam na ručno navijanje, ali ima i bateriju! 

    I pre nego što prestanete da čitate, ne, Orient Flash nije hibrid. Baterija uopšte ne služi za pokretanje ovog sata. Za to je zadužen kalibar 48440. Stari dobri mehanizam, hiljadu puta oproban.

    Slika će vam reći sve:

 

Foto: Watch-Tanaka

     

    Sada je jasno da se baterija koristi za napajanje LED dioda koje se nalaze ispod kristala. One svetle pritiskom na dugme iznad krunice, a svetlost obeležava markere sati na brojčaniku. U prilikama potpunog mraka, ovo suptilno svetlo je dovoljno da vam pomogne da vidite tačno koliko je sati.

    Ova funkcija je tako originalna i zanimljiva, da me čudi da Orient nije nastavio proizvodnju ove serije. Imajte na umu da na kazaljkama i na markerima za sate postoji i svetlosna boja, kojima LED svetlo pomaže da se napuni. Da li je ovo najpraktičniji dress sat?

    Verovatno ne.

   Kako prenose u kompaniji Orient, slabija vodootpornost i kombinacija baterije i mehanizma na navijanje pravili su problem oko nedovoljne zaštite za bateriju i električna kola, koja su prebrzo razvijala koroziju. I tako se proizvodnja završila prilično brzo. Iako je to kasnije bilo ispravljeno, međutim, prodaja je išla slabo. Izgleda da se sat sviđao samo retkim entuzijastima i ljubiteljima brenda.

 

Foto: Watch-Tanaka

    Objavljene su dve verzije modela Flash – referenca WV0011DL, sa crnim brojčanikom, i referenca WV0021DL, sa srebrnim brojčanikom. Oba su bila prečnika 39,5 mm, dugačka 48 mm, što ih čini savršeno nosivim za većinu zglobova.

 

Fotografija preuzeta sa bloga Orient Place

 

    Još interesantnije, Orient je izdao i drugu seriju Flash satova – North Star. Pretpostavlja se da su bili namenjeni globalnim tržištima. Nisu se razlikovali samo po referentnim brojevima, već su, u stvari, bili različiti modeli – sa različitim kazaljkama i sa drugačijim printom na ciferu. North Star je ponosno stajalo na brojčaniku. 

    Nova serija je bila označena sledećim referencama: URL001DL sa tamnosivim brojčanikom; URL002DL sa zlatnim brojčanikom; i  URL003DL sa brojčanikom srebrne boje. Bili su ograničeni na 777 komada svaki i tako su postali izuzetno retki i traženi kolekcionarski modeli.

 

Fotografija preuzeta sa bloga Orient Place

    Ovi modeli nisu prvi put javnosti predstavljeni 2010. godine. Orient je bio jasan da serija Fukkoku predstavlja reizdanja starijih modela, tako da je Flash novi stari model.

    Osim veličine, stari i novi model se nisu mnogo estetski razlikovali. Sa svojih 37 milimetara, originalni Flash je izašao na tržište davne 1964. godine, a proizvodnja je nastavljena godinu dana, do 1965. godine. Osim dimenzija, jedina razlika je u printu.

 

Flash Orient iz 1964. godine

    Primećujete na fotografiji sata iz 1964. godine da umesto imena brenda i modela stoji obrnuto, Flash i Orient. Naravno, mehanizam u starom modelu je iz serije N. Prilično zaostaje po specifikacijama za 48440. Sve ostalo je identično, do dizajnerskog rešenja svetlećeg kristala.

    Sve što mogu da kažem jeste, šteta što serija Flash nije zaživela, a pronaći jedan u ispravnom stanju je jako teško. Inače, ovaj model bi bio pravi dijamant kolekcije!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Vintidž, antikvitet, ili samo jedan običan stari model – koja je razlika?

    Odmah u početku, da razbijemo iluzije: Ne može se svaki stari sat nazivati vintidž modelom!

    Ljudi generalno naginju ka tome da svaki iole stariji model tako predstavljaju, ali realnost je malo drugačija. Sama definicija termina glasi ovako: Vintidž (starinski) dizajn odnosi se na predmet iz drugog doba koji ima važnu i prepoznatljivu vrednost. 

    Ovaj stil se može primeniti na dizajn enterijera, dekor, nameštaj, ali i na nakit i satove. Kada se kaže vintidž, obično se misli na nešto što je staromodno, ali je ipak i više od toga. To je bezvremenski klasik koji ne izlazi nužno iz mode. To je nešto što je mnogo teže nabaviti, pa može značiti i ekskluzivnost koju samo retki poseduju.

 

Seiko Lordmatic
Foto: Sven Sven

    Svaki starinski sat treba da se proceni na osnovu nekoliko kriterijuma: 

1. starost sata;

2. originalni dizajn;

3. istorijski značaj;

4. kvalitet izrade;

5. stanje u kom se sat nalazi.

 

Полет Океан
Foto: Mladen Bako

    Šta sve ovo tačno znači?

    Prvo i osnovno je starost sata. Za različite predmete ta starosna granica je različita. Generalno, starost predmeta od najmanje 30 godina se najčešće uzima kao standard da bi dobio status oldtajmera ili vintidž modela. Međutim, u časovničarskom svetu ta granica je najčešće 25 godina. Iako neke asocijacije i organizacije daju status vintidž modela satovima od preko 30 godina, postoje i one koje priznaju kao vitidž satove stare bar 20 godina. 

 

Nivada GMT Chrono
Foto: Bojan Stojanović

    Druga stavka je originalnost dizajna. Vrlo je jednostavno... omaž ili kopija nikad neće imati status vintidž sata, pa mu cena neće skakati, i svakako takav sat neće biti investicija. Termin i definicija omaž satova su danas nedefinisani, zbog mnogih kineskih brendova koji štancuju modele u ogromnom broju i to često samo menjajući logo na ciferu i ništa drugo. Takav sat verovatno nikada neće dobiti status pravog vintidž modela. Sa druge strane, sat koji je omaž u pravom smislu reči, kao sat koji odaje poštu nekom drugom modelu, dizajnu ili umetničkom stilu, pozajmljujući stilska rešenja, ali ih ne kopira, može da se nađe na listi vintidž modela, ako ima dovoljno velik istorijski značaj. 

 

Слава
Foto: Dalibor Kušić

    Istorijski značaj je isto tako bitan. Značaj može biti veliki, u horološkom smislu, kao što je to prvi Breguet Tourbillon iz 1795. godine; ili u istoriji civilizacije, kao što to ima Omega Moon Watch. Značaj može da bude i mnogo manji u civilizacijskom ili horološkom smislu, mali kao što ga ima npr. Casio F91W. To je popularan model koji je praktično otvorio vrata pristupačnim digitalnim satovima široj populaciji, i ima kultni status među ljubiteljima satova.

Darwil
Foto: Oliver Sabol

    Da bi neki sat doživeo da dobije vintidž status, mora da ima određeni kvalitet, da traje i pouzdano radi mnogo duže od dvadeset ili trideset godina. Zbog toga je kvalitet izrade jako bitan i izdvaja dobre satove na tržištu.

 

Seiko 5
Foto: Nemanja Mjedenjak

    Stanje u kom se sat nalazi takođe igra ulogu. Očuvanost sata je bitna zbog toga što niko neće želeti da kupi unakažen sat koji ne radi. Popravke bi verovatno zahtevale nove, neoriginalne delove. Takav model ne može da održi status vintidž modela. S druge strane, mala oštećenja i patina mogu čak i da povećaju cenu modela u prodaji, jer dobro očuvan stari model vredi mnogo više, ne samo u novcu, već i zbog priče koju svaki zarez, tačkica i promena boje donose!

    Koja je razlika između antikviteta i vintidž sata?

A. Schild (1925-1935)
Foto: El Blondo

    

    Starinski sat ili antikvitet poseduje iste ili slične kvalitete kao vintidž sat, samo što mora biti bar 100 godina star! Jasno je da, ako sat funkcioniše posle jednog veka rada, on onda poseduje izuzetan kvalitet, kakav se zaista retko viđa.

    Posmatrajte situaciju na sledeći način. Stari sat koji ima prepoznatljivu vrednost može postati vintidž model nakon određenog vremena. Ako se vintidž sat pokaže i dokaže pouzdanim nakon 100 godina, on postaje antikvitet i tržišna vrednost mu mnogostruko skače.

 

Ракета (Big Zero)
Foto: Radovan Raičević

 

    Antikviteti nisu nužno skuplji od vintidž satova. Neki starinski satovi postižu zapanjujuće sume na aukcijama, jer su veoma traženi od strane kolekcionara koji žude za njihovim prestižem, istorijom ili jedinstvenim kvalitetima. Naime, džepni sat Patek Philippe Henry Graves Supercomplication iz 1925. prodat je za neverovatnih 24 miliona dolara na Sodebijevoj aukciji 2014. godine, a da nije dostigao status antikviteta. Kao vintidž model, on je prodat za mnogo više novca od nekih antikviteta na istoj aukciji. Naravno, za par godina Patek Philippe Henry Graves Supercomplication će napuniti 100 godina, pa će najverovatnije i cena skočiti.

 

Patek Philippe Henry Graves Supercomplication
Vrednost: 24.000.000 $

    Dakle, postoje jasne razlike između starog sata, starinskog i antikviteta. Ljubiteljima satova je svaki stariji model drag, bez obzira na tržišnu vrednost ili status koji uživa među kolekcionarima.

    Prilog ovome je mali konkurs koji sam objavio na grupi ljubitelja satova: Tik Tak. Zamolio sam ljude da slikaju i okače jedan ručni sat iz svoje kolekcije, da bude bar 30 godina star, misleći da neće biti mnogo fotografija. Prvobitna zamisao bila je da u ovaj tekst okačim do 5 fotografija koje su imale najviše lajkova, i njih možete videti nasumično postavljene kroz ovaj tekst, od najpopularnije na prvom mestu. Međutim, odaziv je bio bolji nego što sam očekivao, sa preko 40 fotografija zaista lepih i očuvanih satova. Nažalost, nisam bio u mogućnosti da ih okačim sve, pa sam odlučio da u tekst uđu samo oni satovi koji su imali deset i više lajkova u trenutku kada je tekst objavljen.

 

Dugena
Foto: Mislav Zidar

Orient
Foto: Жарко Чолак

Orion Seal
Foto: Ilija Blaževski

    Još jednom hvala kolegama i prijateljima iz Tik Tak Facebook grupe! Ostale fotografije možete videti na Facebook postu, na linku OVDE!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩

Šarm koji osvaja: Seiko 5 Sector Dial (recenzija)

    Vintidž Seiko 5 automatici su generalno odlična vrednost za novac. Oni su robustni i dugotrajni, a cene su im zaista niske. Neki ljudi ih ne shvataju ozbiljno jer su jeftini, ali oni jednostavno propuštaju mnogo toga. Pogotovo kada se zna kako je bio izuzetan kvalitet izrade ovih satova.

    Lista modela ove linije je ogromna. Sigurno možete pronaći neki model sa vama interesantnim ciferom i lepim oblikom kućišta. U stvari, kupite ih nekoliko, nikad se ne zna kada će se u vama promeniti mišljenje o njima i ukus tokom godina. Ali kada nađete onaj pravi, zadržite ga.

     Seiko 5 nije samo jedan sat. O, ne. Umesto toga, stotine satova različitog dizajna, namenjenih za različite svrhe, nose simbolični logo štita sa brojem pet u sredini, odmah ispod imena brenda.

    Legendarna Petica uživa status sata za svakodnevno nošenje, koji mnogi nazivaju beater. Međutim, model sa recenzije definitivno neće biti lupan i udaran, već dugo čuvan i sa pažnjom nošen. To je zato što je bio poklon i čuva sećanje na dragu osobu.

 

Specifikacije

 

 

Dimenzije:

 

Prečnik kućišta: 37,2 mm

Dužina sa ušicama: 41 mm

Debljina kućišta: 10,6 mm  

Debljina narukvice: 18 mm

Vodootpornost: 30 m

Mehanizam: automatik 7S26

  

Cena: N/A

 

    Veruje se da su dimenzije svih klasičnih Petica identične. Ipak, postoje sitne, milimetarske razlike, koje se možda ne vide golim okom, ali i te kako znače kada se sat stavi na ruku.
    Datum proizvodnje, prema serijskom broju na poklopcu kućišta (892xxx), bio je septembar 1998. godine. Odavno je zaboravljena referentna oznaka, ali to nije ni mnogo bitno. Odavno se ne proizvodi i nije na prodaju.

    Kućište je od nerđajućeg čelika, oblika specifičnog za osamdesete godine. Međutim, pokreće ga noviji kalibar 7s26, koji je prvi put predstavljen 1996. godine, pa nam to govori preciznije o godištu ovog modela.

 

     

    Cifer je, za razliku od novijih modela iz linije 5, zanimljivo urađen. Sektorisan je u tri dela, svaki sa drugačijim pravcem brušenih linija, pa se tako dobija utisak da je svaki deo druge boje. To, naravno, nije slučaj, cifer je ipak urađen iz jednog komada istog materijala, iste boje. Delovi su odvojeni kružnim žlebom zlatne boje, koji se lepo slaže sa markerima i kazaljkama dauphine stila.

    Sitni detalji se tu ne završavaju. Logo Seiko 5 je takođe zlatne boje, što se na današnjim modelima retko viđa, a čak je i komplikacija dana i datuma uokvirena zlatnim ramom.

 

 

    Ovaj model, takođe, poseduje i iluminaciju, kako na kazaljkama, tako i na markerima za sate. Iako te oznake dugo svetle, sitne su i teže ih je uočiti, ali ovde nije reč o ronilačkom modelu, tako da to ne predstavlja problem. Ako bolje pogledate, svaki kružić fosfoluminiscentne boje je uramljen crnom bojom. Preciznost u radu kakva se samo poželeti može. Plus, svi markeri su poravnati!

    Staklo je ono dobro poznato – hardlex. Seiko proizvodi ovaj tip svog manufakturnog tvrdog mineralnog stakla još od sedamdesetih godina, tako da ga i ovaj model ima. Postoji, ipak, još jedan detalj, koji ne nalazim na novijim Peticama:

 

    Primetićete na fotografiji iznad, mali logo Seiko 5, izgraviran na samom staklu, odmah ispod natpisa Automatic. Ovakvi sitni detalji, skoro neprimetni, čine sve stare Seiko satove zaista zanimljivim, i ostaje žal što se danas to ne sreće. Ljubitelji brenda zaista cene ovakve stvari.

    Narukvica mu je originalna i savršeno očuvana. Napravljena je od presavijenih linkova, svima jako dobro poznata po čupanju dlaka na zglobu. Mora se priznati da lepo izgleda, jubilee stila je i savršeno pasuje ovom modelu. Treba napomenuti da krajnji linkovi nemaju nimalo lufta i u milimetar pristaju u kućište, tako da sat izgleda kao da ima integrisanu narukvicu.

   

    Vintidž model

    

    Svaki starinski sat treba da se proceni na osnovu nekoliko kriterijuma, da bi bio nešto više od pukog starog sata. 

    To su: istorijski značaj; originalnost i kvalitet izrade; stanje u kom se sat nalazi; početna i sadašnja cena, troškovi popravke i održavanja... i, naravno, godište proizvodnje. Ovo poslednje je prvi kriterijum na koji se obraća pažnja.

    Prema različitim podacima, različita starost satova se uzima za granicu kada neki model postaje starinski ili popularno nazvano vintidž (od engleske reči vintage). Prva i ujedno najslobodnija teorija je da je to svaki sat star bar 20 godina. Drugi pak misle da sat mora da ima 25 godina, a treći, najstroži, da sat mora biti star bar 30 godina.

    Kao što smo zaključili, model o kome pišem star je 24 godine, tako da ispunjava ovaj kriterijum prema najslobodnije prihvaćenom pravilu, a fali mu još jedna godina da bi bio prihvaćen i od većine horoloških stručnjaka. Po meni, ovaj sat je već vintage, jer se zaista teško nalaze ovako dobro očuvani i sa pažnjom o detaljima napravljeni satovi. Možda nema neki veliki istorijski značaj, ali sat ima drugu vrednost, koja se ne može opisati novcem!

    Pre nego što sam ga nasledio, krasio je zglob jednog našeg čuvenog pisca, za čija ste dela sigurno čuli, ako ih niste i čitali. Možda ste gledali neki domaći film, ekranizaciju neke od njegovih romana i dela: Lajanje na zvezde, Vuk Karadžić, Šešir profesora Koste Vujića, Gde cveta limun žut, Čarape kralja Petra....

 

   

    Seiko 5 su generalno dobri satovi i po svojoj ceni imaju neverovatnu vrednost, ali se oko njih lome koplja. Pojedinačno, oni nemaju veliki istorijski značaj, mnogi se slažu. Međutim, kao jedna linija pristupačnih automatika, Seiko 5 je legenda u svetu ljubitelja satova. Veliki broj ljudi je ušao u kolekcionarstvo i pronašao ljubav prema mehaničkim satovima upravo zahvaljujući Peticama, i zato one uživaju status sata koji je rado viđen u mnogim kolekcijama!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Intervju: Tom Zapatta, kolekcionar starih mašina

    Tomislav je osoba koja je pronašla sebe u kolekcionarstvu satova, ali nije odabrao pravac koji bira većina. Mnogi od nas imaju problem: koji pravac pratiti, šta sakupljati, i mnogi prave onu kolekcionarima dobru poznatu grešku za koju postoji izreka: Sakupljanje bez sofisticiranosti je samo nered. 

    Posle par razmenjenih poruka sa poznatim Tomom Zapattom, ta sofisticiranost se mogla lako poznati, i znao sam da imam posla sa pravim ljubiteljem satova i ozbiljnim kolekcionarom koji tačno zna šta želi. 

   Postavio sam par pitanja, na koja je on sa zadovoljstvom odgovorio, i pred vama je intervju koji je proistekao iz našeg razgovora.

 

Intervju

 

    Ljude uvek zanima kako je neko počeo da skuplja satove, koji je to prvi sat koji ih je uveo u ovaj naš hobi. Kada si ušao u svet kolekcionarstva satova?
 

   Oduvijek sam volio satove. Kao klinac sam dobio na poklon sportski Tissot i on mi je bio sve na svijetu do kraja srednje škole. Na početku faksa je pao malo ozbiljniji sat, a sve ostalo je povijest.
 
     Šta za tebe predstavlja kolekcionarstvo? 

 
    Uff, jedan od pojmova oko kojeg se lome koplja. Ja sam po tom pitanju dosta konzervativan, po meni, kolekcionarstvo znači skupljanje satova koji imaju određeni fokus, bilo da se radi o brendu, vremenskom periodu, stilu, povijesnom značaju ili nečem drugom. U to spada i skupljanje knjiga, kutija, brošura, starih cjenika, kao i originalnih kopči itd. Na kraju krajeva, sve se svodi na jednu veliku ljubav prema satovima, tako da je ta definicija više subjektivne naravi nego pravilo.
 

    Slažem se. Neminovno je da mnogi ljudi imaju različita shvatanja o toj temi. Zapravo, jedna ista osoba može menjati mišljenje i svoj ukus tokom godina, sa nekim iskustvom. Mnogi kolekcionari se u tome slažu, pa da postavim i to pitanje: Kako se vremenom tvoj ukus za satove menjao? 

 

    U početku sam nosio nove sportske satove, dok se danas ne mogu zamisliti sa 40 mm na ruci. Kako sam ulazio u svijet vintage satova, tako mi se mijenjala i percepcija što je idealna veličina sata.

 

    Nekada je bilo normalno da čovjek od 120 kg nosi 33 mm, dok bi mu se danas ljudi smijali na cesti. Nakon nekog vremena shvatio sam da mi se najviše sviđaju dress satovi i već se godinama ne mičem sa tog teritorija. Jedan od najvećih problema je taj što kako prolaze godine, rastu i apetiti, a samim time i opterećenje novčanika. Sva sreća što su mi svi satovi dosta slični, pa bolja polovica ne kuži kada dođe nešto novo. [smeh]
 

    Da se nadovežem na ovo, kako se tvoj pogled na kolekcionarstvo menjao tokom godina? 

 

    Drastično! Kada sam ulazio u svijet vintage Omega i Longines satova, nisam bio ni svjestan kakvo je to bojno polje. To je neprestana potraga te borba sa drugim kolekcionarima i nepoštenim prodavačima koji jedva čekaju da vas ožene za relativno velike novce. Po prirodi sam jako znatiželjan i volim učiti nove stvari tako da mi je cijela ta potraga i analiza tržišta sjela kao budali šamar. [smeh]

    Kroz godine stvoriš filter, tako da doslovno na prvi pogled znaš šta imaš ispred sebe. Dovoljno da krajičkom oka ugledam sitnicu koja ne odgovara i taj sat momentalno ide u zaborav. Nekada me uhvati faza da dnevno pregledam par tisuća oglasa (vjerujte mi, nije nikakva šala). To je zapravo krvav posao jer ljudi ne znaju šta se krije iza lijepe slike. Jako puno potrošenog vremena, znanja, riskiranja, logistike a na kraju i sreće.

    Da li tvoja kolekcija ima temu? 

     

    Kolekcija je primarno fokusirana na zlatno doba urarstva između tridesetih i šezdesetih godina, makar ne bježim od dobrog sata izvan tih okvira. Kao što većina zna, Omega je moja najveća ljubav a linija Constellation zauzima posebno mjesto u kolekciji. Ima tu svega, od Foibosa sa porculanskim brojčanikom do Seamastera sa rozim linen ili waffle brojčanikom. 

 

    U principu, skupljam rijetke verzije brojčanika u nepoliranim kučištima i sa svim originalnim dijelovima. Što se tiče Longinesa, u zadnje vrijeme sam poludio za coin edge modelima sa sector brojčanicima. 

 

    Oni su sami po sebi rijetki, ali nekako sam uspio nabaviti tri komada u jako kratkom periodu. Najveći je problem što previše kupujem, a malo prodajem, pa bi trebala cijela stranica da sve nabrojim, tako da ću se ovdje zaustaviti. [smeh] 

    Taj problem, verujem, imaju mnogi. Kako biraš koji sat ćeš da kupiš, kako ih pronalaziš? 

 

    Nema tu nekih pravila. Znam okvirno što želim i kopam dok ne nađem. Konkurencija je ogromna pa se uveliko svodi na sreću i koliko brzo možeš reagirati kada ugledaš nešto zanimljivo. Najbolji satovi se ne prodaju javno nego u zatvorenim krugovima, a za to trebaju godine kako bi vas netko uopće razmotrio kao potencijalnog kupca koji neće isti sat prodat za duplo više novaca. Na primjer, prijatelj je tražio zlatno kučište za jednu Omegu a dobio ponudu za rijetki Constellation od bijelog zlata. To nećete vidjeti na stranicama kao Chrono24 ili Ebay. 

    Aukcije su dobra stvar, ali jako puno ljudi ih prati tako da je dosta teško uhvatiti dobar sat za neke normalne novce. Dovoljno je da netko želi pod svaku cijenu sat koji pratiš i ode cijena u nebo.
 

    Od svih satova u kolekciji, koji je najvredniji? Pritom, ne mislim na novčanu vrednost, već na sat koji ti najviše znači, ili ima najzanimljiviju priču iza sebe. Lično, najviše sam zainteresovan za dobru priču koju neki model donosi sa sobom u kolekciju, ali ti odaberi šta želiš da podeliš sa nama.

 

    Uff, teško pitanje. Ako gledamo iz perspektive najdražeg sata, onda je to zlatni Constellation ref. 2943 sa pie pan brojčanikom.

 

Omega Constellation ref. 2887

    Najluđu priču ima ref. 2887, koji se smatra svetim gralom među Constellation modelima. Za sada se zna za manje od 30 primjeraka u svetu. Njega mi je čovjek poslao umotanog u dva sloja WC papira u tankoj kuverti. Sva sreća što je čitav stigao do mene.

   

    To je krajnje... ne znam šta da kažem na ovo. Stvarno sreća da sat nije oštećen. Sa ljudima nikad ne znaš na čemu si. Međutim, kod satova je možda drugačije. Na šta sve treba obratiti pažnju kada se kupuju vintage satovi? 

 

    Teško je dati univerzalni odgovor na to pitanje. Najbolje je što bolje proučiti određeni model i na temelju slika originala raditi usporedbu. Uvijek treba paziti na izgled kučišta i da li je polirano, usporediti font slova na brojčaniku, provjeriti da li serijski brojevi odgovaraju periodu sata i puno sitnica koje lako mogu promaknuti. Ako niste potkovani sa znanjem da možete na temelju jako loše slike procijeniti originalnost sata, predlažem Chrono24. Cijene jesu napuhane ali se možete cjenkati, imate zaštitu i uvijek se možete predomisliti ako nešto ne bude u redu sa satom.

    Odličan savet. No, zaista treba biti pažljiv i misliti na sve te detalje. 

    Pošto je ovo prvenstveno blog o japanskim satovima, moram da navedem temu na tu stranu. Da li imaš neki stari japanski sat, ili ti je možda u planu neki? 

 

    Imao sam Grand Seiko ref. 5722 kojeg sam, nažalost, prodao. S druge strane, sve što mi se sviđa je ili preskupo ili van domašaja u Japanu.

 

Grand Seiko 5722

 

    Volio bih imati pilotski sat iz Drugog svjetskog rata, popularno zvani Kamikaze, jer je to jedan od povijesno najznačajnijih vojnih satova. IKAD! Iz očitih razloga su jako rijetki i teško ih je naći u dobrom stanju a da ne postižu astronomske cijene, ali zadovoljio bih se i sa klasičnim Seikom iz tridesetih i četrdesetih koji ima slično kućište kao Longines tre tacche. 

    Kad sam već pomenuo blog, priča se da je u pripremi sajt koji će se baviti vintage modelima, možda i blog o njima. Da li je to istina, i u kojoj fazi je? 

 

    Točno, uskoro dolazi stranica/blog čija će primarna svrha biti upoznavanje čitatelja sa dobrim i lošim stranama kolekcionarstva. Biti će hrpa korisnih savjeta, analiza i pdf-ova, a plan je da to bude polazna točka za svakog kolekcionara koji se želi malo ozbiljnije upustiti u ovaj svijet.

    Stranica je trenutno u izradi tako da, čim riješim tehnikalije, ide online. Meni je ovo hobi, tako da zarada nije na listi prioriteta, ali bih želio s vremena na vrijeme ljudima ponuditi zanimljive satove po cijenama manjim nego vani, a da ne moraju razbijati glavu oko autentičnosti. Ipak je reputacija broj jedan u ovom svijetu.

 

    Ideja mi se jako sviđa. Verujem da se mnogi ne upuštaju u potragu za starim satovima upravo iz slabijeg poznavanja materije i straha od kopija, neoriginalnih delova, lošeg poliranja i generalno lošeg stanja sata koje se možda ne vidi na slikama. Stoga verujem da će im takva stranica biti puno od pomoći.

    Dok sajt ne krene sa radom, da li bi za sad dao neki savet ljudima koji ulaze u svet vintage kolekcionarstva?

    Uvijek sam bio zagovaratelj što boljeg stanja sata. Bolje izdvojiti malo više novaca za sat u odličnom stanju nego se zadovoljiti sa više polovičnih, koji neće ništa vrijediti kada naletite na nešto što vas više zanima. Dobar sat se uvijek lako proda.

    Drugo, ako imate bilo kakvih sumnji u sat koji želite kupiti, pitajte za savjet. Bolje pitati i otkloniti sumnje na vrijeme nego se zaletit sa kupnjom i plakati nad prolivenim mlijekom.

    Sretno u lovu!

 

    Zahvaljujem Tomislavu na izvanrednim odgovorima. Svakako ću se mnogo puta posavetovati sa njim ako budem ulazio u potragu za vintage modelima. Posebno me raduje sajt koji je najavio, i činjenica da se u ovom našem hobiju ljudi nesebično pomažu!

    Za kraj, još malo slika prelepih starih satova iz njegove kolekcije:

 

    To bi bilo sve za ovaj intervju.

    Srdačan pozdrav,
Ivan R.

     

Tri zvezde na Dalekom istoku – Orient TriStar

    Legenda iz sedamdesetih godina, sa tri zvezdice na brojčaniku, već pola veka ponosno predstavlja japanskog časovničarskog velikana – Orient.

    Od samog početka do danas linija TriStar je sastavljena od zanimljivih, pristupačnih i dugotrajnih mehaničkih satova. U jeku kvarcne revolucije, Orient se nije udaljio od mehaničkog sata, već ga je prihvatio. Iz te upornosti se stvorio narodni sat, što je preraslo u jednu ogromnu kolekciju modela u svim oblicima, bojama i sa svim tipovima remenika, koja je bila dostupna svima.

    Ako bismo upoređivali TriStar s nekom drugom jako popularnom linijom satova koji nude dosta za malo novca, onda bi to bio Seiko 5. Dok Seiko polako udaljava Petice od početnog, tj. ulaznog nivoa u svet mehaničkih satova sa novim i skupljim modelima, Orient i dalje čuva svoju Trojku u cenovnom rangu koji je pristupačan većini.

 

Istorija

     

    Logo sa tri zvezdice na Orient satovima postoji još od davnih pedesetih, međutim, kao posebna linija satova sa nazivom TriStar se izdvajaju 1970. godine. Dakle, više od pedeset godina postojanja!

 

Orient TriStar Crystal iz 70-ih

     

    Ova linija satova je budžetska ponuda brenda. Dizajnirani su tako da budu pristupačni i pouzdani. Tri zvezdice predstavljaju tri ideala ili tri stuba kolekcije: Satovi moraju biti dobro dizajnirani, da imaju kvalitetan automatski mehanizam i da budu skromne cene. 

    Tih sedamdesetih godina bila su teška vremena za industriju satova, pošto je kvarcna tehnologija počela da se takmiči sa tradicionalnim mehaničkim satovima i da ih zamenjuje. Mnogi brendovi su se raspali, posebno u Švajcarskoj. Japan, domovina kompanije Orient, nije bio imun na ove promene, iako je kvarcna revolucija pokrenuta upravo u ovoj dalekoj zemlji.

    Podrazumevana opcija za proizvođače satova bila je da prihvate nove mehanizme na baterije. Što da ne? Bili su jeftiniji i tačniji od svojih mehaničkih kolega. U ovom trenutku, Orient je već dve decenije dizajnirao i proizvodio sopstvene mehanizme, a tradicionalni japanski brend nije lako prihvatio novonastalu situaciju. Zato su stručnjaci u kompaniji odlučili da pristupe problemu na drugačiji način.

 

Orient TriStar iz 80-ih i 90-ih

    Oni su sebi postavili zadatak da kreiraju mehaničke satove koji bi mogli da se takmiče sa istom cenom kao i novi kvarcni modeli na baterije. Verovali su da postoji globalna potražnja za veoma pristupačnim mehaničkim satovima. Konkretno, u zemljama u razvoju, gde baterije nisu bile ni jeftine i lake za nabavku, uvideli su potrebu za pouzdanim mehaničkim satovima. Imali bi jeftinu cenu i ne bi imali dodatne troškove redovne promene baterija. 

    Ovo nas vraća na etos ove linije – pristupačni satovi koji održavaju visok nivo kvaliteta i atraktivnog su dizajna. U celini, kolekcija je fokusirana na satove za svaki dan ili pak na one malo elegantnije, relativno jednostavnog dizajna, iako postoji veliki broj zanimljivih modela sa nešto kompleksnijim dizajnom i netipičnim bojama. 

 

Orient TriStar - Sea King

    Danas

    TriStar modele je malo teže pronaći u prodaji, iako ima dosta starih modela po internet prodavnicama. Orient, pak, nije prestao sa proizvodnjom, naprotiv, novi modeli se izbacuju i danas. Najočiglednija razlika između starih i novih modela je u izgledu logoa na ciferu, a najveća je u mehanizmu. Naime, novi TriStar satovi imaju moderne mehanizme, koje proizvode u svojim fabrikama i koji su toliko popularni među ljubiteljima mehanike.

    Moj izbor bi bio moderan model zelene boje, koji nosi referentnu oznaku RAAB0F08E19B – Orient TriStar Vega.

 

Vega

    Model odiše jednostavnom lepotom, odličnom iluminacijom, a zelena boja sa efektom radijalnih zraka menja nijansu iz trenutka u trenutak.

    Prečnik kućišta je 40 milimetara, debljine samo 11 milimetara, što je odlično za jedan automatik, a kaiš je širok 20 milimetara. Dolazi u dve verzije, na koži i čeliku. Pokreće ga manufakturni mehanizam F4902, koji ima funkcije ručnog navijanja i hakovanje sekunde. Cena mu je oko 120 evra. 

     

    Kod nas

 

    Osim onlajn kupovine, neke TriStar modele možete pronaći i u buticima, mada su cene malo više. Vega se takođe nalazi u prodaji, za oko 17.000 dinara, mada nema modela u zelenoj boji. Nešto pristupačniji je model sa oznakom RA-AB0014S19B, klasičnijeg dizajna. Cena mu je oko 16.000 dinara.

 

    Dimenzije su mu malo veće, sa prečnikom kućišta od 43 mm, ali mu je debljina i dalje samo 11 mm. Uglavnom, ako se potrudite, možete pronaći dosta modela koje krase tri zvezdice na ciferu.

    Deo zabave pri kupovini pristupačnih satova je pronalaženje dragulja – retkih modela, unikatnih boja. Znaćete da su to dobro dizajnirani satovi, koji pružaju veliku vrednost za novac, sa dugom tradicijom. Postoji samo nekoliko brendova u svetu koji proizvode sopstvene mehanizme a koji su veoma pristupačni. Orient je jedan iz te male grupe. Ako volite pristupačne mehaničke satove, onda morate bliže pogledati ovu kolekciju.

 

Srdačan pozdrav, 

Ivan R.

 

Vrste i tipovi narukvica – Školski čas XI

    Ovaj tekst je pokušaj da se napravi najkompletnija lista metalnih narukvica za satove na jednom mestu. Kako bi tekst bio što originalniji, svi opisi narukvica u tekstu sadrže crteže koje sam lično izradio za potrebe ovog teksta. Ručni rad je uvek na ceni i meni posebno zanimljiv, iako se mali broj takvih tekstova sa ilustracijama može pronaći na netu.

    Iako kolekcionari satova imaju zaista velik izbor metalnih narukvica, postoje određene klasične opcije koje su izdržale test vremena i čini se da ne gube na popularnosti.

    Neke narukvice su napravljene da služe određenim brendovima za njihove modele satova koji se koriste u specifičnim uslovima, dok druge nisu nužno bile povezane s jednom određenom kompanijom, ali jedno važi za sve njih – stekle su kultni status u časovničarskom svetu.

 

Narukvice

 

Beads of Rice

     

    Iako su ih godinama proizvodile brojne kompanije, Beads of Rice  narukvice najbliže su povezane sa poznatim proizvođačem narukvica Gay Freres, koji ih je proizvodio za Patek Philippe i Vacheron Constantin pedesetih godina XX veka.

    Centralni deo narukvice karakterišu tanji linkovi izduženog ovalnog oblika, nalik na pirinčana zrna, i otuda naziv ovom tipu narukvice. Da bi se dizajn istakao, ove narukvice najčešće imaju brušene bočne linkove a polirane centralne, ali se sreću i druge varijante.

    Danas ih popularno nose Doxa i Tag Heuer satovi, kao i razni mikrobrendovi, poput Baltic satova, i ostalih koji žele da naprave model retro dizajna.

Bonklip

    Bonklip narukvica je prvobitno predstavljena dvadesetih godina XX veka, za potrebe britanskih vojnih jedinica, tj. za bolje osiguranje vojnih ručnih satova. Ove narukvice su masovno proizvođene sve do šezdesetih godina XX veka. Bile su lako podesive i napravljene od nerđajućeg čelika kako bi zamenili kožne remene prvobitnih satova. Bile su to neke od prvih masovno proizvedenih narukvica od nerđajućeg čelika, ali danas ovaj tip nije toliko popularan.

    Razmak između linkova je s namerom ostavljen, kako bi se zglob luftirao tokom napetih vojnih akcija i manevara, kao i da bolje i udobnije leži na ruci.

De Ville

   Linija De Ville jedna je od najpotcenjenijih u čitavom katalogu Omega satova. To je linija elegantnih satova za svečane prilike, od kojih su mnogi pristupačniji u odnosu na ono što može da se nađe u prodaji i predstavlja platformu kompanije za tradicionalni dizajn satova. S tim u vezi, Omega je i dizajnirala ovaj tip narukvice kako bi uvekoličila duh perioda nastanka linije De Ville.

    Narukvicu karakteriše čak sedam redova linkova, blago iskošenih, u obliku romba. Kod većine modela svi linkovi su sjajno polirani, ali postoje i verzije za brušenim ili naizmenično brušenim i poliranim linkovima.

    Sam oblik i količina metalnih delova u narukvici pojačavaju efekat presijavanja na svetlosti i odaju utisak prefinjenosti.

Engineer

   

    Sa skoro 5 milimetara debljine i pet redova heksagonalno sečenih linkova oštrih ivica ova narukvica definitivno ne može ostati neprimećena na ruci. Teška je, ali budući da na samo maloj površini narukvice ima toliko linkova, Engineer i Super Engineer narukvice se u potpunosti transformišu oko zgloba.

    Legenda kaže da je ovaj tip prvobitno nastao u Seiko fabrikama, kao odgovor na zahtev profesionalnih ronioca za nešto udobnijom ali mnogo debljom i čvršćom narukvicom za ronilačke satove. 

    Zbog oštrih kosih ivica linkova, odlično se presijava na svetlu, čak iako linkovi nisu polirani. Narukvica najčešće dolazi sa brušenom ili peskiranom završnom obradom.

H-Link

    Kada neko pomene H-Link narukvice, najčešće nam padaju na pamet Patek Philippe Nautilus ili neki od robustnih Sinn satova. Ovi modeli s razlogom koriste ovakve narukvice. One pružaju prihvatljivu udobnost, ali pre svega solidnu čvrstinu i izdržljivost. 

    Karakteriše ih kompozicija velikih linkova u obliku slova H i niza malih, koji popunjavaju prostor između. H-Link narukvice su manje artikulisane od ostalih, ali dokazano mogu da izdrže više tenzije i teže ih je rasklimati čak i posle dugog nošenja.

    Obično dolaze sa brušenom obradom, a nešto elegantniji modeli imaju male srednje linkove polirane u visokom sjaju.

Hexagonal

    Hexagonal narukvice su nastale po uzoru na jako udobne Jubilee narukvice, ali sa daškom umetničkog duha. Umesto linkova ravnih ivica, koriste se šestougaoni, koji se poput pčelinjeg saća savršeno uklapaju jedni sa drugima.

    Tradicionalno, ove narukvice su vezane za francuski brend satova Yema, čiji ronilački i pilotski modeli često nose ovaj tip. Popularan je Yema Superman model, koji je skoro dobio reizdanje sa modernijom verzijom Hexagonal narukvice od punih linkova.

Jubilee

    Predstavljena 1945. godine kako bi se poklopila sa 40. godišnjicom brenda Rolex, Jubilee narukvica je sveprisutna u svetu satova i ostaje uglavnom nepromenjena tokom godina. Upravo je zbog tog jubileja i dobila naziv.

     Prvobitno dizajnirana za model Datejust i dostupna samo u čistom zlatu, Jubilee će kasnije biti ponuđena u dvobojnim i čeličnim verzijama, da bi na kraju bila dostupna kao opcija na nekoliko sportskih modela Rolex satova.

    Treba napomenuti da je Jubilee jako udobna narukvica, koja se lepo savija oko zgloba. Kombinacijom brušenih linkova sa strane i poliranih centralnih odaje visok nivo prefinjenosti i elegancije.

Ladder

    Ladder narukvica je još jedan model talentovanog dizajnera Gay Freres, napravljena za Zenith El Primero, iz 1969. godine. 

    Ova narukvica ima razmake između linkova u centralnom redu koji joj daju izgled merdevina, pa otuda i naziv. Razlog tome jeste što se El Primero koristio kao alat za precizno merenje vremena vozača trkačkih automobila. Slično kožnim narukvicama koje imaju otvore za ventilaciju, tako i Ladder svojim razmacima luftira zglob vozača a pritom čini da je sat lakši. Zvuči trivijalno, ali u skladu sa sportskim duhom, svaki gram se računa.

    Iako je ova narukvica možda bila i opcija na drugim modelima Zenith satova, teško je doći do očuvanih starih primeraka. Cene starih El Primero satova sa Ladder narukvicom u dobrom stanju skaču u nebesa.

Milanese

    Milanese narukvica stvorena je u XIX veku u Milanu, a usavršena u Nemačkoj početkom XX veka. To je bila izuzetno popularna narukvica u to doba, i koristila se kako za elegantne satove, tako i za vojne i ronilačke. 

    Način izrade podseća na srednjovekovne viteške verižnjače. Sitne karike su povezane u sitnom vezu, što narukvici daje izuzetnu savitljivost i čvrstinu. Po izgledu podseća na Mesh narukvicu, s tim što su linkovi koso postavljeni.

    Danas je ova vrsta narukvice ponovo postala popularna zbog nekoliko dizajnerskih brendova, pa se čak može naći na Apple Watch modelima.

Mesh

    Mesh je još jedan tip narukvice dizajnirane poput viteških verižnjača. U odnosu na Milanese, linkovi su postavljeni paralelno i generalno su manji. Međutim, šezdesetih godina prošlog veka Omega je predstavila svoju verziju sa većim i jačim karikama, koja je postala poznata kao Shark Mesh.

    Ideja je bila da tekstura narukvice podseća na čelične rukavice koje nose ronioci koji plivaju sa ajkulama. Ne treba trošiti reči na to koliko su izdržljive, s obzirom na to da takva ronilačka oprema štiti od oštrih zuba morskih nemani.

Oyster

    Oyster je narukvica čiji dizajn svi kopiraju, toliko da nema brenda u svetu koji nema u ponudi ovaj tip. Naziv je dobila po modelu koji ju je proslavio – Rolex Oyster Perpetual.
    Međutim, u istoriji ove narukvice ne nedostaje ironije, jer prve narukvice u stvari nije ni napravio Rolex, niti su ponuđene kao standardna opcija u katalozima brenda.

    Originalne Rolex narukvice proizvodio je najpoznatiji proizvođač i dizajner, već pominjani Gay Freres. Pravio je narukvice za sve najpoznatije švajcarske brendove: Patek, Vacheron, pa čak je zaslužan i za čuvenu narukvicu AP Royal Oak, no Oyster je najuspešniji dizajn ikad stvoren.

Pearlmaster

    Zanimljivost vezana za Pearlmaster narukvicu je ta da se ovaj tip uvek pravi od zlata ili platine, ali je i sam dizajn linkova dosta unikatan i elegantan. Ovoga puta ovo zaista jeste originalan Rolex dizajn.

    To je narukvica napravljena od pet redova blago zaobljenih linkova. Centralni linkovi su najširi, a spoljni su uži ka ivicama narukvice. 

    Pearlmaster se popularno koristi za satove ukrašene dijamantima i drugim dragim kamenjem. To je top ponude Rolex narukvica.

President

    Još jedna popularna Rolex narukvica je postala neodvojiv deo satova mnogih drugih brendova. Što se tiče dizajna, President je negde između Oyster i Jubilee narukvica. Ima tri reda linkova, ali su oni tanji i polukružni, tako da ih je veći broj, a zakrivljenost im daje odlična reflektujuća svojstva.

    Ova čuvena narukvica sa polukružnim trodelnim vezama stvorena je 1956. godine za lansiranje Oyster Perpetual Day-Date. Tek desetak godina kasnije je narukvica dobila svoje legendarno ime po predsedniku Sjedinjenih Država. Naime, Lindon Johnson nosio je Rolex Day-Date od žutog zlata i tako proslavio ovu narukvicu.

Seamaster

    Rolex dominira na tržištu sa svojim satovima i dizajnerskim narukvicama, ali ni konkurencija ne zaostaje. Nalik na Pearlmaster, Omega je izbacila još komplikovaniju i elegantniju narukvicu sa čak 9 linkova u redu, napravljenu za izuzetno popularan ronilački model Seamaster. Otuda i naziv.

    Popularni tajni agent James Bond je takođe nosio sat ovog švajcarskog brenda i tako proslavio i model i narukvicu. Međutim, naziv Bond je već bio rezervisan za Nato kaiš koji je nosio Sean Connery u nekoliko filmova.

Integral

    Integrisane narukvice dolaze u svim navedenim oblicima i materijalima. Ono što je specifično za njih jeste poseban krajnji link koji nije standardnih dimenzija i oblika. Takva narukvica može da se koristi samo na određenim modelima satova za koje su pravljene. 

    Ovakav pristup može da bude problem, jer je teško naći zamenu za oštećenu narukvicu. Međutim, kod izuzetno skupocenih satova, integrisane narukvice su izuzetnog kvaliteta i čine dobar deo cene tog modela. Samim tim nema potrebe menjati ih. 

    Poslednjih godina povećava se popularnost ovog tipa narukvica, pa se sve češće viđaju i na pristupačnim satovima. Primer je Tissot PRX, sa narukvicom kao sa slike iznad.

    

Na kraju dana

    To bi bila moja lista najpopularijih i najpoznatijih tipova narukvica. Postoji još nekolicina drugih verzija sa zvaničnim nazivom ili bez njega, ali se one retko viđaju na tržištu. 

    Za više informacija o delovima narukvica i o cenama savetujem da pogledate sajt: StrapCode.

    U tekstu sa linka je na engleskom jeziku opširno objašnjeno na šta sve treba da obratite pažnju prilikom odabira narukvice. 

 

    Srdačan pozdrav,
Ivan R.