Meteorit, retkost ili ne?

 

U svemiru postoje manja nebeska tela koje Zemljina gravitacija ponekad povuče. To su meteori. Kada meteor usled gravitacije padne na zemlju, ono što ostane naziva se meteorit. U poslednje vreme, meteorit se koristi kao materijal za izradu brojčanika zanimljivih šara i teksture.

Cene takvih satova su dosta veće od ekvivalentnih modela iz iste linije. Visoka cena pravda se skupoćom i retkosti samog meteorita. Svi se možemo složiti da je meteorit – metalna stena iz svemira – kao materijal jako zanimljiv i mnogima lep, ali je veoma skup kada se koristi u časovničarstvu. Kažu da je redak. Moram da primetim da astronomski podaci kazuju da to možda uopšte nije slučaj...

 

Koliko je meteorit redak materijal?

Većina meteorita nakon prolaska kroz atmosferu stiže do površine Zemlje u obliku prašine ili vrlo sitnih čestica, zbog čega ih inače ne vidimo.

 

Meteorit sa bazom od gvožđa,
ne baš toliko redak materijal

 

Međutim, verovali ili ne, svake godine na Zemlju padne oko 17.000 meteora. Mnogi prosto sagore u atmosferi, ali neki su veći i uglavnom sastavljeni od raznih metala, najčešće gvožđa, pa ostanu manje-više čitavi. Podaci kažu da je od 1900. do 2023. godine pad preživelo preko 1.300 velikih meteorita. 

Primera radi, meteorit koji se koristi za Bulova Lunar Pilot, Muonionalusta, ima lepe šare, tj. teksturu koja se naziva Widmanstätten patern, a pronađen je u severnoj Skandinaviji davne 1906. godine. Težak je oko 230 kg i jedan je od najstarijih poznatih meteorita. To znači da ga nema mnogo, zar ne? 

 

Bulova Lunar Pilot Meteorite ima cenu preko 600 $ više od
standardnog modela sa istim 262 Hz kvarcnim mehanizmom

 

Pa, ne baš. Pored Lunar Pilota, koji košta čak 1.200 $, Muonionalusta je korišćen u modelima brendova Formex, Zelos, Zodiac i David Rutten, koji ga je koristio čak kao materijal za celo kućište, i mnogi drugi. Cene se kreću od 499 $ za Zelos, do nekoliko hiljada za neke druge satove. Dakle, sam meteorit nije razlog za mnogo veće cene.

 

Zelos ima brojne modele sa pravim meteoritom
pa čak su i korone kod nekih modela od istog materijala

 

Dalje, Omega je upotrebila isti meteorit za novi Constellation – model koji nije čak ni limitiran! Treba shvatiti da je to stena od 230 kilograma, a da jedan brojčanik ima možda pola grama. Čak i kada se Muonionalusta potroši, ima ih još 1.300 drugih.

Na primer, meteorit Gibeon, kojeg je koristio Girard-Perregaux, težak je čitavih 26.000 kg. Prosto nema potrebe da ijedan sat bude limitiran sa ovim meteoritom. Naravno, koristili su ga i drugi, između ostalih Rolex, Omega i Bovet.

 

Rolex Daytona Meteorite Dial
sa meteoritom Gibeon svetlije nijanse

 

Marketinški timovi brendova žele da mislite ne samo da je meteorit izuzetno redak, već i da je jedinstven u časovničarstvu i da je njegova upotreba majstorski potez dizajnerskog tima brenda. To jednostavno nije tačno. Vidimo toliko modela sa meteoritskim brojčanicima, da su postali skoro pa uobičajeni. A meteori se nikada neće potrošiti, jer novi svakodnevno padaju na našu planetu.

 

Omega ima više Constallation modela
sa prirodnim i bojenim meteoritom

Pored velikih imena časovničarstva, mnogi mikrobrendovi su počeli da prave brojčanike od meteorita. Treba obratiti pažnju na mnogobrojne kineske omaž brendove, pošto mnogi imaju kopije meteorita, tj. samo odštampan Widmanstätten patern. Svaki ozbiljni brend uz svoj sat dostavlja određeni sertifikat ili dokaz da su koristili pravi meteorit.

Još uvek čekamo da neki japanski brend počne da koristi meteorit, mada, kada pogledamo kakve prelepe cifere Seiko, Grand Seiko i u poslednje vreme Orient Star i Citizen predstavljaju, možemo biti sigurni da meteorit nije nešto čemu teže. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Šta tačno znači oznaka DIVER'S na japanskim ronilačkim satovima!

Poznato je da reč diver znači ronilac, štaviše, u našem svetu ljubitelja časovničarstva reč se koristi kao sleng koji označava i same ronilačke satove. Japanski ronilački satovi su obeleženi oznakom diver's i uz tu oznaku na ciferu obično ide oznaka dubine, kao na slici iznad, gde stoji 200 m – dvesta metara.

Zbog čega baš oznaka diver's? 

Standardi i karakteristike ronilačkih satova regulisani su međunarodnim standardom ISO 6425 – Diver's watches. U samom nazivu standarda dobijamo prost odgovor na pitanje iznad. Ali koliku težinu ima ta oznaka, to ću pokušati da odgovorim u ovom tekstu!

Međunarodni standard za ronilačke satove – ISO 6425

Uveden 1996. godine, ISO 6425 definiše ronilački sat kao sat dizajniran da izdrži ronjenje u vodi na dubini od najmanje 100 m i koji poseduje sistem za praćenje vremena zarona. 

 

Grand Seiko SGBH289
Luksuzni ronilački sat

 

Tipični ronilački satovi će imati vodootpornost od 200 m, iako moderna tehnologija omogućava proizvodnju ronilačkih satova koji mogu zaroniti mnogo dublje.

Svaki model sata koji ima oznaku diver's mora biti testiran po navedenom ISO 6425 standardu. Samim tim, oznaka diver's nosi određenu težinu, i predstavlja svojevrsnu garanciju i sigurnost da će dati sat biti pouzdan alat.

Kako test izgleda?

Prvo treba napomenuti da je testiranje ronilačkih satova na usaglašenost sa ISO 6425 standardom dobrovoljno i da uključuje ne baš male troškove koje proizvođač mora da plati.

Ronilački satovi se testiraju u statičkim uslovima, tj. mirnoj vodi pod 125% nominalnog pritiska. To prosto znači da će sat koji se testira za 100 metara biti vodootporan ako miruje na dubini od 125 metara. 

Sat sa oznakom 200 m se testira na dubini od 250 m, a sat sa oznakom 300 m – na dubini od 375 m!

 

Orient Triton i Orient Star Diver, dva ISO sertifikovana
ronilačka sata bez premca u svom cenovnom rangu

 

Test takođe uključuje sigurnosne margine koje uzimaju u obzir faktore kao što su starenje zaptivki, svojstva slatke vode i morske vode i kako utiču na materijale kućišta, brzo menjanje dubine vode, što znači da se brzo menjaju pritisak i temperatura, kao i dinamička mehanička naprezanja sa kojima se susreće sat. 

Da bi se dobila oznaka diver's, mora da se prođe kroz veoma specifičan kontingent testova dizajniranih da simuliraju naprezanja na određenom pritisku.  

Da bi prošao taj test, časovnik mora biti u stanju da izdrži dubinu za koju se testira plus pomenutih 25% više, i to najmanje dva sata. I ne samo to, sat tada mora biti u stanju da preživi i neometano radi prilikom izranjanja, mora da izdrži i promenu pritiska vode. Po završetku prvog testa na najvećoj dubini, isti sat se testira dodatnih tri sata na dubini od 3 metra.

 

Mnogi mikrobrendovi održavaju nižu cenu tako što
ne testiraju svoje modele po ISO standardu.

Ronilački satovi koji nemaju oznaju diver's, tj. nemaju ISO sertifikat, najčešće su samo testirani na određenoj dubini, u statičkim uslovima, bez menjanja pritiska i temperature, kao i bez ostalih naprezanja. To, naravno, uveliko smanjuje cenu sata, i jedan je od razloga što gro mikrobrendova ima opake ronilačke satove po dosta nižim cenama od japanskih i švajcarskih modela s kojima se takmiče na tržištu.

Posebni zahtevi za rotirajući okvir

Kao što je pomenuto, da bi neki sat bio ronilački, mora da poseduje neki merač ili indikator vremena ronjenja. Najčešće je to rotirajući okvir. Za razliku od prostijih GMT okvira, ronilački rotirajući okviri moraju da imaju posebne karakteristike. Najbitnija je ta da mora da poseduje zaštitu od nenamernog okretanja. U suštini, jednosmerni rotirajući ronilački okvir može da se okreće samo u jednom pravcu i poseduje poznate klikove, koji ga čine pozdanijim od okvira koji slobodno klize u oba praca.

Sa klikovima, okvir će se teže pomeriti, a pošto se pomera samo u jednom pravcu, nemoguće je slučajno produžiti vreme ronjenja, samo ga slučajno skratiti. To je svojevrsna mera zaštite, jer ronilac ima određenu količinu kiseonika.

 

Jednosmerni rotirajući okvir sa obeleženim minutima

 

Ronilački sat mora da poseduje markere bar na svakih 5 minuta, a bolje je da ima oznake za svaki minut. Sigurno ste videli mnogo modela koji imaju svaki minut označen na okviru samo u prvih 15 ili 20 minuta. Razlog je sledeći:

Efekti udisanja komprimovanog vazduha na dubini su prilično benigni ako se pridržavate određenih osnovnih pravila. Prvo, nemojte ići previše duboko, jer azot izaziva narkotički efekat što dublje idete, a kiseonik postaje toksičan ispod određene dubine. Drugo, ne zadržavajte dah dok izranjate jer se taj vazduh može proširiti pod manjim pritiskom i rasprsnuti pluća, i obratite pažnju na vreme koje provodite na dubini. I ovo poslednje pravilo je mesto gde je rotirajući okvir nužno pomoćno sredstvo.

Finije oznake minuta na ivici su korisne tokom ronjenja za vremenske funkcije kraćeg trajanja, pre svega dekompresijskih zaustavljanja. Zbog toga je na rotirajućem okviru češće precizno obeleženo samo prvih 15 ili ponekad 20 minuta.

 

Seiko SRPA21, ili PADI Turtle,
sa upečatljivo obeleženih 20 minuta na okviru

Asocijacija instruktora profesionalnih ronilaca – PADI – preporučuje dekompresiono vreme od 20 minuta, dok je 15 minuta neki minimum potreban da se sačeka na određenoj dubini zbog dekompresije!

Kako se okvir testira?

Sat se potapa u vodu na dubini od 30 cm i drži se pod vodom u radnom stanju 24 sata.

Po isteku vremena, pod vodom se okreće rotirajući okvir, pun krug, a onda se sat ostavlja da stoji pod vodom još 24 sata.

Sat se zatim mora izvaditi iz vode, obrisati i podvrgnuti testu kondenzacije – prenos iz hladnog u toplo okruženje. 

 

Citizen proizvodi jako dobre ronilačke satove
sa solarnim kvarcnim mehanizmom

 

Nakon svih ovih koraka, sat i rotirajući okvir bi trebalo da funkcionišu normalno.

Ne samo sat, i narukvica se testira

Tako je. Vaš sat sa oznakom diver's je prošao i test izdržljivosti narukvice. Stoga, ona poznata krilatica da Seiko ima loše narukvice zapravo ne drži vodu.

Dok je zatvoren, mora da izdrži silu od 20 kilograma, povučenu u oba smera od sata. Ako narukvica ne pukne, test je položen. Pritom se ne misli samo na iglice koje drže linkove. I sama kopča treba da izdrži tako nemilosrdan test, a da ne popusti. Gumeni i platneni NATO kaiševi takođe podležu ovom testu.

 

Seiko Willard sa novim Seichu pletenim kaišem,
koji je do 4x izdržljiviji od standardnog NATO kaiša.

 

Sve u svemu, oznaka diver's nije mala stvar, i ne treba je olako shvatati. Ona vam je sigurnost da je vaš sat vrlo robustan ronilački alat. Ne samo da je nominalna vodootpornost dobro testirana, već je sat prošao i druge testove koje nisam opisao, a tiču se otpornosti na magnetizam i udarce.

Vaš ronilački sat sa oznakom diver's je pravi tenk. Budite bez brige.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩