Časovničarski genije: Hađime Asaoka

    U svetu visoke horologije posebno mesto zauzimaju časovničari članovi AHCI-a. Skraćenica je od Académie horlogère des créateurs indépendants – Akademija nezavisnih časovničara umetnika. Njene članove čine akademici, umetnici sa najviše poštovanja u svetu horologije, a jedan od njih je čuveni japanski časovničar Hađime Asaoka.

    Uspeh je još veći kada se uzme u obzir činjenica da je gospodin Asaoka samouki časovničar. Nakon što je diplomirao na Univerzitetu umetnosti u Tokiju, odsek za dizajn, osnovao je Hajime Asaoka Design Office. Godine 1992. je započeo svoju karijeru kao produkt dizajner. Dizajnirao je sve i svašta, osim satova, iako su oni bili njegova pasija. 

      

Hađime Asaoka

 

    Danas široko priznat kao jedan od najbolje rangiranih nezavisnih časovničara na svetu, Hađime Asaoka je započeo svoje časovničarsko putovanje 1997. godine, koristeći se svojom jedinstvenom prefinjenosti i modernosti, uspostavivši filozofiju časovničarstva koja je izrazito japanska.

    Najzad, 2005. godine Asaoka je napravio svoj prvi sat, prikladno nazvan Tsunami, nagoveštavajući nadolazeći talas odličnih satova i promenu u svetu visoke horologije.

 

Hajime Asaoka Tsunami No. 001

  Dizajnirajući sat, apsolvirao je svoju samostalnu školu časovničarstva. Postao je toliko vešt, da je već 2009. godine lansirao prvi japanski ručni sat sa turbijonom. Ova komplikacija je vrhunac umeća, a Asaoka je time osigurao svoje mesto među najvećima. 

    Hađime Asaoka je skroman čovek. Nikad nije sebe stavljao ispred drugih, i kako sam kaže: Zaista je teško napraviti sat. Ali još uvek pravim satove jer želim da iznenadim svoje kolege časovničare u Švajcarskoj.

    O tome kakva je osoba govori i činjenica da sve satove dizajnira, proizvodi i sastavlja on sam. Prelep dizajn bivšeg produkt dizajnera proteže se ne samo na spoljašnjost već i na mehanizam. Svaki deo je ručno poliran, ukrašen, nacentriran i naštelovan sa njegovih deset prstiju.

    Pošto svaki sat pravi bez kompromisa, godišnja proizvodnja je ograničena na samo nekoliko satova. Podatak koji sam pronašao jeste da je do 2018. godine sastavljeno i prodato ukupno 19 satova koji nose njegovo ime. Samo 19! Taj podatak govori koliko pažnje poklanja dizajnu i detaljima, i koliko modela je bilo dovoljno da on postane član prestižne Akademije.

 

Tsunami, Chronograph i Project T

    Njegovi reprezentativni radovi su već pominjani Tsunami, sat sa malom sekundarom; Project T, sat sa turbijonom koji koristi kuglične ležajeve umesto ležajeva od rubina, što je samo po sebi zanimljiv i originalan slučaj; i Chronograph, koji je zasnovan na istom mehanizmu kao Tsunami, ali sa dodatnom komplikacijom štoperice i veoma drugačijim rasporedom delova. To se lako može videti sa fotografije, jer je Asaoka odlučio da hronograf bude skeletizovan.

    Ova tri modela su jedina koji nose ime Hađime Asaoka, i nijedan nije masovno, niti serijski proizveden. Svaki je ručno sastavljen, svaki je prošao kroz vredne prste gospodina Asaoke. Od početka, svaki model je zaista bio napravljen po meri, proces koji je sam Asaoka uporedio sa igranjem partije šaha sa klijentima u intervjuu za Europa Star 2018. Dakle, njegovi satovi su, kako kaže, tradicionalni, ali ispunjeni neočekivanim obrtima, suzdržani, ali unikatni.

 

Hajime Asaoka Chronograph

    Danas, ovi satovi su praktično nedostižni. Spora, tradicionalna ručna proizvodnja i dugačka lista kupaca čini da se na sat čeka po nekoliko godina. Zapravo, bog ove višegodišnje liste, Asaoka, više ne prima porudžbine. Iako je njegova proizvodnja svakako nadrasla onih 19 satova koje je proizveo do tog intervjua 2018. godine, nemoguće je da nezavisni proizvođač satova ispuni zahteve klijenata širom sveta bez ugrožavanja kvaliteta ili prelaska na mehanizovanu proizvodnju. Godine 2020. godine otkriveno je da je Asaoka proizveo samo 4 Cunamija, 2 turbijona i 1 hronograf.

    Međutim, nije sve tako crno ukoliko želite da kupite sat ovog časovničarskog majstora i umetnika. Kao pristupačniju alternativu, Asaoka je kreirao brend Chrono Tokyo, ponekad nazvan japanskim izgovorom Kurono. 

 

Konzervativniji i pristupačniji hronograf Kurono Tokyo

    Kada kažem pristupačnija alternativa, mislim u odnosu na modele pomenute u tekstu iznad. To svakako nisu jeftini satovi, a kvalitet je i dalje neupitan.

 

Kurono Tokyo Grand Akane

    Zanimljivost je da Asaoka nema nijedan svoj sat. Nije stigao da napravi nijedan Hajime Asaoka model za sebe. Prioritet su mu klijenti, a i veći deo Kurono satova se rasproda u roku od nekoliko meseci od predstavljanja. 

 

Kurono Tokyo Green Mori

   

    Danas je posedovanje originalnog ručno rađenog sata Hajime Asaoka privilegija samo po sebi – bez obzira na duge liste čekanja i vreme isporuke. Kvalitet obrade, umetnički dojam i detalji mehanizma i cifera su cenjeni u svetu. Retki mogu da kažu da su vlasnici jednog od primerka, što ni kreatoru nije uspelo za rukom. Gospodin Asaoka kaže: Trenutno ne primamo porudžbine za satove iz našeg ataljea, zbog izuzetno dugačke liste čekanja! 

    Cene se danas kreću od 50.000 dolara pa naviše. Kurono Tokyo su dosta (diskutabilno) jeftiniji, i kreću se od oko par hiljada dolara.

    A nešto više o Kurono satovima nekom drugom prilikom, u nekom od narednih tekstova!

Srdačan pozdrav!
Ivan R.

Parni sat? – Otaru Steam Clock

    Otaru, mali grad na obali najsevernijeg velikog japanskog ostrva Hokaido. Poznat po zgradama zapadnjačkog stila koje datiraju iz devetnaestog veka i po kanalu ispunjenom morskom vodom, koji prolazi kroz centar grada. Nekada davno ovo je bila prometna luka koja je održavala vezu Japana i Zapada, pa ne čudi što grad pomalo deluje evropski.

    Sredinom dvadesetog veka Otaru počinje da bledi u istoriji kako je industrija prerade ribe opadala, a svet se menjao velikom brzinom. Stari zanati su izumirali, rudnici su se zatvarali, morski kanal je zatrpan, ostavljajući samo delić svoje prvobitne dužine, a kancelarije i prodavnice oko glavne ulice Sakaimaći ustupile su mesto buticima, kafeima i suvenirnicama.

    Jedan od najzanimljivijih stvari koja se danas može videti u Sakaimaćiju, osim ukusnih japanskih kolača i kafe, jeste parni sat koji se nalazi ispred Muzeja muzičkih kutija.

 

 

    Do sad su u blogu pominjani automatski, kvarcni, kinetički, mehanički, solarni i drugi, ali sat koga pokreće para, to je nešto novo... ili bolje reći – staro.

    Parni sat je časovnik koga u potpunosti ili delimično pokreće parna mašina. Postoji samo nekoliko funkcionalnih parnih satova, od kojih je većinu dizajnirao i napravio kanadski horolog Rejmond Sonders (Raimond Saunders) za izlaganje u urbanim javnim prostorima. 

    Sonders je prvi sat napravo u Vankuveru u Kanadi, a drugi, ujedno i najveći na svetu, napravio je 25. juna 1994. godine, i to je upravo onaj postavljen ispred popularne prodavnice i Muzeja muzičkih kutija, u japanskom gradu Otaruu. Bronzani sat u britanskom stilu, visok je 5,5 metara i težak 1,5 tona. Tehnologija parnih mašina jeste nešto što je pokretalo svet krajem osamnaestog i tokom devetnaestog veka. To je izum koji je izazvao industrijsku revoluciju u svetu, ali satovi koje pokreće vodena para danas novijeg su datuma.

 

    Kako parni sat funkcioniše?

    Parna mašina koja je prvobitno pokretala Sondersove satove bio je jednocilindrični motor sa dva ventila. Međutim, zbog velike buke koju je proizvodio i nemogućnosti da održi tačno vreme, vrlo brzo je zamenjen električnim. Parni sat u Otaruu u Japanu takođe ima električni motor, koji mu održava tačnost i smanjuje buku u radu.

    Uključujući parnu mašinu i električni motor, sat prikazuje vreme na četiri brojčanika i najavljuje četvrt sata zviždukom u melodiji istoj kojom se oglašava poznati londonski Big Ben. Para se dobija iz grejne mreže niskog pritiska u centru grada, koja pokreće minijaturnu parnu mašinu u bazi sata, koja onda pokreće lanac sa tegom na gore. Težina tegova pokreće lanac nadole, praktično radeći po principu starog zidnog sata sa klatnom. Električni motor služi da pokreće pumpu koja ubacuje paru u mali motor, čime se reguliše pritisak, postojanost energije i tačnost sata.

    Para takođe pokreće proizvodnju zvuka sata, pri čemu se umesto zvona koriste zviždaljke, kao na starim parnim lokomotivama.

    A kako to zvuči, možete pogledati ovde:

 

Srdačno,
Ivan R.

Da li vašem satu treba servis?

    Kada je u pitanju servisiranje mehaničkih satova, čest izgovor mnogih kolekcionara je: Imam mnogo satova koje nosim u rotaciji, tako da pojedini modeli dugo stoje u kutiji. Ta mala kilometraža znači da nema potrebe za servisom.

    Časovničari, s druge strane, mišljenja su da ako je sat star 5 godina ili nije servisiran u poslednjih 5 godina, onda je servis i te kako potreban. Većina mi je tako odgovorila kada sam im postavio pitanje Da li mom satu treba servis? 

    Možemo se složiti oko toga da se satovi koji se manje nose i manje troše, i da servis možda nije nužno neophodan u naznačenom servisnom intervalu, ali ni tada neće škoditi da se sat odnese i pogleda.

    S druge strane, postoji i zrnce sumnje. Možda časovničari žele da im ljudi češće dolaze na servis, jer im je to jedan od izvora prihoda. Međutim, takva teorija zavere nije osnovana. U nastavku ću navesti razloge koji opravdavaju majstore.

    Uz malo više istraživanja, odlučio sam da je svrha ovog mog teksta da vam pomogne da razumete kako se mehanizam sata troši tokom vremena, kako bi ste znali kada da reagujete i odnesete sat na servis.

    1. Sat počinje da žuri ili kasni. Lošija preciznost je prvi znak da se približavate trenutku servisiranja. Ključna reč je trenje. Kada su u pitanju mehanički satovi, trenje je zlo svakog pokreta mehaničkih delova. Trenje smanjuje pogonsku silu, povećava habanje i ima negativan uticaj na tačnost.

    Tokom vekova, časovničari su naporno radili da se otarase trenja, tj. da minimiziraju njegovo negativno dejstvo na performanse sata. Trenje između dve površine (na primer, osovine sata i ležaja) može se smanjiti ako su obe površine visoko polirane. Smanjenje veličine kontaktne površine takođe pomaže. Ali ono što najviše pomaže je podmazivanje – kada se mala količina ulja ili maziva nanese između čvrstih površina, trenje se znatno smanjuje.

    Međutim, postoji jedan mali problem. Tokom vremena ovo dobro ulje se pretvara u loše ulje. Već posle pet godina konstantnog rada ulje više nije sveže, te prestaje da služi svrsi. Ako je sat i dalje primoran da radi bez novog podmazivanja, posle nekih sedam godina, mehanizam sata je ozbiljno kontaminiran prljavštinom, prašinom i metalnim česticama koje ulje skuplja. Mešavina ulja i ove prljavštine deluje kao abrazivna pasta i pojačava dejstvo trenja. Posle deset godina rubini verovatno više nisu tako glatki i servisiranje vašeg sata će biti skuplje.

    

    2. Sat je star 10 godina, i dalje je precizan, samo više nema punu rezervu snage. Ovaj gubitak rezerve snage je gotovo siguran znak da je sat već okasnio za remont. Sledeće što će se verovatno desiti jeste da stane preko noći posle samo nekoliko sati nenošenja.

    Paradoksalno, neki satovi sa kompromitovanom rezervom snage i dalje će držati razumno tačno vreme, pa se može desiti da propustite prvi znak. 

    Ispravna stvar je da prestanete da nosite taj sat i odnesete ga na servis. Do ovog trenutka vas još uvek neće koštati mnogo.

 

    3. Sat stane dok ga nosite. O ovome ne moram mnogo da pišem. Ne govorimo o kvarcnim satovima, pa se baterija istrošila. U pitanju je vrlo precizna mehanika. Jednostavno shvatite ovo kao poslednje upozorenje!

    Ukoliko odmah ne odnesete sat kod časovničara, vrlo brzo se može desiti da ste sat zauvek izgubili. Cena servisa je sada mnogo viša, jer zahteva skuplju popravku.

    4. Unutra nešto zvecka, ali sat i dalje radi drži dobro vreme. Nema časovničara koji će reći da je onda sve u redu. Zveckanje nikad nije dobar znak. To znači da su neke komponente toliko istrošene i istanjene da više ne naležu dobro na svoje mesto, pa čak i da su neki delovi otpali i udaraju u ostale metalne delove mehanizma.

    U ovom trenutku rezerva snage više i ne postoji. Sat radi samo dok se nosi, ako je automatik, ili mora da se navija svakih nekoliko sati. Do ovog trenutka se već pitate ko bi mogao tako dugo da ne nosi sat na servis? E pa, u mojim razgovorima sa časovničarima, pomenuli su da se i ovo dešavalo.

    Najčešće otpadaju rubini i mali šrafovi. Servis ovakvog sata je moguć, ali već papreno skup. Mnogi časovničari će vas jednostavno i odbiti, jer nemaju rezervnih delova. Ispada da je jeftinije kupiti novi mehanizam, nego se mučiti.

    Ali postoje ljudi koji ni tad ne nose sat na popravku!

    5. Sat je potpuno stao. Ne može da se navije, nikako da se pokrene. Nažalost, ovo je vreme kada većina vlasnika odlučuje da odnese sat na servis. Međutim, čišćenje i podmazivanje više neće biti dovoljno da se sat vrati u ispravno stanje.

    Srce sata je pokvareno do te mere da je popravka izuzetno skupa i dugotrajna, i velika većina časovničara će vam jednostavno reći da kupite nov sat. Zakasnili ste...

Zaključak

    Da budem jasan – ne kažem da sat koji se nosi retko u rotaciji mora da se servisira onoliko često kao onaj koji nosite svakodnevno. Mežutim, veoma je važno da pazite na prve znake koje vam sat javlja. Lošija preciznost nije uvek znak da je vreme za servis, ali u tom trenutku bolje obratite pažnju na rezervu snage.

    Ako nosite sat oko osam sati, a on ne izdrži najmanje 24 sata, nemojte ga više nositi. Vreme je za servis!

    Dalje od te tačke, vi ste na pozajmljenom vremenu.

   

    Uživajte u svojim satovima i dobro ih čuvajte. Zapamtite, mehanički satovi su pravljeni da traju, i ako se brinete o njima, oni će i trajati!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Vrste i tipovi narukvica – Školski čas XI

    Ovaj tekst je pokušaj da se napravi najkompletnija lista metalnih narukvica za satove na jednom mestu. Kako bi tekst bio što originalniji, svi opisi narukvica u tekstu sadrže crteže koje sam lično izradio za potrebe ovog teksta. Ručni rad je uvek na ceni i meni posebno zanimljiv, iako se mali broj takvih tekstova sa ilustracijama može pronaći na netu.

    Iako kolekcionari satova imaju zaista velik izbor metalnih narukvica, postoje određene klasične opcije koje su izdržale test vremena i čini se da ne gube na popularnosti.

    Neke narukvice su napravljene da služe određenim brendovima za njihove modele satova koji se koriste u specifičnim uslovima, dok druge nisu nužno bile povezane s jednom određenom kompanijom, ali jedno važi za sve njih – stekle su kultni status u časovničarskom svetu.

 

Narukvice

 

Beads of Rice

     

    Iako su ih godinama proizvodile brojne kompanije, Beads of Rice  narukvice najbliže su povezane sa poznatim proizvođačem narukvica Gay Freres, koji ih je proizvodio za Patek Philippe i Vacheron Constantin pedesetih godina XX veka.

    Centralni deo narukvice karakterišu tanji linkovi izduženog ovalnog oblika, nalik na pirinčana zrna, i otuda naziv ovom tipu narukvice. Da bi se dizajn istakao, ove narukvice najčešće imaju brušene bočne linkove a polirane centralne, ali se sreću i druge varijante.

    Danas ih popularno nose Doxa i Tag Heuer satovi, kao i razni mikrobrendovi, poput Baltic satova, i ostalih koji žele da naprave model retro dizajna.

Bonklip

    Bonklip narukvica je prvobitno predstavljena dvadesetih godina XX veka, za potrebe britanskih vojnih jedinica, tj. za bolje osiguranje vojnih ručnih satova. Ove narukvice su masovno proizvođene sve do šezdesetih godina XX veka. Bile su lako podesive i napravljene od nerđajućeg čelika kako bi zamenili kožne remene prvobitnih satova. Bile su to neke od prvih masovno proizvedenih narukvica od nerđajućeg čelika, ali danas ovaj tip nije toliko popularan.

    Razmak između linkova je s namerom ostavljen, kako bi se zglob luftirao tokom napetih vojnih akcija i manevara, kao i da bolje i udobnije leži na ruci.

De Ville

   Linija De Ville jedna je od najpotcenjenijih u čitavom katalogu Omega satova. To je linija elegantnih satova za svečane prilike, od kojih su mnogi pristupačniji u odnosu na ono što može da se nađe u prodaji i predstavlja platformu kompanije za tradicionalni dizajn satova. S tim u vezi, Omega je i dizajnirala ovaj tip narukvice kako bi uvekoličila duh perioda nastanka linije De Ville.

    Narukvicu karakteriše čak sedam redova linkova, blago iskošenih, u obliku romba. Kod većine modela svi linkovi su sjajno polirani, ali postoje i verzije za brušenim ili naizmenično brušenim i poliranim linkovima.

    Sam oblik i količina metalnih delova u narukvici pojačavaju efekat presijavanja na svetlosti i odaju utisak prefinjenosti.

Engineer

   

    Sa skoro 5 milimetara debljine i pet redova heksagonalno sečenih linkova oštrih ivica ova narukvica definitivno ne može ostati neprimećena na ruci. Teška je, ali budući da na samo maloj površini narukvice ima toliko linkova, Engineer i Super Engineer narukvice se u potpunosti transformišu oko zgloba.

    Legenda kaže da je ovaj tip prvobitno nastao u Seiko fabrikama, kao odgovor na zahtev profesionalnih ronioca za nešto udobnijom ali mnogo debljom i čvršćom narukvicom za ronilačke satove. 

    Zbog oštrih kosih ivica linkova, odlično se presijava na svetlu, čak iako linkovi nisu polirani. Narukvica najčešće dolazi sa brušenom ili peskiranom završnom obradom.

H-Link

    Kada neko pomene H-Link narukvice, najčešće nam padaju na pamet Patek Philippe Nautilus ili neki od robustnih Sinn satova. Ovi modeli s razlogom koriste ovakve narukvice. One pružaju prihvatljivu udobnost, ali pre svega solidnu čvrstinu i izdržljivost. 

    Karakteriše ih kompozicija velikih linkova u obliku slova H i niza malih, koji popunjavaju prostor između. H-Link narukvice su manje artikulisane od ostalih, ali dokazano mogu da izdrže više tenzije i teže ih je rasklimati čak i posle dugog nošenja.

    Obično dolaze sa brušenom obradom, a nešto elegantniji modeli imaju male srednje linkove polirane u visokom sjaju.

Hexagonal

    Hexagonal narukvice su nastale po uzoru na jako udobne Jubilee narukvice, ali sa daškom umetničkog duha. Umesto linkova ravnih ivica, koriste se šestougaoni, koji se poput pčelinjeg saća savršeno uklapaju jedni sa drugima.

    Tradicionalno, ove narukvice su vezane za francuski brend satova Yema, čiji ronilački i pilotski modeli često nose ovaj tip. Popularan je Yema Superman model, koji je skoro dobio reizdanje sa modernijom verzijom Hexagonal narukvice od punih linkova.

Jubilee

    Predstavljena 1945. godine kako bi se poklopila sa 40. godišnjicom brenda Rolex, Jubilee narukvica je sveprisutna u svetu satova i ostaje uglavnom nepromenjena tokom godina. Upravo je zbog tog jubileja i dobila naziv.

     Prvobitno dizajnirana za model Datejust i dostupna samo u čistom zlatu, Jubilee će kasnije biti ponuđena u dvobojnim i čeličnim verzijama, da bi na kraju bila dostupna kao opcija na nekoliko sportskih modela Rolex satova.

    Treba napomenuti da je Jubilee jako udobna narukvica, koja se lepo savija oko zgloba. Kombinacijom brušenih linkova sa strane i poliranih centralnih odaje visok nivo prefinjenosti i elegancije.

Ladder

    Ladder narukvica je još jedan model talentovanog dizajnera Gay Freres, napravljena za Zenith El Primero, iz 1969. godine. 

    Ova narukvica ima razmake između linkova u centralnom redu koji joj daju izgled merdevina, pa otuda i naziv. Razlog tome jeste što se El Primero koristio kao alat za precizno merenje vremena vozača trkačkih automobila. Slično kožnim narukvicama koje imaju otvore za ventilaciju, tako i Ladder svojim razmacima luftira zglob vozača a pritom čini da je sat lakši. Zvuči trivijalno, ali u skladu sa sportskim duhom, svaki gram se računa.

    Iako je ova narukvica možda bila i opcija na drugim modelima Zenith satova, teško je doći do očuvanih starih primeraka. Cene starih El Primero satova sa Ladder narukvicom u dobrom stanju skaču u nebesa.

Milanese

    Milanese narukvica stvorena je u XIX veku u Milanu, a usavršena u Nemačkoj početkom XX veka. To je bila izuzetno popularna narukvica u to doba, i koristila se kako za elegantne satove, tako i za vojne i ronilačke. 

    Način izrade podseća na srednjovekovne viteške verižnjače. Sitne karike su povezane u sitnom vezu, što narukvici daje izuzetnu savitljivost i čvrstinu. Po izgledu podseća na Mesh narukvicu, s tim što su linkovi koso postavljeni.

    Danas je ova vrsta narukvice ponovo postala popularna zbog nekoliko dizajnerskih brendova, pa se čak može naći na Apple Watch modelima.

Mesh

    Mesh je još jedan tip narukvice dizajnirane poput viteških verižnjača. U odnosu na Milanese, linkovi su postavljeni paralelno i generalno su manji. Međutim, šezdesetih godina prošlog veka Omega je predstavila svoju verziju sa većim i jačim karikama, koja je postala poznata kao Shark Mesh.

    Ideja je bila da tekstura narukvice podseća na čelične rukavice koje nose ronioci koji plivaju sa ajkulama. Ne treba trošiti reči na to koliko su izdržljive, s obzirom na to da takva ronilačka oprema štiti od oštrih zuba morskih nemani.

Oyster

    Oyster je narukvica čiji dizajn svi kopiraju, toliko da nema brenda u svetu koji nema u ponudi ovaj tip. Naziv je dobila po modelu koji ju je proslavio – Rolex Oyster Perpetual.
    Međutim, u istoriji ove narukvice ne nedostaje ironije, jer prve narukvice u stvari nije ni napravio Rolex, niti su ponuđene kao standardna opcija u katalozima brenda.

    Originalne Rolex narukvice proizvodio je najpoznatiji proizvođač i dizajner, već pominjani Gay Freres. Pravio je narukvice za sve najpoznatije švajcarske brendove: Patek, Vacheron, pa čak je zaslužan i za čuvenu narukvicu AP Royal Oak, no Oyster je najuspešniji dizajn ikad stvoren.

Pearlmaster

    Zanimljivost vezana za Pearlmaster narukvicu je ta da se ovaj tip uvek pravi od zlata ili platine, ali je i sam dizajn linkova dosta unikatan i elegantan. Ovoga puta ovo zaista jeste originalan Rolex dizajn.

    To je narukvica napravljena od pet redova blago zaobljenih linkova. Centralni linkovi su najširi, a spoljni su uži ka ivicama narukvice. 

    Pearlmaster se popularno koristi za satove ukrašene dijamantima i drugim dragim kamenjem. To je top ponude Rolex narukvica.

President

    Još jedna popularna Rolex narukvica je postala neodvojiv deo satova mnogih drugih brendova. Što se tiče dizajna, President je negde između Oyster i Jubilee narukvica. Ima tri reda linkova, ali su oni tanji i polukružni, tako da ih je veći broj, a zakrivljenost im daje odlična reflektujuća svojstva.

    Ova čuvena narukvica sa polukružnim trodelnim vezama stvorena je 1956. godine za lansiranje Oyster Perpetual Day-Date. Tek desetak godina kasnije je narukvica dobila svoje legendarno ime po predsedniku Sjedinjenih Država. Naime, Lindon Johnson nosio je Rolex Day-Date od žutog zlata i tako proslavio ovu narukvicu.

Seamaster

    Rolex dominira na tržištu sa svojim satovima i dizajnerskim narukvicama, ali ni konkurencija ne zaostaje. Nalik na Pearlmaster, Omega je izbacila još komplikovaniju i elegantniju narukvicu sa čak 9 linkova u redu, napravljenu za izuzetno popularan ronilački model Seamaster. Otuda i naziv.

    Popularni tajni agent James Bond je takođe nosio sat ovog švajcarskog brenda i tako proslavio i model i narukvicu. Međutim, naziv Bond je već bio rezervisan za Nato kaiš koji je nosio Sean Connery u nekoliko filmova.

Integral

    Integrisane narukvice dolaze u svim navedenim oblicima i materijalima. Ono što je specifično za njih jeste poseban krajnji link koji nije standardnih dimenzija i oblika. Takva narukvica može da se koristi samo na određenim modelima satova za koje su pravljene. 

    Ovakav pristup može da bude problem, jer je teško naći zamenu za oštećenu narukvicu. Međutim, kod izuzetno skupocenih satova, integrisane narukvice su izuzetnog kvaliteta i čine dobar deo cene tog modela. Samim tim nema potrebe menjati ih. 

    Poslednjih godina povećava se popularnost ovog tipa narukvica, pa se sve češće viđaju i na pristupačnim satovima. Primer je Tissot PRX, sa narukvicom kao sa slike iznad.

    

Na kraju dana

    To bi bila moja lista najpopularijih i najpoznatijih tipova narukvica. Postoji još nekolicina drugih verzija sa zvaničnim nazivom ili bez njega, ali se one retko viđaju na tržištu. 

    Za više informacija o delovima narukvica i o cenama savetujem da pogledate sajt: StrapCode.

    U tekstu sa linka je na engleskom jeziku opširno objašnjeno na šta sve treba da obratite pažnju prilikom odabira narukvice. 

 

    Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Reč-dve o magnetizmu – Školski čas X

    Magnetno polje je jedan od najčešćih faktora koji negativno utiču na tačnost mehaničkog sata. Mehanizam se sastoji od mnoštva metalnih delova koji se mogu namagnetisati ukoliko je sat izložen nekom magnetnom polju.

    Najčešća meta je balansna opruga: duga, uvijena metalna traka koja oscilira zajedno sa balansnim točkom, i na taj način reguliše otkucaje sata. Kada se opruga namagnetiše, lepi se za sebe pa joj se dužina efektivno skraćuje. To uzrokuje brže osciliranje, uzrokujući da sat žuri.

   Izlaganje magnetizmu takođe može ometati kompenzaciju temperature opruge balansa, uzrokujući da sat radi različitim tempom na različitim temperaturama.

 

 Zaštita od magnetizma

 

    Proizvođači satova se protiv magnetizma bore na dva načina. 

    Prvi način zaštite od magnetizma jeste da se ceo mehanizam stavi unutar kaveza od materijala koji se lako namagnetiše, najčešće je to gvožđe slabe tvrdoće. Zvuči nelogično, ali funkcioniše. Meko gvožđe se lako magnetiše, privlači talase magnetnog polja u sebe, i na taj način štiti osetljive delove mehanizma unutar kaveza. Za razliku od nekih materijala (poput čelika), meko gvožđe ne ostaje magnetizovano kada izvor magnetnog polja više nije prisutan.

   Drugi način zaštite jeste da se najosetljiviji delovi naprave od legura koje u sebi ne sadrže gvožđe. Tradicionalno su se balansne opruge pravile od čelika, jer je to najjeftiniji i najizdržljiviji materijal koji ne korodira. Da bi unapredili anti-magnetnu zaštitu, časovničari su počeli da koriste tzv. Nivorox – legura nikla i gvožđa koja je dosta rezistantna na magnetizam, ali nije u potpunosti otporna. Danas se najčešće koristi silikon, kao što je to slučaj kod Omega satova.

 

U fokusu je oznaka za antimagnetizam. Model Seiko SPB 157

     

    Ukoliko je sat otporan na megnetizam, on ima oznaku podvučenog obrnutog latiničnog slova U odmah do oznake mehanizma. Taj znak predstavlja magnet u obliku potkovice sa barijerom kroz koju ne može da prođe. Prema ISO 764 standardu, da bi proizvođač mogao da stavi ovu oznaku na kućište sata, mehanizam mora da izdrži do 4.800 A/m (ampera po metru), što je oko 60 gausa. Za referencu, Rolex Milgauss može da izdrži 80.000 A/m ili 1.000 gauss (Fr. un millier gauss – mil gauss – hiljadu gausa).

    Čak iako na kućištu ne postoji ova oznaka antimagnetizma, ne znači da je sat u potpunosti nezaštićen. Svi ronilački satovi, koji su ISO 6425 kompatibilni, tj. imaju vodootpornost od 200 m, rotirajući okvir sa oznakama minuta, dobru iluminaciju i sve što uz to ide, takođe su otporni na 4.800 A/m, a često nemaju standardnu oznaku za to.

    Međutim, ako neki nesertifikovani sat nema oznaku da je otporan na magnetizam, a to je velika većina mehaničkih ručnih satova, bilo bi bolje držati ih podalje od zvučnika, kompjutera, mobilnih telefona i kućnih aparata. Magnetizam koji zrače ovi uređaji mogu da poremete rad vašeg sata. 

 

Koliko su jaka magnetna polja uređaja u kući?

 

     Srećom, odgovor je – ne mnogo. Mikrotalasna pećnica na udaljenosti od 5 cm stvara magnetno polje od oko samo 2 gausa. Razni drugi električni uređaji mogu da stvaraju polje do 10 gausa, pa čak i šareni magnet za frižider stvara maksimalno do 50 gausa tako da je standardni antimagnetni sat bezbedno držati blizu ovih predmeta.

    Treba pomenuti i najveće proizvođače magnetnog polja u kući. Mobilni telefoni, tableti i kompjuteri mogu da dođu jako blizu granice od 60 gausa u slučaju kada se prima signal poziva ili konferencijskih sastanaka. ISO 764 modeli su bezbedni, ali obični satovi definitivno nisu. 

    Srećom, servis namagnetisanog sata nije skup i to je relativno lak i brz proces, ali zašto bi ste se mučili oko odlaska kod časovničara češće nego što je to potrebno. Pazite na vaš sat.

 

 Ko je bio prvi, a ko je najbolji?

    Prvi zabeleženi eksperimenti u izradi antimagnetnih satova dokumentovani su 1846. godine. Časovničari iz Vacheron Constantin kompanije bili su među prvima koji su eksperimentisali sa antimagnetnim materijalima i karakteristikama satova.

    Tek 1915. godine, Vacheron Constantin je napravio prvi džepni sat koji je bio u potpunosti otporan na magnetizam.

    Prvi ručni sat koji je imao antimagnetne karakteristike napravio je Tissot, 1930. godine. Model je izdržao gustinu magnetnog fluksa od 60 gausa. I tada je trka krenula.

    Ball i Hamilton su jako brzo, zajedničkim snagama proizveli modele za Američku železnicu, koji su trpeli čitavih 500 gausa ili 40.000 A/m.

    Godine 1954. Rolex je ušao u trku sa već pomenutim modelom Milgauss, koji je bio napravljen za one koji rade u nuklearnim, vojnim i medicinskim ustanovama povezanim sa jakim magnetnim poljima. Sat ima oglašenu otpornost na gustinu magnetnog fluksa od 1.000 gausa unutar magnetnih polja od 80.000 A/m.

    Sledeći pretedent na presto je čuveni IWC Schaffhausen. Godine 1989. je prvi put proizveo Ingenieur Reference 3508  koji je bio u stanju da izdrži ogromna magnetna polja do 6.270 gausa, odnosno do 500.000 A/m.

    Međutim, neprikosloveni šampion je Omega, sa modelom Aqua Terra. Model je prvi put prikazan 2013. godine a na testiranju je izdržao čitavih 15.000 gausa, ili približno 1.200.000 A/m! To je u skladu za zahtevima METAS N001.

   Švajcarski savezni metrološki institut (METAS) organizuje testiranje za mehaničke satove otporne na magnetna polja od 1,5 Tesli (15.000 gausa). Sertifikacija METAS N001 zahteva niz testova gde su satovi izloženi jakom magnetnom polju. Testirani modeli ne smeju da stanu niti da imaju dnevno odstupanje više 5 sekundi u odnosu na fabrički iznete podatke. Imajući ovo u vidu, Omega je predstavila zaista moćan alat za merenje vremena koji će raditi u zaista teškim uslovima pod izuzetnim uticajem magnetnog polja bez bojazni da će biti neprecizan.

Japanski antimagnetni satovi

    Japan je poznat po svojim brzim prugama i izuzetno strogim zahtevima koje moraju da ispunjavaju kako oprema, tako i osoblje. JR – Japan Railways se diči time da su najpreciznija železnica u svetu, a njihovi Shinkansen superbrzi vozovi nikad nisu zakasnili. Od nastanka ove brze pruge 1960. godine do danas, nije se desio ni jedan nesrećan slučaj. Sve zahvaljujući preciznim Seiko satovima koji su otporni na magnetizam.

    Strogi zahtevi Japanske železnice nalažu da mašinovođa nikad ne sme da skrene pogled sa instrumenata ispred sebe i sa pruge dok vozi. Ručni sat u tom slučaju ne dolazi u obzir. Japanske mašinovođe i danas koriste džepne satove, koji stoje zakačeni na instrument tabli. Na kraju radnog vremena skidaju ih i nose sa sobom.

 

Seiko Railway Watch na instrument tabli ispred mašinovođe

 

    Zvanični sat Japanske železnice je Seiko Railway Watch, koji je otporan na 200 gausa ili 16.000 A/m. To je standardni minimum koji nalaže JR. 

    Seiko nije hteo da zaostaje za velikim imenima iz horološkog sveta, te u svojoj ponudi imaju i modele za jačom otpornošču. U pitanju su Grand Seiko SBGR077 i SBGR079 koji poput Rolex Milgauss modela izdržavaju 1.000 gausa.

 

Anti-magnetski Grand Seiko ćete prepoznati
po crvenom znaku GS

 

    Mnoge druge kompanije u svojoj ponudi imaju satove otporne na magnetizam. To su uglavnom standardni antimagnetni modeli, koji su ISO 764 kompatibilni, tj. izdržavaju dovoljnih 60 gausa, ili 4.800 A/h. Na poklopcu kućišta potražite oznaku, kako bi ste bili sigurni da je vaš sat bezbedan od uticaja magnetnog polja.

Srdačno,
Ivan R.

Neobični japanski satovi

    Jedna od najupečatljivijih stvari u dizajnu satova je razmera u kojoj se sve dešava, budući da su svi ograničeni na maleni disk pričvršćen za zglob. Pa ipak, uprkos ovom ograničenju, postoji toliko različitih i originalnih modela, od kojih su mnogi izuzetno lepi i popularni. Mnogi od najvećih svetskih proizvođača satova takođe se više ne ograničavaju samo na merenje sekundi, minuta i sati. Mogu se nadgledati dani, nedelje, meseci i vreme u drugim gradovima širom sveta, pa čak se i mesečeve faze i kretanje nebeskih tela uklapaju u ove kreativne satove. S druge strane, digitalni satovi su proizvođačima otvorili novi svet mogućnosti koje ranije nisu bile dostupne. 

    Međutim, s vremena na vreme, neki dizajner odluči da se suprotstavi ograničenjima klasičnog oblika i tada nastane nešto unikatno i pomalo neobično. U ovom tekstu ću vam predstaviti neke od meni najčudnijih i najzanimljivijih satova japanskih brendova koji privlače pažnju. Da li su lepi ili ne, ostaje u oku posmatrača.

 

  1. Seiko Sportura

     Možda je većina prvo pomislila na model popularno nazvan Ripley, po junakinji SF horor filma Alien, i tačno, to je dizajnerski pomalo neobičan sat koji sam prvobitno hteo da predstavim. Onda sam se setio jednog nestandardno interesantnog modela koji se naziva Sportura Kinetic Chronograph.

 

Seiko Sportura SLQ007

  

    Seiko je ovim modelom pustio mašti na volju i napravio dizajnerski zanimljiv sat od nerđajućeg čelika koji sadrži pet zasebnih brojčanika u krugu. Funkcije uključuju sate, minute, sekunde, datum i hronograf. Prečnik sata je 42 mm, debljina 14,2 mm i 48 mm od spojeva sa integrisanom narukvicom.

    Pokreće ga kalibar 9T82, koji ima funkciju hakovanja sekunde. Na papiru zvuči kao standardan hronograf, ali izgled ga izdvaja. Ovako je Seiko video budućnost industrijskog dizajna, i kako će izgledati satovi koji će nositi neke buduće generacije međuzvezdanih putnika. Ripli je mogla komotno i ovaj sat da nosi.

 

    2. Orient Cerak

    Gde je Seiko, tu je i Orient, koji je napravio nešto što bi danas zbunilo mnoge. U pitanju je digitalni automatik sat. Naravno, misli se na prikaz vremena brojevima, nasuprot analognom prikazu sa kazaljkama.

 

Orient CERAK0001W

     

    Mehanizam koji pokreće sat je tipičan automatik 46S50 i nalazi se u kućištu 22 mm x 28 mm x 13,4 mm. Deluje standardno, ali je čitanje vremena ono što ga čini neobičnim satom.
    Na poziciji 9 sati postoji strelica koja pokazuje sate. Nasuprot njoj je strelica koja pokazuje minute. Sekundara je crvene boje i pokazuje vreme po obodu cifera klasičnim putem. Na poziciji 6 sati je datum. Na slici je 10:42, međutim, primetićete da je strelica za sate bliža podeljku 11. Već u 10:50 brojčanik izgleda kao da pokazuje 11:50, što je najviše zbunjivalo korisnike, te je ovaj Orient model brzo pao u zaborav. Danas je to tražen model koji se teško nalazi, a zbog čudnog prikazivanja sati je omiljen kod kolekcionara.

    3. Citizen Independent

    Devedesete su bile čudne godine, kada je svaki proizvođač želeo da izbaci neki futuristički dizajn koji će ih uvesti u XXI vek. Citizen se pridružio ostalim japanskim časovničarskim brendovima jednim izuzetno zanimljivim dizajnerskim poduhvatom: Independent 1481010.

 

Citizen Independent 1481010

    Ubacili su sve što su mogli. Analogno-digitalni prikaz, štopericu, tajmer, alarm, sve! Drugi su imali integrisane narukvice, Citizen je od kućišta napravio narukvicu. Mada, nisam siguran kako se skraćivala i produživala... osim mikropodešavanja na kopči, čini se da nema drugog načina da se podesi dužina.

     Veb-stranica Citizen Japan je na sledeći način oglašavala ovaj model: ... usmeren ka mlađim osobama i zasnovan na retro-futurističkom dizajnu. INDEPENDENT – Slobodno srce koje niko nije zarobio, namenjeno je načinu života slobodnih mladih ljudi.  Prednjači u stilu i vodi trendove, to je moderan sat za mlade, ima agresivan modni dizajn koji odiše konceptom budućnosti. Sve japanske reklame zvuče pomalo čudno. Znam, bio sam u Japanu... verujte mi na reč.

    

    4. Casio Remote Control

    A tek Casio što može da se podiči neobičnim satovima! Royale je umalo završio na ovoj listi zbog neobičnog dizajna kućišta, tačnije, digitalnog displeja i izuzetne popularnosti u svetu. Međutim, drugi model mi je zapao  za oko – Casio CMD-40 1ZT TV/VCR Remote Control.

 

    Ovo je sat koji je devedesetih bio toliko ispred svog vremena, da nije imao konkurenciju sve do pojave prvih pametnih satova. Funkcije koje ovaj model ima su zaista mnogobrojne. Pored prikaza vremena, dana i datuma, ima i štopericu, tajmer, alarm, svetsko vreme, digitron, pa čak i mogućnost kontrole TV kanala i VCR funkcija. Za one mlađe, VCR je video-rekorder, preteča DVD plejera, na kom smo gledali filmove. Uz pomoć ovog sata, preko infrared odašiljača, mogli ste da premotavate kasetu, pauzirate, puštate i isključujete film, kao i da menjate TV kanale, podešavate ton, uostalom, sve funkcije koje ima jedan daljinski aparat.

    5. Minase 7 Windows

    Minase je japanski mikrobrend koji mi je privukao pažnju zbog izvrsnog kvaliteta izrade i zanimljivog dizajna koji krasi njihove modele. Najnoviji model se naziva 7 Windows, ali ne treba ga mešati sa Windows 7 operativnim sistemom, jer Minase nije Smart Watch.

 

Minase 7 Windows

    Zapravo, model 7 Windows u sebi ne sadrži elektroniku, a napravljen je na tradicionalan način, bez upotrebe robotike, uz minimalno korišćenje savremenih mašina, uglavnom rukama stručnih majstora i umetnika. Ručno modifikovan i ukrašen mehanizam, ručno polirano kućište neobičnog dizajna je ono što ga izdvaja. Zapravo, ovaj model ima dva kućišta, klasično – mehanizam, brojčanik, kazaljke, koje je smešteno u drugo kućište, sa sedam prozora od safirnog stakla. Otuda i ime.

    Ako ste zainteresovani da saznate više o ovom modelu, možete pročitati tekst: Upoznajte zvezdu u usponu: Minase sa stranice Hronometar.net. To je novi blog, takođe vezan za svet horologije, koji možete zapratiti.

 

    6. JHA Scopedog

    Japan Handcraft Watch Association – JHA su unikatni satovi koje prave japanski slobodni umetnici. Ne treba ni naglašavati koliko su čudni njihovi modeli! Odabrao sam možda i najmanje čudan model iz njihove kolekcije: Votoms Watch Scopedog.

 

Photo: JHA

    JHA je udruženje talentovanih zanatlija i umetnika iz celog Japana, koju je osnovao umetnik Koji Shinohara 1983. godine. Cilj udruženja je korišćenje tradicionalnih metoda izrade satova koji će imati nesvakidašnji dizajn.

    Model sa slike vuče inspiraciju iz stimpank pokreta, te sat više liči na aparaturu neke parne mašine koja pokazuje nivo pritiska u kotlovima, nego na spravu koja pokazuje vreme. Kućište iz tri dela je napravljeno od bronze, i ne zahteva posebnu obuku da bi se videlo koliko ima sati. Najveći brojčanik pokazuje sate, gornji minute i desni sekunde. Prosto, ali unikatno.

    Ono što definitivno nije bilo prosto, jeste da sat pokreće Seiko NH mehanizam! Ne mogu ni da zamislim koliko je posla bilo potrebno da se modifikuje kako bi pokazivao vreme u tri različita kućišta.

    Postoji, naravno, još mnogo zanimljivo neobičnih modela satova, ali o tome možda nekom drugom prilikom. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.