Da li se mehanički satovi prave ručno?

     Citiram većinu zaljubljenika u satove: Za razliku od kvarcnih satova, mehanički imaju dušu. Pravi ih majstor časovničar, služeći se tradicionalnom tehnikom proizvodnje. Nema mašina, robota, kompjutera... Nekada sam i ja delio ovo mišljenje. Međutim, to je mala zabluda.

    Iako je ovo nekada važilo kao sušta istina, danas i mehaničke satove mahom proizvode mašine, roboti i kompjuteri. Ipak, nije sve tako jednostavno.

 

    Pre nekoliko stotina godina, svaki deo sata pravljen je ručno. Vešte zanatlije bi mukotrpno isklesali svaku komponentu koristeći alate za časovničarstvo i ručne strugove, a zatim bi majstori časovničari ručno sastavljali ove komponente u jedan izuzetno skupocen sat. U ono vreme, jedan džepni sat bi mogao da košta koliko i kuća. Uostalom, to je i danas slučaj sa cenama nekih brendova...

    Danas se mnogi satovi i dalje delimično ručno izrađuju, ali potpuno ručno rađeni satovi skoro da i ne postoje. Izrada satova isključivo ručno jednostavno više ne služi ciljevima većine proizvođača satova. Fino napravljen mehanički sat kombinuje dva elementa: preciznu tehnologiju i atraktivan dizajn. Atraktivan dizajn je nešto što se sigurno još uvek može postići ručno rađenim materijalima. Međutim, hiperpreciznu tehnologiju koja se nalazi u najboljim vrhunskim satovima danas je skoro nemoguće postići korišćenjem samo ručnih alata.

    To i nije tako loše. Do pre sto godina sat koji radi u okviru od -10 do +15 sekundi na dan se smatrao veoma preciznim. Do pre pedeset godina retki su mogli da priušte preciznost u okviru COSC sertifikata od -4 do +6 sekundi na dan, a danas imamo Grand Seiko modele koji rade u okviru od -3 do +5 sekundi na dan, Rolex satove koji rade od -2 do +2, ili neku Omegu koja radi od 0 do +2 sekunde na dan. I sve to bez upotrebe čipova, radio-tranzistora ili neke druge moderne tehnologije koja poboljšava preciznost.

    Savremena tehnologija je, ipak, u velikoj meri uticala na današnje časovničarstvo. CAD, CAM i CNC tehnologija, posebno, gotovo je preuzela način na koji se dizajniraju satovi. Džepni sat švajcarske proizvodnje iz osamnaestog ili devetnaestog veka dizajnirao bi časovničar koji je svoje ideje nacrtao na papiru. Ali ručni sat iz 2023. godine verovatno je osmislio tim sastavljen od digitalnih dizajnera, časovničara, inženjera i programera.

 

Minase 7 Windows
moderan dizajn, moderne tehnologije, klasičan automatik

 

    Još jedan razlog zašto su mašinski napravljeni delovi postali toliko uobičajeni je novootkrivena važnost oznake in-house. Proizvođači satova i potrošači satova sada smatraju da je manufakturna proizvodnja prestižna i poželjna, tako da se sve više brendova prebacuje na vlastitu proizvodnju. Korišćenje više mašina jednostavno ima smisla za brend koji pokušava da stvori sat bez upotrebe delova sa strane, jer bi bilo potrebno celo jedno selo da se ručno napravi svaki deo visokokvalitetnog sata u razumnom vremenskom okviru. Ako bi brend satova želeo da ručno izradi svaki deo sata, morali bi da angažuju individualne zanatlije koji su se specijalizovali za ručnu izradu safirnih kristala, brojčanika, mehanizama ili delova mehanizama, okvira, narukvica od nerđajućeg čelika i desetina drugih komponenti satova. To je sve neisplativo danas...

 

     Šta danas znači izraz ručno rađeno?

     Mnogi moderni luksuzni satovi su opisani kao handmade, ali ovaj opis retko znači da je sat u potpunosti ručno rađen. Češće, to znači da je sat ručno sastavljen, ručno dovršen ili oboje.

    Da se vratim na citat s početka teksta i otkrijem da nisu samo mehanički satovi sastavljani i ukrašavani ručno. Neki kvarcni mehanizmi se, takođe,  ručno sastavljaju od mehanički obrađenih delova, i ručno se ukrašavaju i dovršavaju. Dakle, nemojte odmah uzimati zdravo za gotovo kada neko kaže da kvarcni satovi nemaju dušu jer ih sklapa robot... Pogledajte Grand Seiko 9F mehanizme, način proizvodnje gotovo liči na ono što Rolex radi sa svojim automatskim mehanizmima. 

 

Grand Seiko 9F kvarcni mehanizam,
ručno polirane ivice, ručno urađene šare i gravura logoa
i ručno brunirani – termički plavljeni šrafovi

   

    Ručna izrada delova za satove je retka u modernoj industriji, ali brojne kompanije za luksuzne satove koriste neke tehnike ručne izrade prilikom proizvodnje svojih satova. Uobičajeno je da brendovi luksuznih satova ručno sklapaju svoje modele, bilo delimično ili u potpunosti. Primeri brendova koji ručno sklapaju bar deo svojih časovnika su Rolex, Omega, Patek Philippe, Audemars Piguet, Breitling, Jaeger-LeCoultre, Longines, Vacheron Constantin, Breguet, IWC Schaffhausen, TAG Heuer i mnogi drugi, a među njima i japanski brendovi Seiko i Orient. Neki od ovih brendova satova, poput luksuznog brenda Patek Philippe, ručno sklapaju svaki deo svojih satova. Drugi koriste mašinsku pomoć. Na primer, Rolex satovi se uglavnom ručno sklapaju, ali mašina pomaže u poravnanju i pritisku tokom sklapanja.

 

Uz pomoć mašina sve ide mnogo brže

 

    Ručna završna obrada je takođe uobičajena među vrhunskim brendovima satova, toliko da se smatra prilično standardnom. Opet, međutim, završna obrada može biti uz pomoć mašine. Rolex satovi dobijaju početno poliranje od mašine, ali se ručno dorađuju i poliraju nakon toga. Istu tehniku ima Grand Seiko, kada proizvodi sve svoje tipove mehanizama – kvarcne, automatske i Spring Drive. To je minimalna upotreba ručnog rada, ali ipak postoji. Uz to, neki brendovi satova ne koriste mašine tokom završne obrade. Kao primer, Patek Philippe i Vacheron Constantin su dobro poznati po visokom kvalitetu svojih tradicionalnih tehnika ručne završne obrade. 

    Slično njima, japanski brend Credor, koji predstavlja najluksuzniju varijantu Seiko satova, može se pohvaliti tradicionalnom upotrebom ručnih tehnika obrade, kako mehanizma, tako i drugih delova.

 

Umetnik ručno crta indekse na ciferu budućeg Credora
Preciznost linija su prosto zadivljujuće

    U Japanu poznati su još Hajime Asaoka i Naoya Hida, koji tako dobro obrađuju i sređuju svoje satove, sasvim ručno, da pariraju velikoj švajcarskoj trojci, ako ih i ne prevazilaze. Oni, naravno, zavise od ébauche mehanizama i dobavljanju kućišta sa strane, ali ih onda ukrase i srede do neprepoznatljivosti i dovedu do umetničke perfekcije.

 

Indeksi na ovom satu su rezbareni ručnim alatom
i veštim prstima majstora časovničara

 

     Da li postoje potpuno ručno rađeni satovi?

    Ukratko, da! Nekoliko švajcarskih brendova ih i dalje rade ručno, ali pošto je ovo blog o japanskim satovima, držaću se teme!

    Masahiro Kikuno – 菊野 昌宏 – japanski je časovničar i najmlađi član Académie Horlogère des Créateurs Indépendants. Ko zna nešto o ovoj akademiji i koji su njeni članovi, onda može i da pretpostavi koji genije je Kikuno. Studirao je u časovničarskoj školi Hiko Mizuno, u grupi fokusiranoj na popravke satova, međutim, to se vrlo brzo promenilo.

 

Masahiro Kikuno u radionici

    Počeo je da unapređuje svoje znanje i tehniku časovničarstva i napravio je sat koji ima večni kalendar i turbijon, ni manje ni više, i sve to dok je bio polaznik časovničarske škole. Možete zamisliti da jedan student konstruiše dve najprestižnije i najteže komplikacije u jednom satu, a to je nešto što šačica ljudi u svetu zna da napravi.    

  

Sat Masahiroa Kikunoa,
svaki deo, od početka do kraja rađen rukom

     

    Kao što smo videli, ručno rađeni satovi se i dalje prave, međutim, oni su, u najmanju ruku, neuobičajeni. Zbog stručnosti i vremena potrebnog za pravljenje , oni su takođe izuzetno skupi. Po pravilu, što je više ručnog rada, cena je viša. Ta cena uglavnom ili u potpunosti ručno rađenog sata imaće šest ili sedam cifara.

    Nekada su bili norma, a danas su potpuno ručno rađeni satovi luksuz u kojem retki ljubitelji horologije mogu da uživaju. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

 

 

Stanje kolekcije 2022

    Mnogi ulaze u kolekcionarstvo misleći da je to trka na sto metara – sprint svom snagom do nekog cilja. Vidim to toliko često na mnogim forumima i grupama. Postoje ljudi koji su juče počeli da kupuju satove i već imaju ogromne kolekcije svega i svačega. Neke su čak i vrlo dobre kolekcije, moram da priznam... ali uglavnom su to kopije tuđih kolekcija raznih influensera, blogera i vlogera, poznatih ličnosti sa interneta i tako dalje. Nije ni to nužno loše, mnogi najpopularniji satovi su popularni zbog toga što su vrlo dobri, ali gde je nestala individualnost?

    Što se mene tiče, kolekcionarstvo je maraton. Sporiji tempo je prijatniji za vaš novčanik, pravite manje grešaka, jer nema ishitrenih kupovina prekomerno nahvaljenih satova potplaćenih internet zvezda i zvezdica. Na kraju krajeva, uz malo strpljenja možete sačekati pad cena određenih modela koji su trenutno popularni, a biće zaboravljeni za nekoliko meseci.

    Ove godine su u mojoj kolekciji bile tri prinove. Možda je ovo prekomeran broj novih satova za nekog ko nije kolekcionar, ali toj osobi nisu ni zanimljivi časovničarski blogovi, sajtovi i grupe. S druge strane, nekim ljubiteljima satova biće to manje od mesečnog pazara. Kako god bilo, predstavljam vam stanje moje kolekcije za 2022. godinu!

slika

Stari satovi

    Neću gubiti vaše vreme sa opisom satova koje ste već imali prilike da vidite ranijih godina. Kratko ću ih nabrojati, i možda navesti poneku manu ili dobru stranu koje mogu da se istaknu posle godinu ili više godina nošenja.

 

1. Orient Envoy Open Heart

 

    Klasičan dizajn nikada neće izaći iz mode, a ovaj poklon moje supruge nikada neće napustiti kolekciju. 

    Recenziju možete pročitati klikom na: Orient Envoy Open Heart.

  

    Mana: iako je dizajn bezvremenski, a cifer vrlo pregledan, kazaljke deluju kraće u odnosu na cifer. Zapravo, kada bi sam prečnik sata i sam cifer bili nekoliko milimetara manji, a kazaljke iste dužine, sat bi bio savršenih proporcija.

 

2. Seiko 5 SNKK 87

 

    Ovaj model je manje-više klasična Seiko Petica, sa vrlo dobrim kućištem, i ne tako dobrom narukvicom. Ali jeste tzv. Strap Monster, svi tipovi kaiševa mu dobro stoje. Ono što ga  posebno izdvaja od drugih Petica jeste način na koji sam dobio sat. Osvojio sam ga na kvizu! 

    Recenzija je dostupna klikom na: Seiko SNKK 87.

 

    Mana:  Narukvica je stvarno tanka i čupa dlake sa zgloba kao besni terijer. Proporcije kućišta su savršene, ali malo više detalja nije naodmet.

3. Casio MTP 1183

 

    Stari drug. Kupljen još 2004. godine od ušteđevine, kako bih imao pouzdan sat na predavanjima na fakultetu. Šta je sve ovaj mali sat doživeo i preživeo ne bi moglo da se ispriča u jednom tekstu.

    Recenziju nisam pisao... mada ovaj mali sat to zaslužuje.

    Mana: Ne radi. Potrebna mu nova krunica. Stara je polomljena i deo je ostao zaglavljen u mehanizmu. To svakako nije problem servisirati, ali takav servis već prevazilazi cenu sata. Za sad, ostaje kao memento...

4. Casio G-Shock – Green Casioak

 

    Prosto, G-Shock satovi su pravljeni da izdrže sve, a dizajnirani su da mogu da budu deo jednog urbanog stila oblačenja. Recenziju ovog modela možete pročitati klikom na: Casioak.

 

    Mana: Za tako veliki sat, prečnika 45 mm, analogni displej na njemu je veoma mali i jako je teško čitati sa njega, s obzirom na to da je urađen u negativu.

 

5. Orient Kamasu

 

    Orient Kamasu, izuzetan ronilački sat ovog meni dragog japanskog brenda. Kupljen u januaru 2021. godine, i dalje je najviše nošen od svih satova u kolekciji. Teško mu je naći manu, ali doći ćemo i do toga...

    Recenziju sam takođe pisao i za ovaj model, a možete je pročitati klikom na link: Kamasu.

 

    Mana: Navoji na ušrafljujućoj krunici nisu urađeni po najvišim standardima, što je verovatno jedan od razloga zbog čega jedan tako izdržljivi dobar sat nema ISO sertifikat. Za ove dve godine nije bilo problema, ali su već primetna oštećenja na navojima. Takođe, sama krunica je premala i teško se njom upravlja.

 

6. Seiko Alpinist

 

    Specifikacije sata su savršene: dizajn kućišta, safirno staklo, vodootpornost od 200 metara, manufakturni automatski mehanizam sa 70 sati rezerve... zvuči bajno. Međutim, sat me je namučio kao nijedan do sad!

 

    Recenzija: Mali Alpinista.

    Mane: 6R35 mehanizam i njegova čuvena nepouzdanost. Naime, problem je u balansi mehanizma. Iako ima diashock sistem zaštite od udaraca, nešto tu nije kako treba. Prema rečima servisera – neki proizvedeni delovi imaju falinku, pa ih mogu oštetiti manji udarci i vibracije, čak i žustriji aplauz. Sat će tom prilikom raditi, ali će biti jasno da kasni ili žuri više nego što treba.

    Servis je posle nekoliko dolazaka i reklamacija odrađen, i nakon 8 meseci cimanja, sat sada radi kako treba. Skidam kapu Seiko Japan ogranku, koji je besplatno poslao novu balansu i prateće delove i hvala Vitanov Servisu koji ih je bez naknade ugradio i posle isteka garancije. Alpinista sad radi kao zmaj: +2 sekunde na dan. (nema aplauza)

 

Novi satovi

      

    Predstavljam vam ovogodišnje prinove u kolekciji. Sve sami Japanci, narafski. Idu po redu kako sam ih pazario, od početka godine pa do samog kraja:

1. G-Shock Square

 

    Legendaran dizajn! Možda se mnogima neće svideti, ali ovo je kultni dizajn, star više od 35 godina, s obzirom na to da je prvi G nastao 1985. godine, upravo u ovom obliku kućišta. A dizajn koji se ne menja znači da je uspeo!

    Legendarna izdržljivost! Šta još mogu da napišem, a da se ne ponavljam. G-Shock satovi su pravi tenkovi: vodootpornost 200 m, otpornost na magnetizam, otpornost na udarce i gravitacione šokove... a najbolji test je moja ćerka. Ako sat radi i dalje, posle igre jednogodišnjeg deteta s njim, iz dana u dan, onda više ne treba trošiti reči.

 

    Na kraju, pročitajte recenziju: G-Shock DW-M5610U.

2. Seiko 5 Sector Dial

 

    Pet, pa opet. Prosto je nemoguće ne voleti klasične Seiko Petice, pogotovo one koje imaju dosta godina iza sebe, a još uvek rade. Ova Petica je poklon nasledstvo, što znači da ostaje zauvek u mojoj kolekciji.

    Ono zbog čega volim stare Seiko 5 satove jesu zanimljivo urađeni brojčanici, sa mnogo više detalja nego što su kod novijih modela. Kod ovog modela cifer je sektorisan u tri dela, svaki sa drugačijim pravcem brušenih linija, pa se tako dobija utisak da je svaki deo druge boje.

    Zlatne linije nisu farbane, to je prirodna boja materijala ploče brojčanika – mesinga. Linije su zapravo žlebovi, urezani u ploču, a boja se lepo slaže sa markerima i kazaljkama dauphine stila.

 

    Recenzija: Seiko 5 Sector Dial.

3. Seiko 5 GMT

 

    Vrlo verovatno je ovo sat godine, bar što se tiče pristupačnijih satova. Toliko galame i prašine je podigao da se našao na meti svih poznatih recenzenata i blogera, a u raznim grupama se dugo o njemu govorilo. Mišljenja su, naravno, bila podeljena.

    Što se mene tiče, sat ima vrlo dobar dizajn, odlično osvetljene luminescentne markere koji sijaju duboko u noć, vrlo korisnu GMT funkciju za moje potrebe, mnogo bolju narukvicu nego braća mu iz Seiko Sports serije i više nego dovoljnih 100 m vodootpornosti. To je sasvim dovoljno za jedan GMT sat koji u suštini pripada rangu pilotskih satova, bez obzira na to što je ovo modifikovani sat ronilačkog stila.

 

    Recenzija: Seiko Sports GMT.

Satovi koji više nisu deo kolekcije

    Da bi se napravilo mesta za nove satove, neki stari su morali da odu. Ne treba to gledati kao neku bezosećajnu preprodaju satova, kako bi se finansirala zavisnost koju kolekcionarstvo stvara... jednostavno, ti satovi nisu kliknuli, nisam ih nosio, a na ovaj način su usrećili nekog drugog.   

    Zapravo, prodao sam samo jedan sat, a drugi sam poklonio bratu.

1. Citizen Eco-Drive Chronograph

 

    Bilo bi zaista neprikladno prodati ovaj sat nekome kada se mom mlađem bratu zaista dopao. Kupio sam ga u butiku još 2017. godine, da bih proslavio zaposlenje na novom radnom mestu. U poslednje vreme sam ga malo nosio, a ispalo je jako dobro što je kao poklon usrećio člana porodice. Nije sve u novcu!

    Citizen je promenio vlasnika i ostavio mesto za neki drugi sat ovog japanskog brenda u kolekciji...

    Dok novi ne stigne: Citizen Chronograph.

    

2. Seiko 5 SNKL43

 

    Jedan od poslednjih modela stare klase Seiko 5 satova, sa dobrim i pouzdanim 7s26c mehanizmom. U tom periodu hvatala me je nostalgija za ovim modelima, i bojao sam se da će nestati sa lica zemlje kada Seiko zameni ovu sa novom linijom Sports. Smena generacije je došla, ali ovih starih dobrih Petica i dalje ima na svakom koraku. 

    U početku, nisam imao drugih Seiko 5 modela u vlasništvu, ali to se izmenilo sa dva poklona. Pošto u kolekciji sada imam dve, treća se činila viškom. 

    Recenzija: Seiko 5 SNKL43.

 Statistika bloga

 

    Sada već tradicionalno, prikazujem statistiku pregleda bloga Samo čas. Brojke su ove godine mnogo bolje, ali videćemo kako će se stvari razvijati. Danas već ima dosta blogova, sajtova i You Tube kanala koji se bave tematikom satova, postoji i nekoliko jakih Facebook grupa, pa se oseća blaga zasićenost publike ovom temom. Pogotovo u poslednja dva meseca, pred Novu godinu, ni manje ni više.

    Prošlu godinu sam završio sa ukupno oko 20.200 pregleda, a ova se završava sa preko 46.300! Ove brojke pokazuju, nadam se, moj napredak kao pisca tekstova, kao i napredak u kvalitetu fotografija i satova u mojoj kolekciji.

 

     

     Broj komentara se takođe povećao, i uglavnom su... pozitivni. Ne može se izbeći i pokoji negativan. Kao što kažu, ako nemaš neistomišljenike, ne radiš posao dobro. Komentari su uvek dobrodošli, a statistika pokazuje 102 u trenutku pisanja teksta.

    Iz ovih zemalja se najviše čitalo:

 

    U narednom periodu vas očekuju redizajniranje izgleda bloga, nove recenzije, novi tekstovi, i, naravno, uvek popularni intervjui!

    Zahvaljujem svima iz zemlje i okruženja na podršci, kao i svima iz inostranstva koje nije mrzelo da provode vreme uz moje tekstove! Želim svima srećne praznike, srećnu Novu godinu i sve najbolje u životu!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Zlatna zvezda na nebu: Seiko Pogue

    Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe. Kao strastvenim sakupljačima zastarele tehnologije za merenje vremena, jednostavno nam je u prirodi da dodamo i istorijsku vrednost naših cenjenih mehaničkih satova na već postojeći kvalitet i umeće potrebno da bi se napravili. Zato nam satovi koji su učestvovali u raznim podvizima ljudske izdržljivosti i genijalnosti toliko znače. To je ono što daje dušu određenom modelu, daje mu nešto više od onoga što već naveliko cenimo. To su legendarne priče koje prodaju Rolex Submariner ili Omega Seamaster satove u ogromnim količinama, iako koštaju pravo malo bogatstvo.

    I mada svi koriste legendarne priče kako bi prodali svoje satove, jedan brend praktično ignoriše određeni događaj koji bi ih mogao vinuti među zvezde...

    Ovo je priča iza modela Seiko Speedtimer 6139 – sata zlata vrednog.

 

Jedini, pravi, originalni Seiko Pogue
Foto: The Seiko Muzeum Ginza

    Trening

    Obuka astronauta obuhvata složen proces pripreme u regionima širom sveta za njihove svemirske misije pre, za vreme i posle leta, koji uključuje medicinske testove, fizičku obuku, obuku za aktivnosti van letelice, procedurnu obuku, proces rehabilitacije, kao i obuku za eksperimente koje će izvoditi tokom boravka u svemiru. 

    Objekti za virtuelnu i fizičku obuku su integrisani kako bi se astronauti upoznali sa uslovima sa kojima će se susresti tokom svih faza leta i pripremili se za okruženje mikrogravitacije.

    Pored toga, oprema koju koriste u svemirskoj letelici, kao i oprema koju nose, moraju biti savršeni. Kvalitet izrade, izdržljivost, preciznost – to su odlike koje beskompromisno moraju biti na najvišem mogućem nivou. Od toga zavise njihovi životi.

    Možete onda zamisliti koje procedure i testove prolaze razni predmeti koji su potrebni gore, među zvezdama. Zaboravite ISO standarde, COSC sertifikate, jer ono što se zahteva daleko je iznad onoga što je za zemaljsku upotrebu. Sat koji će posada nositi mora da izdrži uslove vakuuma, solarnog zračenja, magnetnih smetnji, električnih pražnjenja i izuzetno niskih temperatura u kosmosu. Čak je i prašina izuzetno opasna po mehanički sat u bestežinskom stanju.

    Ne čudi onda što su najbolji časovničarski brendovi činili sve da bi baš njihovi satovi postali deo jednog svemirskog leta. Omega Speedmaster – prvi sat nošen na Mesecu, može se pohvaliti kvalitetom kojem do tada niko nije mogao da parira. NASA je ovaj švajcarski brend čak i nagradila nagradom Silver Snoopy.  

 

Značka Srebrni Snupi
za sve koji dobiju ovu prestižnu nagradu

    Od svih SFA nagrada, Srebrni Snupi najbolje simbolizuje nameru i principe svemirskih letova. To je nagrada za izvanredne performanse, bezbednost leta i uspeh misije. Manje od 1% radne snage u vazduhoplovnom programu dobija je godišnje, što pokazuje da je posebna čast dobiti ovu nagradu. Nagrada se uglavnom daje astronautima i osoblju koji su spasili misiju od propasti, spasivši, pritom, i živote onih koji su leteli u svemir. U retkim slučajevima, nagrada se dodeljuje i timovima ili kompanijama koje sarađuju sa Svemirskom agencijom. Omega ima čime da se ponosi, i ima čast da bude nosilac ove nagrade.

 

The Silver Snoopy Omega Speedmaster

 

    Sličan kvalitet za put u svemir ima i Sinn, koji je zvanično bio sat koji nose nemački astronauti. Ne treba trošiti reči na kvalitet ovog brenda, a dugo je bio poznat i kao prvi automatski hronograf u svemiru... sve dok nije otkriveno da je jedan japanski sat, zlatne boje cifera, pretekao Sinn Modell 140 ST za nekoliko godina. Sat koji nije bio testiran i sertifikovan za let u svemir, ali je ipak preživeo put do tamo i nazad.

    Svi već znate, bio je to Seiko Speedtimer 6139, popularno nazvan Pogue!

    Kako je do toga došlo?

    Glavni akteri su ponovo NASA-ini kosmonauti, misija Skylab i Omega. 

    Skylab je bila prva svemirska stanica Sjedinjenih Država, koju je lansirala NASA, u funkciji je bila  oko 24 nedelje između maja 1973. i februara 1974. Njome su upravljale tri odvojene posade od po tri astronauta: Skylab 1, Skylab 2, i Skylab 3. Glavne operacije su uključivale orbitalnu radionicu, solarnu opservatoriju, posmatranje Zemlje i stotine eksperimenata. 

 

Značke pojedinačnih Skylab misija

    Misijom Skylab 3 upravljao je Pukovnik Poug, zajedno sa astronautima Džeraldom Karom i Edvardom Gibsonom, a bila je to poslednja misija sa posadom na prvoj i poslednjoj svemirskoj stanici Sjedinjenih Država. Kako Spejs-šatl program nije bio spreman do 1981. godine, NASA nije mogla da ga iskoristi da popravi orbitu stanice na vreme. Skajlabova orbita se na kraju skratila i stanica se raspala u atmosferi 11. jula 1979, razbacujući krhotine po Indijskom okeanu i Zapadnoj Australiji.

    No, za nas je bitno šta je to moćna Omega uradila, pa da jedan veoma pristupačni Seiko dobije mesto u raketi. Zapravo, bitno je šta to Omega nije uradila.

    Za period rigoroznih treninga astronauta – Omega nije dala svoje satove. Iako je razlog samo njima jasan, astronauti su bili uskraćeni za mogućnost da se bolje upoznaju sa satom i njegovima funkcijama. Pritom, i na treninzima je bilo potrebno meriti vreme. Zbog toga je pukovnik Poug kupio Seiko, ni manje ni više nego u zlatnoj boji, evocirajući boju Sunca, koje je bilo jedan od istraživačkih zadataka misije Skajlab. 

    Pougu se sat zaista svideo i toliko dobro se upoznao sa štopericom, rotirajućim okvirom i ostalim funkcijama sata da je prosto želeo da ponese sat sa sobom na stanicu, pogotovo što se Speedtimer pokazao jako pouzdanim. Ne, bolje je reći da pukovnik je znao da je pametno poneti sat koji zna da koristi i kom veruje.

    Samo nekoliko sati pred poletanje, tim je dobio svoje Omega satove, ali pukovnik nije hteo da rizikuje. Među svoje lične stvari koje je smeo da ponese na let, on je stavio i Seiko Speedtimer.

 

Fotografije tima astronauta sa misije Skylab 4
Seiko Speedtimer na slici zapravo i nije isti model
koji je nosio Pogue, nema beli rotirajući okvir

  

    Na levoj ruci nosio je Seiko, a na desnoj Omegu, koja, kao što znamo nije bila automatik. Tako je Seiko Speedtimer, kasnije nazvan Pogue, postao prvi automatski hronograf u svemiru. 

    Tehnikalija, sigurno... ali ipak, jasno je zato je Seiko toliko poštovan brend, jer kao što napisah na početku: Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Predstavljanje brenda: Lorus

 

 

    Novogodišnji praznici se približavaju, a kada ljubitelj satova razmišlja o poklonu... pa, da kažemo da nam se jedan mali predmet najčešće mota po glavi. Budući da je sakupljanje satova izuzetno skupocen hobi, ponekad treba potražiti neku pristupačniju alternativu. Po mogućstvu, alternativu koja nema mnogo kompromisa kada je u pitanju kvalitet.

    Na scenu stupa – Lorus!

 

Lorus RH925-NX9

    Lorus je jedan od brendova koje proizvodi i prodaje svetski poznata korporacija Seiko. Brend je prvi put lansiran u Evropi 1982. godine kako bi dopunio već popularne brendove Pulsar i Seiko, ali je zauzimao, i zauzima i dalje, pristupačniji cenovni rang. 

    Ta taktika je bila trenutni uspeh, nudeći ne samo pristupačne proizvode, već proizvode visokog kvaliteta, dizajna i tehnologije. Lorus sada nudi širok izbor satova u svojoj kolekciji proizvoda, zajedno sa svim standardnim funkcijama, a pored kvarcnih, Lorus nudi i automatske satove, što će mnogima biti zanimljivo. 

 

Lorus RT341-JX9

 

    Ko kaže da Seiko više nema pristupačne modele?

    Sve češće se čuje priča o tome kako je Seiko izneverio ljubitelje sa novom tržišnom taktikom:
    - cene su otišle gore,

    - kvalitet ne prati cene novih modela,

    - puno limitiranih verzija, koje gube poentu,

    - nema istinski novih modela, sve se reciklira.

    Iako se lično ne slažem sa stavkom da Seiko nije ponudio nešto više dok su cene skakale u nebesa, što je priča za neki drugi tekst, ne možemo a da ne vidimo da je sve manje modela u katalogu koji su zaista pristupačni.

    Pa ipak, postoji nešto što mnogi ne vide, ili odbijaju da primete. Seiko ima nekoliko podbrendova koji sada zauzimaju niži cenovni rang i nude sve ono što je Seiko nekada nudio. Ako hoćete delić istorije, delić onoga što je brend nekada bio, a ne želite da date mnogo novca za zaista kvalitetan sat, onda vrlo dobro pogledajte brend koji se zove Lorus!

 

    Mehanizmi koji pokreću Lorus satove su svi proizvedeni u Seiko fabrikama. Prvenstveno, to su kvarcni i solarni mehanizmi, ali tu i tamo mogu da se pronađu mehanički biseri, pravi delić istorije. Nose oznaku Y5, ali su to u suštini vrlo poznati mehanizmi serije 7S. Oni isti koji su pokretali čuvene modele SKX, Monster Gen. 1 i Seiko 5!

    Kada se tome doda činjenica da Lorus okupira cenovni rang od 20 do 200 evra, svako može pronaći ono što ga zanima i da bude u mogućnosti da to i priušti.

 

    Zanimljivi modeli

    Lorus im ogroman broj različitih modela, prosto je nemoguće sagledati ih sve. Princip je isti kao kada je Seiko svojevremeno imao milion i jednu verziju Petice – za svačiji ukus.

    Ovo su neki modeli za koje mislim da imaju najbolja i najlepša dizajnerska rešenja:

 

Ronilački stil

RL447
automatik
145 EUR

 Hronograf

RT351
kvarc
100 EUR

Pilotski stil

RH925
kvarc
80 EUR

 

 Vojni stil

RL413
automatik
100 EUR

 

 Digitalac

R2305RX9
kvarc
30 EUR

Elegantan stil

RL475
automatik
130 EUR

     Problem?

    Nije sve tako sjajno i bajno. Lorus satovi nude dosta za uložen novac. Pristupačni su i, po svemu sudeći, prilično izdržljivi i pouzdani. Međutim, ima jedan problem... jedan veliki, kineski problem.

    Tako je. Kineski omaž brendovi, diskutabilno, nude mnogo više za približno istu cenu. Lorus u ponudi nema safirno staklo, nema dobre narukvice sa punim linkovima, nema vrlo fine kopče... pa čak i manufakturni Seiko mehanizam zaostaje za mehanizmom NH35 koji se najčešće koristi u konkurentskim satovima. 

    Proizvođač je isti, ali NH35, koji je defakto 4R35, sledeća je i unapređena verzija 7S26 mehanizma. Ima hakovanje sekunde i ručno navijanje, što nedostaje staroj seriji 7S, koju je Seiko prestao da koristi. Lorus malo zaostaje u tom pogledu.

    Mada mnogi mogu da potvrde da je 7S pouzdaniji, i da ručno navijanje nije najbolje rešenje za automatik, kineski omaž satovi ipak nude noviji mehanizam sa dodatnim funkcijama, pa to treba uzeti u obzir.

 

RT353-GX9

 

    Nije sve tako loše!

    Lorus možda gubi na uporednom testu sa Kinezima, ali do tih kineskih omaž brendova je malo teže doći, bar u poređenju sa Lorus satovima. Moraju da se kupe onlajn, moraju da se čekaju, neretko i po više od mesec dana. Carina i dostava predstavljaju dodatni trošak, pa se čini da je odlazak u obližnji Seiko butik bolje rešenje. Pouzdanije rešenje, čak, jer imate i mogućnost reklamacije i servisa!

    Da ne govorimo o dizajnu. Lorus ipak ima da ponudi nešto originalnije modele, iako mnogi dosta podsećaju na poznatije satove. Ima svega za sve one koji ne vole ono što je u suštini prosta kopija dizajna koju nude kineski brendovi. Ko kako voli... izbor postoji uz kompromise.

 

Lorus Monako RM349-FX8

    Nostalgičari među nama postoje. Seiko ima jak kult pratilaca, i mnogi jednostavno osećaju i znaju da je ovaj japanski brend nekada nudio mnogo više. Stara tehnologija je mnogo puta oprobana, a kvalitet potvrđen, i to je ono s čime Lorus radi. 

   Šteta je što se Seiko odlučio da prekine proizvodnju starih ronilačkih satova, poput SKX modela, kao i stare Petice, ali mislim da je Lorus ne samo pravni, nego istinski naslednik tih pristupačnih satova koji traju ceo život.

      

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Još pet, malo luđih, japanskih mikrobrendova

    Iako su najveći japanski brendovi konačno počeli da se igraju i eksperimentišu sa korišćenjem čitavog niza boja u svojim satovima, Seiko pogotovo, sa izvanredno urađenim brojčanicima, neki mikrobrendovi iz Zemlje izlazećeg sunca su korak-dva ispred pomenutih velikana.

    Pisao sam o nekim poznatijim i popularnijim mikrobrendovima iz Japana ovde. Sada ulazimo u teritoriju dizajnerski ekscentričnijih brendova, koji opet ne mogu da vas ostave ravnodušnima.

    

1. Frank Miura

 

    Ovo nije omaž, ovo je čista parodija na poznati i pomalo ekscentrični brend Franck Muller. Čak i naziv brenda je samo japanski način izgovaranja ovog brenda. Momci koji su osnovali brend su se praktično igrali, pa svi modeli izgledaju prilično slično, ali sa šaljivim kontekstom. Tako imamo model Pork Face – Svinjska faca, sa slike gore; ili veoma zabavni model Dice, koji ima tri male kockice u brojčaniku, koje se mogu mešati drmanjem sata.

 

    Što se tiče specifikacija, daleko su od brenda koji ismevaju. To su veoma pristupačni satovi sa kvarcnim Miyota mehanizmom, a cene su im uglavnom ispod 100 dolara. Ima modela koji su i ispod 50, tako da su dobar izbor za sve one koji su ostali deca u duši, a ne žele da razbiju kasicu-prasicu.

 

2. Furbo Design

 

Furbo Design Trompe L'Oeil

    Furbo je već malo ozbiljniji brend, iako ima prilično čudno ime za Japanca. Više priliči nekom kineskom omaž brendu, ali Furbo ima svoj originalan Design, i zato mu je takav naziv. 

 

Furbo Design Shave Off

    Imaju i kvarcne i mehaničke modele, a mehanizmi su takođe iz Citizen grupacije. Modifikovana Miyota automatic iz serije 8000 pokreće njihove, po meni najzanimljivije modele Trompe L'Oeil i Shave Off, oba sa otvorima u brojčaniku kako bi se video mehanizam i sa prilično užasnim imenima. Podsećaju me na one Evropljane i Amerikance koji tetoviraju japanske ideograme, a ne znaju ni šta piše, a najčešće nemaju nikakvo značenje.

    Cene svih modela su ispod 300 evra, a za pojedinačne modele prelistajte njihov sajt: Furbo Design

 

3. Tokyo Flash

 

TF Model 2 - Nixie Tube

    A sad, nešto sasvim drugačije! Tokyo Flash je totalno radikalan brend koji u ponudi nema niti jedan konvencionalno normalan sat. Nije za svakoga, to je jasno, ali je očigledno da imaju vrlo plodonosan dizajnerski tim. Ne samo to, već, pored razigrane mašte, imaju i pristup kul tehnologiji i materijalima.

    Takav je, na primer, Model 2, sa gornje slike, koji koristi staru tehnologiju anodne cevi u kojoj se nalaze katodne žice u obliku brojeva koji svetle kada se kroz njih pusti eletrični napon.

    Tu su i mnogobrojni LCD kvarcni modeli, inspirisani svime i svačime u Japanu. Posebno je zanimljiv Train Line, koji izgleda upravo onako kako se i zove – kao peronski LCD displej na železničkoj stanici!

     Teško je nabrojati šta sve ovaj ludi brend ima u ponudi, ali svakako možete pogledati njihov sajt: Tokyo Flash

 

4. JPN

 

JPN Shinkai

    Ovde nema sumnje odakle dolazi ovaj mikrobrend, čije ime sve govori – JPN. Ako to nije bilo dovoljno jasno, dizajneri brenda su ispod logoa, japanskim katakana pismom dodali – Made in Japan.

    JPN je mlad mikrobrend, nastao 2020. godine, i u ponudi za sada ima samo dva modela, ponosno sastavljena u Japanu, s tim da su i svi delovi i materijali koji se koriste u proizvodnji iz iste zemlje porekla. 

    Mehanizam je Seiko Epson Kinetic ili, kako to oni nazivaju, Automatic Quartz Hybrid. A materijali za kućište su vrlo ekskluzivni. Model Shinkai je izrađen od titanijuma, i to grade 5, najkvalitetniji i najtvrđi nivo koji se jako teško može ogrebati. Ima safirno staklo i brojčanik od kovanog ugljenika – forged carbon.

 

     Povrh toga, tu su i one standardne ronilačke specifikacije – 200 metara vodootpornosti, rotirajući okvir, i 1 mm debeo sloj superluminove na markerima, kako na ciferu, tako i na okviru. Cena modela Shinkai varira od 1.000 do 1.500 dolara, zavisno od skupoće materijala, a dostava je besplatna širom sveta.

    Sajt: JPN Watches

 

5. Mirco

 

Mirco Type 03

    Od svih gore pomenutih mikrosa, Mirco je najozbiljnije shvatio nemilosrbnu borbu na tržištu i ljutito napada na svim frontovima. Od 2019. godine redovni su na Baselworld sajmu horologije, i gosti su svih viđenijih manifestacija, pa čak i veliki Hodinkee pravi reportaže i piše tekstove o njima: dizajn je originalan, a kvalitet neosporan – kažu oni.

    Inspiraciju crpe iz satova dizajniranih šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, što se, izgleda, mnogima sviđa. Bar je to takav trend danas. Trenutno imaju dva modela, prosto nazvani: Type 02 i Type 03, pa pretpostavljam da je nekada postojao i Type 01, ali ga više nema u prodaji niti na njihovom sajtu: Mirco.

 

Mirco Type 02

    Mirco proizvodi isključivo mehaničke satove i vodi računa koji mehanizam ide u određeni model. S obzirom na to da je ovo čist japanski mikrobrend, za ronilački model koriste kalibar Miyota 9039, bez datuma, koji se vrlo lako i pristupačno može servisirati, a radi na 28.800 bph i ima 42 sata rezerve snage. 

    Type 02 je ozbiljna priča, jer ga pokreće automatski mehanizam NE86, paralela kalibru 8R28 koji Seiko stavlja u svoje skupocene hronografe. 

    Zanimljivo je koliko malo japanskih mikrobrendova ima, s obzirom na to da većina mikrosa koriste upravo japanske mehanizme, bilo kvarcne ili mehaničke. Tek u zadnjih pet do šest godina su se pojavili neki, ali nisu ni blizu onim iz Kine, Singapura, Evrope i Amerike. Možda nas uskoro očekuje drugačija situacija... vreme će pokazati.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩