I za kraj... stanje kolekcije 2025

Kažu da postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto gde biste otišli. Nakon šest godina i gotovo 200 tekstova o satovima, došlo je vreme da stavim tačku na moje blogersko putešestvije i pisanije. Odlučio sam da ovo bude moj poslednji tekst. 

Kratko i jasno, blog zahteva vreme i posvećenost koju više ne želim da kompromitujem. Radije biram da završim sada, dok još uvek osećam istu energiju, nego da dopustim da tekstovi postanu puka navika.

Ostalo je da održim tradiciju do samog kraja i objavim kolekciju satova na kraju godine. Ko je očekivao nešto više i zanimljivije za poslednji tekst... ne znam šta da kažem. 

Međutim, za sve one koji su mislili da u kolekciji imam samo japanske satove, iznenadiće se ako pročitaju tekst do kraja.

 

Japanci

Japanski satovi su stekli svetsku slavu jer su promenili pravila igre u industriji, kombinujući vrhunsku tehnologiju sa neverovatnom praktičnošću i pristupačnim cenama. Mnogi su postali kolekcionari upravo kada su kupili svoj prvi japanski sat. 

Moj prvi sat je bio Casio F-91W, mada mogu da kažem da sam postao pravi zaljubljenik kada mi je otac poklonio prvi automatski ručni sat – Seiko 5. Tako je sve to krenulo, pre mnogo godina... 

Stoga, najveći broj satova koje sam posedovao su bili japanski. Na kraju ove godine, kolekcija japanskih satova izgleda ovako:

 

Seiko

Seiko je legendaran brend, i o njemu sam pisao najviše puta na ovom blogu. Ako pogledate listu brendova s desne strane, Seiko ubedljivo vodi po broju članaka.

Svetsku popularnost je s pravom osvojio inovacijama, pobedama na observatorijama preciznosti i satovima koji su bili deo istorije. Samostalno su pokrenuli kvarcnu revoluciju, promenili svet časovničarstva iz temelja i dan danas su ključan igrač u svetu.

Idemo po godini proizvodnje. Najstariji i najelegantniji King Seiko Cal. 56! 

 

 

King Seiko 5626-7040 je stvarno delić istorije koji imam u kutiji za satove. Kultni kalibar 56, izrađivan je u Suwa postrojenju, gde su pravljeni prvi Grand Seiko modeli koji su promenili tok istorije. I na prvi pogled, King Seiko iz 1970. godine zaista ima i grand kvalitet.

Sledeći po godinama starosti je jedna fina, nasleđena Seiko Petica.

 

 

Seiko 5 serija je verovatno najpoznatija kolekcija mehaničkih satova na svetu, poznata po tome što nudi neverovatan kvalitet i izdržljivost po pristupačnoj ceni. Mnogi ljubitelji i kolekcionari satova započeli su svoj hobi upravo jednim Seiko Peticom. 

Naziv potiče od pet ključnih atributa koje je Seiko postavio kao standard 1963. godine kada je lansiran prvi model. Seiko 5 iz moje kolekcije nije toliko star, ali ima dosta godina. Napravljen 1998. godine, radi kao, pa kao sat i u odličnom je stanju vizuelno.

Međutim, meni najzanimljivija serija Seiko satova je, naravno, Alpinist.

 

 

Ok, da budem precizan, svi Alpinist modeli pripadaju liniji Prospex, ali među ljubiteljima brenda Alpinist će uvek biti zaseban. Eto, ove godine Seiko je čak i vratio naptis i logo Alpiniste na cifer novog modela.

Nemam ništa novo da dodam, glede ovog sata. I dalje je omiljen. I dalje je pravi tenk sa specifikacijama koje su i više nego dovoljne za planinsku avanturu ili sedenju u kancelariji. I dalje je najbolji sat za svaki dan.

Dok smo pod krilima Seiko korporacije, da predstavim i dva Orient časovnika koji su ostali u kolekciji svih ovih godina. 

 

Orient 

U kolekciji još od 2019. godine, kada sam čvrsto odlučio da postanem ozbiljniji kolekcionar mehaničkih satova i kada sam zapravo odlučio da pokrenem blog o satovima – Orient Envoy II

 

Trebalo mi je godinu dana da pokrenem tu priču oko bloga. Mogao sam i ranije, i na panelu sam imao par neobjavljenih tekstova, ali sam odlučio da malo sačekam, bar kada budem imao više satova u kutiji. U tom trenutku, imao sam tri: analogni Casio MTP, Citizen Eco-Drive Chronograph i Orient Envoy II sa slike.

Naravno, otvor u brojčaniku – open heart – je bilo nešto najzanimljivije za posmatrati. Tako da se dešavalo da nekoliko puta pogledam na sat, a da uopšte i ne zapamtim koliko je sati zapravo. Svima se to dešava, znam.

Posle nekoliko novih Seiko 5 satova koji nisu opstali u kolekciji, došla je moćna barakuda – Orient Kamasu. 

 

 

Za vrlo pristojan novac, negde u visini Seiko Sports modela sa kojima ga upoređuju, Orient Kamasu nudi duplo bolju vodootpornost, krunicu na ušrafljivanje i safirno staklo! Best buy, i gotova priča.

Do danas, Kamasu je ostao najnošeniji sat uz Alpinistu. Međutim, jedan drugi japanski ronilački sat mu polako krade vreme na zglobu...

 

Citizen

Citizen satovi uživaju veliku popularnost decenijama, i to s dobrim razlogom. Oni su savršen spoj japanske preciznosti, inovacije i pristupačnosti. Dosta sam i o njima pisao, o ključnim inovacijama, zanimljivim horološkim pričama i raznim zanimljivostima vezanim za njih.

Prva recenzija na ovom blogu bila je upravo za Citizen Eco-Drive, mehanizam koji je verovatno najbitniji razlog njihove slave danas. Naime, oni su usavršili tehnologiju koja omogućava satu da se napaja bilo kojim izvorom svetlosti, ne samo sunčevom.

Međutim, danas u kolekciji je stara škola, automatski mehanizam i bogata profesionalna istorija – Citizen Fugu

 

Genijalan sat sa specifikacijama koje čine jedan Promaster časovnik za upotrebu u ekstremnim situacijama. Promaster Marine NY0160-66E, kako mu glasi puno ime je sat limitiranog izdanja koji neverovatno dobro stoji na zglobu.

Sa pravom su Promaster liniju smatrali najvećom konkurencijom SKX-u. Ali, dok je SKX polako ispao iz proizvodnje, a naslednik mu izgubio hard core specifikacije, Fugu i dalje nosi Diver's oznaku sa 200 metara vodootpornosti... čak je i krunica potpisana. Klasa za sebe u pristupačnom cenovnom rangu!

 

Casio

Na kraju ostaje da pomenem i Casio. Brend koji nije započeo kao časovničarski titan, ali je definitivno to posao. U svetu kvarcne tehnologije i neuništivih digitalnih satova, jedno ime stoji ispred svih – G-Shock.

 

Najizdržljivijim satovima na planeti možete naći stotine mana, ali vrline brišu sve negativno. Ponoviću se, ali tako je, svaka kolekcija mora da ima jedan G-Shock!

 

Stranci

Nazovimo ove satove stranci, nasuprot onom Japanci. U kolekciji se trenutno nalaze dva stranca, jedan Rus i jedan Švajcarac. Oba sata su reizdanja modela koji su bili u vojnoj službi i služili specifičnoj svrsi!

Prvo ide Rus, proizveden u Nemačkoj, putovao je van Zemlje... svetski sat, jedna jedina – Strela!

 

 

Aleksej Arhipovič Leonov (30. maj 1934 – 11. oktobar 2019) bio je sovjetski i ruski kosmonaut i pilot general-major Ratnog vazduhoplovstva. Dana 18. marta 1965. godine postao je prva osoba koja je izvela svemirsku šetnju, izašavši iz kapsule tokom misije Voshod 2 u trajanju od 12 minuta i 9 sekundi. Za merenje vremena bila je zaslužena ruska Strela, hronograf Prvog časovničarskog zavoda u Moskvi, sat pravljen isključivo za pilote i kosmonaute.

Ovo što ja danas ima je naslednik tog isključivo vojnog sata. Identičnog izgleda, malo drugačijih dimenzija. 

Drugi stranac u kolekciji takođe ima bogatu vojnu istoriju – Doxa.

 

 

Doxa Army je reizdanje izuzetno retkog sata koji je proizveden krajem 1960-ih. Kako Doxa kaže, Army je bio ronilački sat koji su isključivo dobijali pripadnici švajcarske vojske, i podeljeno ih je samo oko 150 komada.

Oko toga zašto je brojčanik bež boje, vode se polemike, ali jasno je da moj vojni kačket iz mojih vojnih dana ima istu boju, pa čak i crni indeksi sata daju tu digitalnu vojnu šaru.

Meni jedino narandžaste kazaljke nemaju mnogo smisla, ali to je Doxa, i narandžasta je njihov zaštitni znak! Naravno, i moćna vodootpornost od 300m i izdržljivost koju časovnik pruža. Pravi alat.

 

Čuvene poslednje reči

Završiti blog nakon šest godina je velika stvar i težak izbor, ali to ne znači da ćete biti uskraćeni, jer ostavljam iza sebe vrednu arhivu znanja. Blog neću obrisati i uvek ćete imati prilike da pročitate sve tekstove koje sam napisao do sada. 

Na kraju, želim da se zahvalim elitnoj grupi ljudi koji su bili tu – intelektualcima koji su redovno čitali, komentarisali i delili strast prema mehanici i časovničarskoj estetici tokom ovih šest godina. Vaša pažnja je bila najvredniji kompas koji sam imao.

Iako je vreme da ovaj blog ostane u arhivi, moja fascinacija satovima se ne završava ovde, ona samo menja svoj ritam i prelazi u privatnu sferu.

Hvala vam što ste bili deo ovog bloga!

 

Poslednji srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Citizen Eco-Drive One – najtanji solarni sat na svetu

 

U svetu časovničarstva postoji jedno nezvanično takmičenje, ako mogu tako da ga nazovem. O čemu se radi? 

Lako je napraviti veliki, glomazan sat, donekle je lako napraviti i super otporan sat koji može da preživi tenk koji ga pregazi. Izuzetno je teško napraviti nešto kvalitetno, izdržljivo i precizno, a da ostane tanano. Zbog toga se mnoge časovničarske kuće trude da naprave najtanji sat na svetu!

U to ime, mnogi mehanički satovi, tanji od 2-3 milimetra dobijaju ogromnu pažnju časovničarske javnosti i kolekcionara, a generalno se ignorišu kvarcni satovi. Pa ipak, nije lako napraviti ni tanak kvarci sat, što inžinjeri Citizen korporacije mogu i da potvrde. 

 

Kako pobediti fiziku? 

Oko 2016. godine, inženjeri u kompaniji Citizen u Japanu odlučili su da moraju da naprave nešto specijalno kako bi proslavili 40 godina postojanja čuvene tehnologije Eco-Drive – kvarcni mehanizam koji radi na solarni pogon.

 

Eco-Drive tehnologija na slikovit način

 

Nisu želeli samo da objave limitirano izdanje sa novom bojom cifera, želeli su da pomere granice. Njihov cilj je bio jasan u svojoj jednostavnosti – stvoriti mehanizam sata koji je debeo tačno jedan milimetar. 

Da biste razumeli koliko je taj zahtev lud, nađite novčić od 5 dinara ili za one koji čitaju iz inostranstva, recimo novčić od 2 evra. Debljina ovih novčića je oko 2 mm! Sada zamislite kako je Eco-Drive One kalibar tanak kao pola tog novčića!! Ceo mehanizam, užurbana mikroskopska metropola zupčanika, bakarnih kalemova, ploča i, što je ključno, solarnih ćelija i baterije.

 

Eco-Drive One kalibar rastavljen u delove,
sve ovo staje u jedan milimetar debljine!

 

Inženjerski tim je odmah naleteo na zid. Standardni kvarcni elektrorotor – mali elektromotor koji okreće zupčanike – obično je napravljen u tri sloja. Kao takav ne bi stao u kućište od 1 mm. Zato su morali da konstruišu novi proizvodni proces kako bi zavarili dvoslojnu strukturu rotora, uklanjajući dragocene mikrone. 

 

Rotor koji pokreće zupčanike i kazaljke kvarcnog mehanizma,
levo je standardni a desno rotor u Eco-Drive One

 

Zatim se pojavio problem sa napajanjem. Napraviti tanak kvarcni mehanizam je komplikacija po sebi, ali trebalo je u taj jedan milimetar staviti i solarne ćelije i konvertor koji sunčevu i veštačku svetlost pretvaraju u električnu energiju. 

Morali su da shvate kako da spljošte solarni panel i punjivu energetsku ćeliju u nešto što podseća na list papira, a opet dovoljno robusno da drži energiju celu godinu u potpunom mraku!

Dobro ste pročitali, stručni tim Citzen korporacije se odlučio da rezerva snage ne bude sandardnih šest meseci, već da tanka baterija koja staje u taj tanani mehanizam može da održava rad sata čitavih godinu dana! 

 

Kalibar 8826, najtanji kvacrni mehanizam na svetu, 
sa solarnom pločom u obliku prstena kako bi se uštedelo na visini

 

Tim je uspeo da izvede nemoguće. Funkcionalan solarni mehanizam debljine tačno 1,00 mm dobio je oznaku Cal. 8826. Međutim, to je bilo samo pola posla. 

Postojao je još jedan problem. Naime, kućište sata od nerđajućeg čelika, manje više standardne konstrukcije, svedeno na dimenzije koje odgovaraju tankom kalibru 8826, nema strukturnu stabilnost. Čelik te debljine ponaša se kao aluminijumska folija.

Bio im je potreban materijal koji može da bude tanak kao papir, ali čvršći od ćelika! Inženjeri su morali da ostave tradicionalno časovničarstvo po strani i potraže pomoći stručnjaka iz industrije specijalnih materijala.

Rešenje je bio cermet – visokotehnološki kompozit koji kombinuje ekstremnu tvrdoću keramike sa otpornošću metala.

 

Tvrdoća materijala prema Vikersovoj skali
Cermet je 1500 a cementirani karbid preko neverovatnih 2000!

Citizen se tu nije zaustavio. Okrvir stakla se uz samo staklo najviše grebe tokom nošenja časovnika na ruci. Iako je cermet dosta tvrđi od čelika i teško da udarac može da ostavi traga na njegovoj površini, u Citizenu nisu želeli da rizikuju, ni malo. 

Umesto cermeta, za okvir kućišta inženjeri su koristili nešto što se naziva BTC carbide – binderless tungsten cemented carbide, ili prostije rečeno....... visokokvalitetni keramički materijal napravljen od 100% čestica volfram karbida, bez tradicionalnih metalnih veziva kao što su kobalt ili nikl! Kao što sam pominjao u nekom od prethodnih tekstova, volfram je jedan od najčvršćih materijala na zemlji, jednak safiru.

 

Cermet, safirno staklo i BTC karbid,
na mohsovoj skali tvrdoće odmah ispod dijamanta

 

BTC je materijal toliko izuzetno čvrst da se obično koristi za izradu alata za teške uslove rada koji seku druge metale u fabrikama. Na mohsovoj skali je 9 do 9.5, malo tvrđe od samog safira! To čudo je sastavni deo Eco-Drive One satova.

Čitav sat debljine je samo 2,98 mm. To je optička iluzija na zglobu. Gledano sa strane, tanji je od čelične narukvice. To je funkcionalna, izdržljiva mašina na solarni pogon koja uključuje mnoštvo sitnih  delova koji gotovo da ne zauzima fizički prostor. Sat deluje dvodimenzionalno. To ostaje najtanji analogni sat na solarni pogon ikada napravljen – visoko projektovani delić vremena koji su napravili ljudi koji su odbili da prihvate poraz i tehnološke granice. 

 

 

 

Činjenica da su Eco-Drive One satovi toliko tanki koliko jesu, ima mnogo veze sa činjenicom da je solarna ćelija u obliku prstena i može se postaviti u istu ravni kao i zupčanik koji pokreće kazaljke.

Svaki deo sata je posebno dizajniran da bude tanak ili manji kako bi zauzimao delić prostora nego što je to inače slučaj. Svaki deo je posebno dizajniran za ovaj sat, nema recikliranih delova i svaki deo je morao biti debljine manje od 1 mm. 

Motorna zavojnica je redizajnirana za Eco-Drive One, kako bi se njena debljina smanjila na manje od 1,00 mm, i postavljena je direktno u glavnu ploču. Brojčanik je od sintetičkog safira kao i sam kristal iznad cifera, debljine su od samo 0,15 mm. 

Bukvalno dlaka s glave. Iste su debljine.

 

Vešte ruke i oštro oko, i moćno uveličavajuće staklo

 

Punjiva rezervna ćelija je posebno razvijena u partnerstvu sa Hitachi Maxell, posebno za Eco-Drive One, ćelija od 3,7 volti je debljine samo 0,87 mm.

Zbog veoma strogih tolerancija, visoke preciznosti i teškoće sklapanja Citizen Eco-Drive One su zapravo ručno sastavljeni satovi. Dakle, ono da svi kvarcni satovi nemaju dušu ne drži vodu ni u ovom slučaju! 

 

Samo ručni rad, u Citizenu se nisu šalili

 

Šta ovaj sat čini inženjerskim čudom?

1. Dimenzije: Eco-Drive One je zapanjujuć kada uzmete u obzir da nije u pitanju sat sa digitalnim prikazom, već pokretna analogna mašina sa kazaljkama, zupčanicima i baterijom. Debljina celog sata je 2,98 mm. Da bih vam to vizuelno stavio u perspektivu, celo kućište sata je otprilike debelo kao dve kreditne kartice složene jedna na drugu!

2. Inženjerski izazov:  Napraviti tanak kvarcni sat je donekle lakši posao u odnosu na mehaničke satove, ali napraviti ovako tanak solarni sat nije mačji kašalj. Citizen je morao potpuno da redizajnira svoj proizvodni proces da bi to postigao.  Mnoštvo delova je redizajnirano jer su standardne komponente sata su bile predebele. Sam proces smanjenja baterije kako bi se uklopila u mehanizam od 1 mm, a da pritom zadrži rezervu snage od 12 meseci sa jednim punjenjem je bio gotovo nemoguć posao.  

3. Materijali: Rešavanje faktora savijanja materijala je skupocen proces.  Najveći rizik kod ovako tankog sata je da bi mogao da pukne ili se savije na vašem zglobu poput papira. To se ne može dogoditi sa cermetom i BTC karbidom, a i samo safirno staklo, tanko poput vlasi kose se lako lomi, ali su inženjeri i tu našli rešenje u vidu premaza Clarity, koje uz antirefleksna svojstva čini safir čvršćim.  

    

Čudo tehnike takno poput novčića – Citizen Eco-Drive One

S obzirom da najtanji mehanički satovi koštaju, eh u rangu šestocifrenih brojeva, kvarcni satovi će vam uštedeti novac. Međutim, ni oni nisu baš toliko jeftini. Cena Eco-Drive One satova je oko 2.000 evra, a polovni drže cenu, poprilično dobro. 

Da li vredi? Dobro pitanje... ali da jeste čudo tehnike i mehanike, i da je simfonija najređih materijala, to stoji.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Seiko vraća Rotocall – sat koji je leteo do zvezda

 

Seiko oživljava istoriju kroz novi-stari digitalni sat. Na prvi pogled izgleda obično, pomalo nezanimljivo za ljubitelje analognih mehaničkih satova, ali znalci znaju koju tajnu čuva ovaj model.

Oni stariji će se setiti da je Seiko u osnovi ponovio izdanje iz ranih osamdesetih – Seiko A829 Rotocall. Model koji je stekao posebnu naklonost kod astronauta zbog lakoće korišćenja dok se nose nezgrapne rukavice svemirskog odela, koje nisu bile pogodne za pritiskanje dugmića.

Dakle, još jedan svemirski Seiko? O, da! 

 

Seiko svemirac

Stari model sa referentnom oznakom A829 brzo je zaradio nadimak Rotocall zbog rotirajućeg okvira. 

Na osnovu informacija, Seiko A829, objavljen 1982. godine, prvi je široko priznat i komercijalno uspešan digitalni sat koji koristi rotirajući okvir kao primarni elektronski selektor funkcija, koji je Seiko nazvao rotary switch – rotacioni prekidač.

Upravo ta funkcija rotirajućeg okvira učinila je da model bude popularan kod pripadnika NASA agencije. Ubrzo je zaradio i nadimak Seiko Astronaut. Zasluženo. 

 

Slika nije naopako, astronaut je.
A na ruci? Seiko A829 Rotocall.

 

Mnoštvo svemirskih putnika odlučilo se da nosi Rotocall na misijama. Među njima su holandski astronaut Vubo Okels, prva majka u svemiru Ana Fišer, prvi Australijanac u svemiru Pol Dezmond Skali-Pauer, i Ulf Merbold, prvi Nemac koji je leteo za NASA-u.

Rotocall nikada nije bio standardni model za svemirske letove agencije NASA. Astronauti su sami izabrali sat, ističući funkcionalnost i korisnost modela. S tim u vezi, bio je tada, kao što i dalje jeste u svojoj novoj verziji, pravi alatni sat.

 

Seiko A829 u svojoj originalnoj verziji.

 

Ovo reizdanje je mnoge uhvatilo nespremnim, a prema komentarima raznih grupa, neki su vest primili sa negodovanjem. Za brend koji je pomogao da se definiše stil digitalnih satova sedamdesetih i osamdesetih godina, Seiko je veći deo moderne ere proveo ponašajući se kao da se to poglavlje nikada nije dogodilo. 

Sva moderna reizdanja su bili analagoni mehanički satovi koji su definisali istoriju. Kada je ovaj digitalac oživljen, mnogi ljubitelji su smatrali da je Seiko gubio vreme i novac praveći digitalni kvarcni sat. Nadam se da će ovaj tekst promeniti ovakvo mišljenje pojedinaca, jer Rotocall jeste bio deo horološke istorije!

Moderno reizdanje svemirca

Dakle, kao neko ko sa klinačkim entuzijazmom prati vesti iz astronomije, naučna otkrića astrofizike i čita istoriju svemirskih letova, postao sam veliki poklonik svemirskih satova. Nemalo puta sam pisao na tu temu.

Novo Seiko reizdanje neobičnog relikta iz 1982. godine me je prijatno iznenadio. Rotocall se vratio, i to ne kao ograničeno izdanje, već kao stalni dodatak Seiko kataloga. To je dobra vest!

 

Moderno reizdanje, gotovo identično: Seiko SMGG17, SMGG21 i SMGG19

 

Ako ste ikada koristili digitalni sat, a znam da mnogi od vas imaju G-Shock, pristiskanje sitnih i/ili uvučenih dugmića zna da bude naporno. Rešenje koje je predstavio Seiko je pametniji način da se takve stvari obave.

Glavna karakteristika ovde je osmougaoni rotirajući okvir, pri čemu je svaka strana okvira označena funkcijom: vreme, podešavanje vremena, tajmer, odbrojavanje, štoperica, dvostruko vreme, alarm i tako dalje. Koju god stranu poravnate sa oznakom mode – režim na dvanaest sati, postaje aktivna funkcija.

Dva dugmeta na pozicijama četiri i osam sati vrše podešavanje. Nema skrivenih menija, nema misteriozne logike dugog pritiska dugmeta – samo lagano okretanje i lakoća upotrebe.

 

SMGG17

 

Tržištu su predstavljena tri nova modela sa referentnim oznakama SMGG17, SMGG18 i SMGG21.

Novo kućište je identično varijanti A829-A6029, sa širinom od 37 mm, debljinom od 10,6 mm i rastojanjem od 43,5 mm od ušica do ušica. Trebalo bi da se nosi kao isti sat direktno iz doba osamdesetih. 

 

SMGG19

 

Ušice su sada brušene, mala razlika u odnosu na prethodnika, što je po meni dobrodošla promena. Vodootpornost dostiže 100 metara, još jedno pozitivno unapređenje. 

Sat dolazi sa čeličnom narukvicom, po izgledu identičnom staroj, ali je i tu model doživeo modernu promenu, pa narukvica nema šuplje, limene linkove, a endlink malo bolje prianja uz kućište sata.

 

SMGG21

 

U kutiji uz sat dobija se i dodatni nato kaiš. Mali detalj, ali cenjen – posebno zato što su astronauti neretko nosili Rotocall upravo na platnenom nato kaišu zbog sigurnosti.

Svi izbori boja su preuzeti iz originalnih referenci: SMGG17 ima crni okvir sa žutim delom; SMGG19 je crnog okvira, čija je jedna četvrt u crvenoj boji; a SMGG21 se potpuno vraća u stari stil sa svetlosivim brojčanikom, plavo-sivim okvirom i narandžastim detaljima na tekstu. Ovaj poslednji je najčešće slikan na ruci astronauta, verovatno najpre biran zbog boje uniforme.

 

Svetloplave uniforme se lepo slažu uz svetloplavi okvir
starog Seiko Rotocall modela

 

Cena je nešto što su mnogi takođe zamerili – 550 evra za digitalni sat...? Ne komentarišem cene, svaka roba ima svog kupca, i pouzdano znam da će ovaj Astronaut biti vrlo popularan u svetu, dok je za naše tržište možda preskup.

Lično, mislim da je kul što Seiko vraća deo svoje zanemarene istorije, i to bez ironije. Plavo-siva varijanta je moja omiljena i bila bi moj izbor. Bilo bi mi zanimljivo da se poigram sa funkcijom rotirajućeg okvira, pošto nikada ranije nisam imao prilike da sretnem takvu vrstu funkcije. 

 

 

Videćemo kada se sat pojavi kod nas...

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩