Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Stari japanski satovi koji su postali traženi kolekcionarski primerci

    Japanska industrija satova u ovom ili onom obliku postoji više od 100 godina, ali se zaista oblikovala nakon Drugog svetskog rata. Prigodno je da za ovaj jubilarni, 100. tekst na blogu, razmotrimo neke stare kolekcionarske japanske satove.

    Sredinom pedesetih, satovi brendova kao što su Seiko ili Citizen ličili su na svoje švajcarske kolege i stoga im je nedostajao pravi dizajnerski identitet. Štaviše, Citizen je prvobitno bio osnovan u Švajcarskoj i prenet u Japan, kako bi Japanci imali dobre, pristupačne i pouzdane satove. Ovo je bio period ranog razvoja, pa čak i ako satovi nisu bili tako jedinstveni, brendovi su sticali iskustvo u pravljenju kvalitetnih satova. A onda je sve krenulo – sve zanimljiviji dizajn, mnogobrojne inovacije, bolji kvalitet izrade, pa čak i pobede u takmičenjima preciznosti.

 

Sertifikati Observatorije koje je Seiko osvojio 1967. godine
Slika iz Seiko muzeja, Ginza.

    Japanci su bili inovativni, a čak i kada nisu, pravili su zaista fantastične satove za pristojan novac. Naravno, nisu svi satovi kolekcionarski primerci. Stoga ću u ovom tekstu pomenuti kolekcionarski tražene modele, ali one koji možda nisu toliko poznati, a imali su određeni istorijski značaj i utisak.

    Sakupljanje starinskih japanskih satova je avantura u hobiju gde često osećam da nema mnogo toga da se otkrije. Međutim, kako zagrebemo površinu, otkriva se jedan novi svet, pun zanimljivih modela koji zaslužuju posebno mesto u nečijoj kolekciji.

    U tekstu će biti zastupljeni modeli tri brenda koji proizvode mehaničke satove, i mada smatram da i oni kvarcni mogu postati kolekcionarski primerci, ovde ću se zadržati samo na mehaničkim. To su satovi brendova Seiko, Citizen i Orient.

1. Seiko Astronomical Observatory Chronometer

 

    Sat koji je gotovo nemoguće pronaći!

    Godine 1968. Seiko je napravio samo 73 modela ovog zlatnog hronometra. Ne samo kućište, već i brojčanici, pa čak i kazaljke, napravljeni su od 18k zlata. Naravno da je ovo doprinelo da sat sigurno bude ukinut i da mu cena još sigurnije u budućnosti skoči do neba. Ovaj sat se retko pojavljuje na tržištu i nepoznato je koliko ih još uvek postoji. Sredinom 2010. godine jedan je prodat za 40.000 dolara, iako nije dolazio sa kutijom ili originalnim kaišem. Ako bi ovaj Seiko otišao na aukciju u odličnom originalnom stanju, verujem da bi to bio jedan od najskupljih japanskih satova svih vremena. 

    Da stvar bude još zanimljivija, Astronomical Observatory Chronometer nije bio napravljen sa namerom da bude sat za obične smrtnike.  Bio je dizajniran da pobedi Švajcarce!

 

    Seiko je tokom šezdesetih imao problema da se takmiči sa švajcarskim proizvođačima luksuznih ručnih satova, posebno u odeljenju za preciznost. U fabrisi Daini Seikosha, tim stručnjaka je otkrio da je problem Seiko sata bila magnetizovana opruga. Sat je bio vrlo dobro napravljen, ali u putu do Švajcarske, do takmičenja u preciznosti, mnogo faktora je moglo da utiče na preciznost sata – magnetizam među prvim. 

    Da bi satovi bili što precizniji kada se isporučuju u Švajcarsku radi takmičenja, Seiko je kreirao posebnu rutu za otpremu koja bi minimizirala magnetni efekat Zemlje na satove u tranzitu. Čak su napravili specijalne sanduke za transport od legure koja odbija magnetna polja! Koliko je Seiko ovo shvatao ozbiljno, svedoče razne nagrade i prva mesta koja su osvojili njihovi ultraprecizni satovi. 

 2. Citizen Glorious

 

 

 

    Kada se Citizen zainati, retko ko može da im stane na crtu. Brend je znatno manje popularan u odnosu na Seiko, ali istražujući stare satove ovog brenda, nailazio sam na razne podatke i statistiku u kojima jasno postoji dokaz kako je Citizen na svakom koraku pobedio Seiko u njihovim međusobnim bitkama. Najtanji japanski sat – Citizen Diamond Flake. Prvi japanski vodootporni sat – Citizen Parawater. Seiko je, naravno, imao Grand Seiko, najprecizniji sat na svetu, ali Citizen je imao Glorious, po mnogima model sa boljom završnom obradom, i nešto pouzdanijim mehanizmom izuzetne preciznosti.

    Brojčanik GC modela je jednostavan. Bez svetlećih materijala, bez suvišnog i beskorisnog teksta. Minimalistički i tako japanski… 

    Uglačani Citizen i GC metalni logo nalepljeni su na cifer, a crnom bojom je odštampano jednostavno: Automatic 36000. Na kraju krajeva, to je high-beat mehanizam koji ima 10 otkucaja u sekundi, te kazaljka glatko klizi po ciferu bez napora. Pokreće ga interni manufakturni kalibar 7750, pozlaćen, regulisan u 5 pozicija na nivo bolji i precizniji od današnjeg COSC-a. Citizen je garantovao i sertifikovao sat na -2/+3 sekundi na dan! 

 

Slika sa sajta Vintage Citizen Watches

   

    Završna obrada kućišta je na istom, ako ne i na višem nivou nego tadašnji GS satovi, jer su svi GC takođe bili obrađeni Sallatz mašinom. Zbog čega Glorious Citizen nema popularnost svog protivnika iz Grand Seiko radionice, pitanje je marketinga i možda nedostatka originalnosti oko imenovanja, dizajna logoa, pa čak i poklopca kućišta. Međutim, ovi satovi su izuzetno retki, veoma skupi, vrlo precizni i posle toliko godina rade i ne kvare se. Danas ova linija ne postoji, ali zna se ko je naslednik – veličanstveni Citizen Chronomaster!

 

 3. Orient Fineness

 

 

 

    Od pomenutih brendova, Orient je najmanje zanimljiv kolekcionarima, međutim, u svojoj bogatoj istoriji ima šta da ponudi. 

    Tokom šezdesetih godina, brend je pratio globalne trendove u industriji satova i kako su satovi prelazili sa praktičnih uređaja na nešto elegantnije modne dodatke, Orient je razvijao svoje dizajnerske mišiće sa nekim divljim, avangardnim dizajnom u upečatljivim bojama. U isto vreme, brend se fokusirao na tehnološki napredak u proizvodnji mehanizama. 

    Primer: Kalibar serije 3900, objavljen u kompaniji Orient, bio je u to vreme najtanji automatski mehanizam na svetu na satu sa prikazom dana i datuma, sa debljinom od samo 3,9 mm.

 

 

    Fineness automatski sat bio je jedan od najtanjih automatskih satova japanske proizvodnje nastalih između 1967. i 1974. godine, tokom perioda popularnosti jako tankih, svečanih modela. Imao je unikatan, tanji mehanizam od drugih Orient modela satova, uključujući korišćenje minijaturnih delova i minimalizovanog prostora između zupčanika. Da bi sat ostao tanji, brend je koristio jednodelnu konstrukciju kućišta bez posebnog poklopca pozadi.

    Zanimljivo rešenje kod većine modela je bio upravo prikaz komplikacija dana i datuma. Da bi se uštedelo na prostoru, bili su postavljeni tako da stoje vizuelno jedan ispod drugog, a ne jedan pored drugog. U tome pomaže činjenica da japanski naziv za dane ima samo jedan ideogram, ne širi ili duži od brojeva dana, pa je otvor za prikaz bio kvadratnog oblika. Iako postoje verzije i sa engleskim danima u nedelji, mislim da je pravi pogodak pronaći onaj koji ima kanđi.

Koji je moj izbor?

    Ovo su bili satovi koji su zaista prava retkost. Međutim, za ovaj stoti po redu tekst na blogu Samo čas, red je da vam predstavim svoj izbor sata koji bih voleo da imam u svojoj kolekciji. To je sat pomalo čudne kombinacije boja, netipičan model koji se nekako našao u središtu jednog značajnog naučno-istraživačkog poduhvata.

 

Seiko 6139 i pukovnik Poug pred poletanje,
sa satom na ruci

    Reč je, naravno, o modelu Seiko Pogue, za koji mnogi od vas čitalaca znaju. Priča je dobro poznata, i zaslužuje poseban tekst. No, ukratko:

    Početkom sedamdesetih, Nasin (NASA) astronaut pukovnik Vilijam Poug (William Pogue) postao je član posade prve američke svemirske stanicu, Skylab. Tokom testiranja, Poug nije imao pristup kosmonautskom izdanju modela Omega Speedmaster, jer oni nisu bili isporučeni astronautima sve do dana lansiranja. Kao alternativu, kupio je Seiko 6139 – prvi automatski hronograf brenda. Pougu se sat toliko dopalo da je u novembru 1973. godine, kada je došlo vreme da krene na Skajlab, spakovao svoj voljeni Seiko bez traženja odobrenja Nase. Tako je 6139 postao prvi automatski hronograf u svemiru, a nadimak je dobio upravo po pukovniku koji ga je prošvercovao gore.

    Postoji još mnogo jako zanimljivih modela japanskih satova, koji imaju istorijski značaj i priču iza sebe. Sto tekstova nije ni približno dovoljno da se svi pomenu. Zato, nastavljam istim tempom!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Neobični ali izuzetno zanimljivi: Mars Orient

    Pisati o nekim retkim i interesantnim modelima japanskih satova je uvek bilo zanimljivo, pogotovo ako tekstu prethodi jedno temeljno istraživanje. Potraga za retkim i neobičnim satovima me često navede na Orient... iz nekog razloga.

    Među raznim imenima modela i podbrendova koje je Orient koristio tokom godina, Mars Orient je bio najkraće proizvođen. Predstavljen je 1957, a proizvodnja je okončana već 1958. godine. Pa ipak, tokom svog kratkog veka, imao je šta da ponudi. 

    Mars Orient se proizvodio u više verzija, koje su se razlikovale po materijalima i dizajnu, ali najvažnije – po mehanizmu. Postojala su dva mehanizma u ponudi, sa 19 i 21 rubina. Ta razlika u dva rubina bila je dovoljna da se postave skoro kao dva različita sata, pri čemu je poslednji koštao skoro duplo više od prvog. 

    Svi Mars Orient satovi su koristili kalibar tipa T i bili su među poslednjim modelima koji su imali ovaj mehanizam. Satovi sa 19 rubina su generalno koštali oko 4.000–6.000 jena, što je u to vreme bilo otprilike isto kao vrhunski Orient Star Dynamic ili Royal Orient.

    U tih godinu dana postojanja linije Mars, Orient je izbacio na tržište dosta različitih verzija. Postojale su varijante sa kućištem od nerđajućeg čelika, sa pozlatom i, naravno, dizajn brojčanika se takođe razlikovao. Najčudnije je to što ni brendiranje nije bilo identično na svim proizvodima, jer su neki imali logo Orient Star, dok drugi nisu. Isprva sam pomislio da su Orient Star Mars Orient verzije bile one sa skupljim mehanizmom sa 21 rubinom, ali na slici iznad se jasno vidi da to nije bio slučaj. Logika brendiranja mi u ovom slučaju izmiče.

 

    

    Uglavnom, modeli sa jačim mehanizmom bili su manje uobičajeni i napravljeno je manje verzija, a svaki model je imao antišok zaštitu.  Osnovni model je koštao oko 9.000 jena, više od tada najskupljeg Royal Orienta. Razrađenija verzija, sa logom Orient Star i brojčanikom sa jedinstvenom teksturom, koštala je 9.770 jena – i ostala je najskuplji Orient u godinama koje su usledile, sve do lansiranja Grand Prix modela 1961. godine. Dakle, Mars modeli su bili top ponude, a do juče sam mislio da je to mesto bilo rezervisano za jedan Royal. Najzanimljivije je to što skoro niko nije čuo za ovu liniju satova. Cena i slabija prodaja su najverovatnije razlozi zbog čega se modeli nisu proizvodili duže, i zbog toga je Mars Orient ostao ispod radara.

 

     Da su bili top ponude, svedoči par činjenica. Originalan, pomalo smeli dizajn, završna obrada koja je podignuta na jedan izuzetno visok nivo i, naravno, mehanizam. To jeste bio stariji kalibar, međutim, na njemu je zlatnim slovima bilo ugravirano: 5 Adjust.

    Ko se malo razume, zna da ovo znači da je to bio mehanizam visoke preciznosti, regulisan u pet različitih pozicija. Mars je verovatno dugo bio nešto najbolje što je Orient mogao da proizvede.

    A danas? Koliko bi jedan ovakav sat koštao danas, pitanje je. U svakom slučaju, ovo su vrlo zanimljivi kolekcionarski primerci, koji su pomalo ostali zaboravljeni...

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Analogni ili digitalni G-Shock – komparativna analiza

    

    G-Shock je napravljen da izdrži ono što vrlo mali broj satova može. Rigorozno su testirani i mnogo puta dokazani kao najizdržljiviji ručni satovi koje možete da kupite, često za vrlo pristupačnu cenu. Nema im premca u tom segmentu. Nazivati ih plastičnim igračkama je vrlo pogrešno, samo ćete pokazati izvesnu dozu neznanja, uobraženosti i snobizma. Možete da ih ne volite, mogu vam biti ružni, ali morate priznati da su mnogo više od igračke. Casio G-Shock je robustan alat.

    Pogrešno je i misliti da svaki G-Shock mora da bude pristupačan. Casio ima ogromnu gamu modela, za svakoga i svačiji džep. Za većinu modela, razlika u ceni je u dodatnoj izdržljivosti ili funkcijama, dok za neke veća cena znači malo dodatnog sjaja i ekskluzivnosti. Sada, da li je vredno toga? To je u potpunosti na vama! Da li vam je zaista potrebna čvrstina G-Shocka? Ili cenite duševni mir koji proizilazi iz te robustnosti? Onda, najverovatnije, da, razlika vredi. Inače je upitno. Ali bez obzira na sve, to su neverovatni satovi… svaka kolekcija bi trebalo da ga ima.

 

    Ljubitelji ovih radnih alata koji pokazuju vreme su pomalo podeljeni. Da li uzeti klasičniji digitalni model ili moderniji analogni? Da li su oni zaista podjednako otporni na udarce, na G silu i ostalo što upotreba može da im donese?

    Teško je reći koji je čvršći bez destruktivnog ispitivanja značajnog broja satova. Međutim, možete uzeti potraživanja Casio satova na osnovu onoga što pružaju. Naravno, analogni modeli su dovoljno izdržljivi za ono za šta će ga koristiti 99% populacije. Izdržljivost pri padu je sasvim druga tema. 

 

    Casio tvrdi da njihovi G modeli mogu da izdrže silu od 15 G kontinualno. To je mereno tokom testiranja, kada se sat stavi u centrifugalnu mašinu. Primera radi, čovek padne u nesvest na otprilike 4 ili 5 G. Takođe, proizvođač tvrdi, i testovima potvrđuje, da svi njihovi modeli mogu da izdrže pad sa 10 metara visine a da ne budu oštećeni. To se odnosi na sve modele, i analogne i digitalne.

    Ono što mnogi najčešće navode jeste činjenica da analogni satovi imaju kazaljke, koje pri udarcima mogu da ispadnu. Ne mogu sporiti da je to vrlo logično, pa sam krenuo u istraživanje.

    Casio je dobro testirao sve analogne modele, te tvrde da i oni mogu da izdrže silu od 15 G, što je otprilike ekvivalentno padu sa 10 metara visine i udarcu u tvrdu površinu. Pored toga, mehanizmi analognih G-Shock satova imaju funkciju da automatski koriguju i poravnaju kazaljke ako bi se pomerile od udarca, a potrebno je dosta da bi se te kazaljke istrgle iz ležišta. 

 

 

    Nedavno je jedan vloger testirao digitalne G-Shock modele, bacivši ih iz helikoptera na asfalt, sa visine od 10, 20, 30, 50 i 100 metara. Pad sa 10 m su preživeli svi modeli, vrlo rutinski, jer je to ono što Casio i tvrdi. Međutim, svi modeli su preživeli i pad sa 20 metara uz neka malo jača i vidljivija oštećenja. Čak i sa 30 m su neki modeli bili u koliko-toliko radnom stanju. Najveću štetu je preživeo LCD ekran sata, dok je mehanizam bio funkcionalan. Dakle, moja pretpostavka je da bi nešto slično bilo i sa analognim modelima, pri padu sa veće visine kazaljke bi verovatno otpale. Međutim, u tom slučaju, većina časovničara bi mogla da ih vrati, dok bi LCD ekran morao da se zameni. 

 

    Da ne ulazmo dalje u to koji tip G-Shock sata je bolji ili izdržljiviji, jasno je da će svaki izdržati sve što mu mnogi od nas uradimo tokom aktivnosti. Preko nekih limita propisanih fabričkom deklaracijom oba tipa se mogu oštetiti, tako da je na kraju sve u ličnim preferencama, tj. koji model vam se više sviđa.

    Smatram da je dobro imati izbora. Izdržljivost je tu, ali koji od dva tipa cifera je praktičniji? 

    Na testu imam dva modela: GA-2100-SU i DW-M5610U-1BER – poznatiji kao Zeleni Casioak i Crna Kocka.

 

    Nećemo ulaziti u detalje koji je funkcionalniji, koji je otporniji, jer svaki model u širokoj Casio ponudi ima svoje prednosti i mane. Casioak ima kućište od ugljeničnih vlakana, lakši je i tanji od bilo koje Kocke, pa time ne samo što bolje stoji na ruci, nego bi zbog te lakoće verovatno bolje izdržao pad s visine. S druge strane Kocka ima radio-kontrolu vremena, više funkcija i solarni mehanizam, pa će time duže zadržati vodootpornost, jer nema potrebe za menjanjem baterije.

    Ovde samo pokušavam da odgovorim na ono najčešće pitanje, koji od dva tipa prikaza vremena je praktičniji? Mislim da ova slika govori više od hiljadu reči...

 

    Ne samo u slučaju ova dva modela, već kod većine, kazaljke se po danu mnogo bolje vide. Ako izuzmemo preterano šarene i pomodno nakinđurene modele, G-Shock satovi sa čistijim ciferom i analognim prikazom se gotovo uvek bolje čitaju na mah. 

    Međutim, lako čitanje tačnog vremena ima i manu – teže se koriste ostale funkcije koje sat pruža i teže se vidi mali digitalni displej kod svih modela ovog tipa. Naime, G-Shock satovi, uz neke izuzetke, nemaju samo analogni displej, već ana-digitalni, tj. kombinaciju dva, kako bi i oni imali funkciju štoperice, dana, datuma, tajmera i vremenskih zona. Sve to je jako teško čitljivo zbog uštede prostora na ciferu.

    Na kraju, koji je praktičniji? Pa, ako nosite G-Shock samo kao sat, onda uzmite analogni. Ako vam treba nešto više... možete da birate.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kako je i zašto Alpinista postao legenda?

    Seiko Alpinist je jedan od legendarnih modela ovog velikog japanskog časovničarskog brenda, koji danas pripada Prospex liniji. Mnogi misle da su to isključivo profesionalni ronilački satovi, ali to nije zaista tako. Iako je Alpinista vrlo sposoban sat profesionalnih specifikacija i može da zaroni do 200 metara, on nije izrađen u stilu koji nosi oznaku Diver's.

    Prvi put predstavljen davne 1961. godine, Seiko Alpinist je bio značajna prekretnica u istoriji japanskog brenda. Bio je to prvi sportski sat ovog proizvođača. Zapravo, to je prvi japanski sportski sat ikada. Tako stoji u zvaničnom podatku o ovom modelu. Međutim, Seiko tvrdi da su još 1959. godine imali sat dizajniran specijalno za planinare, i sve one koji uživaju u ovoj veoma popularnoj aktivnosti u Japanu – Seiko Laurel, ili prvi Alpinist.

 

Originalni Seiko Laurel Alpinist,
sveti gral među kolekcionarima

  

    Dakle, biti prvi u nečemu donosi određene privilegije i popularnost među ljubiteljima satova. Udobnost i pouzdanost, takođe. Ali Alpinista nije doživeo uspeh preko noći.

    Kao i svi sjajno dizajnirani satovi, kreiran je sa svrhom na umu. Alpinista je bio spreman da izađe iz kancelarije, napolje u divljinu, u japanske planine. Trebalo je da bude čvrst, čitljiv i prijatan na zglobu. 

   Treba imati u vidu činjenicu da Seiko tada nije pravio izdržljiv sat tek tako, radi prodaje i komercijalnog uspeha firme. Nekada se to nije radilo kao danas, sa nebrojeno mnogo limitiranih i specijalnih verzija.

    Svima je poznato da je Japan ostrvska zemlja, ali preko 80% teritorije tih ostrva prekriveno je planinama. Logično je zaključiti da dobar deo stanovništva živi u planinskim regijama. Na mnogim forumima i blogovima piše da je Seiko Alpinist napravljen kao sportski sat za malo ekstremnije uslove, i to je tačno, ali ima tu još nešto, što mnogi danas zaboravljaju. Nekada, kada je Japan bio zemlja u razvoju, kada su se otvarale nove fabrike i radna mesta, carstvu je bilo jako bitno da svi dolaze na posao na vreme. Vodilo se računa da se naprave dobri i jasno obeleženi putevi, čuvene precizne železnice, izuzetno razvijena mreža pomorskih puteva sa brodovima koji stižu uvek na vreme, kao i avio-transport. Takođe je bilo bitno i da svi radnici imaju pristupačan i precizan sat. Znate kako Japanci ne vole da kasne!

    Ljudi koji žive u planinskim delovima nisu mogli da se pouzdaju u satove pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka. Prosto, teren je bio izuzetno surov za nežne ručne satove koji su se proizvodili u to vreme. Imajući u vidu tzv. Yama-otoko, ljude sa planine, Seiko je sebi posavio zadatak da napravi sat specijalno za njih. I ostalo je istorija.

 

Seiko Champion 850 Alpinist,
vredan kao suvo zlato

    Nešto kasnije, Alpinista postaje sat za sve one avanturiste koji vole da odlaze u prirodu tokom vikenda kada imaju slobodnog vremena i uživaju u pogledu sa visokih planina. Tada se ne naziva više Laurel, već Seiko Champion 850. 

    Ovaj model je proizveden 1963. godine, a već sledeće je predstavljen i Champion 850 Gold, sličan model, ali sa zlatnim kućištem i ciferom sa manje detalja. Naime, dok običan model ima sektorisan brojčanik, verzija Gold nema, a markeri su u obliku zlatnih pločica bez ikakvih numeričkih oznaka. Bila je to mnogo elegantnija verzija Alpiniste.

    I onda više od trideset godina – ništa novo...

    Najveću popularnost Alpinista dobija 1995. godine sa legendarnim dizajnom, koji svi vrlo dobro poznajemo.

 

Seiko SCVF009 sa zelenim ciferom,
poznatiji kao Red Alpinist... logično.

    Ova treća generacija originalnog dizajna je u potpunosti osvojila srca mnogih ljubitelja satova. Iza kultnog dizajna stoji sada već poznati dizajner Šigeo Sakai, koji radi u Seiku od 1975. godine. On sam verovatno nije očekivao da će njegovi Alpinisti imati takav odziv među entuzijastima. Sat je dizajnirao u tri verzije – sa bež brojčanikom – SCVF007, crnim – SCVF005 i zelenim – SCVF009, u vrlo specifičnoj nijansi. Na donjoj polovini cifera napisano je ime modela u jarkocrvenoj boji, i zbog toga je ovaj sat dobio nadimak Red Alpinist.

    Značajan element su katedralne kazaljke, korišćene u sve tri varijante. Naziv su verovatno dobile po sličnosti sa vitražima katedrala i često ih nalazimo među sportskim satovima, zahvaljujući velikom prostoru za luminescenciju, a garantuju savršenu čitljivost u mraku.

 

Crni Red Alpinist nasledio je sektorisani cifer Championa,
i imao je drugačije, bolje luminescentne markere.

    Specifičnost ove generacije je unutrašnji azimutalni rotirajući okvir, ili kompas. Sakai je okretanje ovog okvira rešio uz pomoć druge krunice na poziciji 4 sata – još jedne karakteristike koja je preživela do danas. Pored toga, sat je imao vodootpornost od 20 bara i krunu na zavrtanje.

    Za pokretanje sata korišćen je mehanizam 4S15, koji je bio relativno mali, prečnika 37 mm, ali je radio na frekvenciji od 4 Hz i imao je 25 rubina. Međutim, bio je prekomplikovan za masovnu proizvodnju, što je bio jedan od glavnih razloga zašto je proizvodnja obustavljena posle dve godine. Sat je postao još ređi i njegova cena je, logično, porasla...

 

Kvarcni Seiko Alpinist GMT,
titanijumsko kućište

    Sledeća generacija pomalo pripada zaboravljenoj istorji ove linije. Možda zato što je Seiko odlučio da u Alpinistu stavi kvarcni mehanizam. Na tržište se pojavio 2003. godine i izuzetno je redak. U stvari, Seiko Alpinist GMT Titanium Prospex High Accuracy Quartz (HAQ) SBCJ019 jedan je od najređih modela ikada napravljenih. 

    Pokretao ga je moćni 8F56 kvarcni mehanizam izuzetne preciznosti. Osim poznatih funkcija koje ima svaki Alpinista, ovaj model predugačkog imena imao je i pravu GMT funkciju, kao i Perpetual Calendar! Pored svega toga, litijumska baterija mu je trajala 10 godina a kućište i narukvica su mu bili izrađeni od titanijuma. Što bi rekli – Spec Monster.

    Postojala su tri modela  – SBCJ019, SBCJ021, i SBCJ031, sve dok Seiko nije izbacio limitiranu SSASS verziju.

 

    Napravljeno ih je samo 500. Ovaj sat je kreiran da oda počast japansko-američkom planinaru Kenu Nogučiju i fondaciji koju je on stvorio, poznatoj kao Seven Summits Actions for Sustainable Society – SSASS. Noguči je kreirao ovaj projekat kako bi podigao svest o ogromnim i rastućim gomilama smeća na planinama koje su profesionalni penjači i njihovi timovi ostavljali za sobom. Pošto su se Noguči i njegov tim popeli na sedam najviših vrhova sveta, prikupljeno je 8 tona smeća i pravilno odloženo. Takođe, Noguči je donirao 100.000 dolara porodicama šerpasa koji su poginuli u lavinama ili drugim nesrećama koje su se dogodile na Everestu. Nije ni čudo zašto je SSASS Alpinist toliko poštovan među kolekcionarima – osim što je divno izrađen i jako funkcionalan, podseća ljude na poštovanje i divljenje koje je uključeno u planinarenje. Verovatno najuočljiviji aspekt SSASS Alpiniste je nijansa plave, koja predstavlja i more i nebo.

    Tri godine kasnije, 2006. Seiko izbacuje na tržište nove modele, koji se vraćaju tradicionalnim vrednostima. Tri nova modela ponovo imaju automatske mehanizme i pripadaju čuvenoj SARB liniji.

 

SARB varijante Alpiniste;
013, 015 i 017

    Nema više stilizovanog natpisa Alpinist na brojčaniku, što je mnoge razočaralo, ali tri modela – SARB013, SARB015 i SARB017, bili su neverovatni hit.

    Modeli SARB koriste kalibar 6R15 sa 50 sati rezerve snage, Diashock sa 23 rubina i pružaju vodootpornost od 20 bara. Ova tri modela su najdugovečnija i nastavljaju da stiču popularnost zbog svoje elegancije i svestranosti. Postoji samo nekoliko suptilnih razlika između ova tri sata. Na primer, i krem i zelena verzija koriste tradicionalniji sistem kazaljki i to u zlatnoj boji, dok crna verzija ima malo moderniji izgled kazaljki u srebrnoj nijansi, koje dopunjuju intenzivnu boju. Ovaj crni model je poznat i kao Sharktooth Alpinist, zbog markera u obliku ajkulinih zuba.

Sharktooth

    Svi gorenavedeni modeli su izuzetno traženi među kolekcionarima, i najzaslužniji su za glasovitu popularnost cele serije Alpinist. Naravno, ovo nisu svi modeli iz linije Alpinist. Seiko je izbacio još nekoliko modela drugačijeg dizajna, specijalnih i limitiranih verzija, ali Laurel, Champion, Red Alpinist, SSASS i SARB su doneli slavu ovoj liniji.

    Kada je Seiko predstavio najnovije modele 2020. godine i smestio ih u okviru Prospex serije, prodavani su širom sveta u ogromnom broju primeraka. Seiko je takođe proširio gamu mnogim limitiranim modelima, kao i linijom Baby Alpinist.

    Novi Alpinist modeli su imali gotovo identičan dizajn kućišta, sa unutrašnjim rotirajućim okvirom kompasa, kao i safirno staklo, ali je mehanizam unapređen na 6R35, sa 70 sati rezerve snage. Od njih se razlijuje Baby Alpinist time što nema unutrašnji rotirajući okvir i dodatnu krunicu na 4 sata. Na ciferu stoji logo Prospex serije, koji nije baš omiljen među ljubiteljima brenda, no... šta je, tu je. 

 

Seiko Baby Alpinist

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kako se šteluje tačno vreme i datum na mehaničkim satovima?

    Deluje trivijalno. Mnogi od nas znaju kako ide postupak nameštanja kazaljki na satu, ali iznenadilo me je koliko ljudi ne vodi računa o tome. Takođe, u razgovoru sa časovničarima sam saznao da jedan od čestih kvarova, kako navode, predstavljaju oštećeni delovi mehanizma koji pokreću kazaljke, dan i datum, što se dešava usled nestručnog štelovanja sata. Da bi izbegli ovaj problem, potrebno je voditi računa o par stvari, koje će biti objašnjene u ovom tekstu.

 

Nameštanje tačnog vremena

    Osnovna funkcija sata jeste da prikazuje vreme, tako da je podešavanje vremena najbolje mesto da se započne ovaj tekst. Neki satovi nemaju dodatne funkcije datuma i dana, tako da je vreme jedina funkcija koju treba podesiti. Da biste podesili vreme u većini automatskih satova bez dodatnih komplikacija, krunicu treba izvući do kraja, jednim klikom.

 

Na nekim satovima krunica je ušrafljujuća,
pa je treba prvo odvrnuti.

    Kada je krunica u ispravnom položaju, treba je rotirati u smeru kazaljke na satu dok kazaljke ne pokažu tačno vreme. Ako ste u nedoumici, tačno vreme se može proveriti pomoću radija, televizije ili radio-kontrolisanog sata ili mobilnog telefona kako bi se osiguralo da je sat što precizniji. Ovde postoji jedan mali problem koji mnogi zanemaruju. Jedina mera predostrožnosti koja se mora preduzeti jeste da se krunica ne okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu jer ovo kretanje može da ošteti delove mehanizma nekih modela satova. Ako sumnjate kako najbolje da dovršite ovaj proces, uvek pročitajte uputstvo za upotrebu ili pitajte vašeg časovničara za savet.

    Treba voditi računa kod nekih satova, kao što je Orient, jer se kod njih kazaljke pomeraju unapred obrnutim okretanjem krunice u odnosu na Citizen, Seiko, pa i ostale časovničarske brendove iz sveta. 

Nameštanje tačnog datuma

     Ukoliko vaš sat poseduje funkciju prikaza datuma ili dana i datuma, za štelovanje je potrebno da se krunica izvuče na poziciju pre krajnje, dakle, između, ne do kraja. Ovakvi satovi, dakle, imaju dve pozicije krunice umesto jedne, kao što je slučaj kod satova bez dodatnih komplikacija.

    Zavisno od brenda, pravac okretanja krunice će menjati ili dan ili datum. Kao što je rečeno, Orient satovi su suprotni u odnosu na Seiko i Citizen, pa i analogne Casio satove. Dakle, u jednom pravcu se menja prikaz dana u nedelji, a u drugom datum u mesecu, što znači da prikaze možete menjati samo unapred. Ukoliko promašite tačan datum, morate vrteti krunicu novi krug.

     Pre nego što počnete da nameštate tačan datum – PAŽNJA!

    Nikada ne menjajte dan ili datum na satu dok je vreme na satu trenutno postavljeno između 22:00 i 02:00 časova. Na većini satova, mehanički zupčanici koji menjaju dan i datum su aktivni između tih vremena.

 

Mehanički deo koji pokreće promenu datuma
aktivira se mnogo pre ponoći

   Promena dana ili datuma tokom tog vremena može oštetiti zupčanik u vašem mehanizmu ili dovesti do trajnog oštećenja točka za datum. Ovo će zahtevati popravku ili zamenu kod iskusnog časovničara. Da biste ovo izbegli: uvek proverite da li je vreme vašeg sata podešeno na 6:30 pre nego što promenite dan ili datum. 

    Vreme od 6:30 se može smatrati bezbednom zonom, jer se na taj način izbegava vreme kada zupčanici za dan i datum mogu biti aktivni. Dalje, taj položaj je vrlo lako zapamtiti, pošto su obe kazaljke usmerene skoro pravo nadole, kao što je prikazano na slici.

 

Sigurna zona,
kada su kazaljke u donjoj polovini ciferblata

     

    Ako ste nekada i pogrešili, bez panike, neće se mehanizam tako lako oštetiti od jedne ili dve greške, ali ubuduće, nameštajte vreme pravilno i sat će vam duže trajati.

Način na koji štelujem tačno vreme i datum

    Kako bi se izbegli mehanički kvarovi osetljivih delova mehanizma, predlažem sledeći način štelovanja:

    1. Odmah na početku izvucite krunicu do kraja i okretanjem namestite kazaljke nadole, ne nužno na 6:30, ali je bitno da obe budu ispod zamišljene linije koja spaja broj 3 i 9. Dakle, donja polovina cifera.

     2. Vratite krunicu na međupoložaj i počnite da okrećete datum na jedan dan ranije. Na primer, ako je danas petak 9. septembar – FRI 9, vi vrtite dan i datum do četvrtka 8. – THU 8.

    3. Vratite krunicu na krajnju poziciju da biste ponovo naštelovali kazaljke. Vrtite ih pun krug preko indeksa od 12 sati, sve dok se datum sam ne promeni na FRI 9. Kada se datum promeni, potrebno je samo namestiti kazaljke na tačno vreme, vodeći računa da li je pre ili posle podne. Ako se datum upravo promenio, to je prepodne. Morate preći 12 sati još jednom da bi sat bio u poziciji koja prikazuje popodnevno vreme.

    4. Vratite krunicu na nultu poziciju, ili je zavrnite ako je ušrafljujuća.

    Sada vam je sat tačan i nema bojazni od oštećenja mehanizma. Ako ste tačno naštelovali vreme, u ponoć će se datum sam promeniti. Ako niste, datum će se menjati u podne, i tako ćete znati da ste pogrešili.

    I to je cela nauka. 

 

Seiko 5 SNKK87

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩