Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Zlatna zvezda na nebu: Seiko Pogue

    Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe. Kao strastvenim sakupljačima zastarele tehnologije za merenje vremena, jednostavno nam je u prirodi da dodamo i istorijsku vrednost naših cenjenih mehaničkih satova na već postojeći kvalitet i umeće potrebno da bi se napravili. Zato nam satovi koji su učestvovali u raznim podvizima ljudske izdržljivosti i genijalnosti toliko znače. To je ono što daje dušu određenom modelu, daje mu nešto više od onoga što već naveliko cenimo. To su legendarne priče koje prodaju Rolex Submariner ili Omega Seamaster satove u ogromnim količinama, iako koštaju pravo malo bogatstvo.

    I mada svi koriste legendarne priče kako bi prodali svoje satove, jedan brend praktično ignoriše određeni događaj koji bi ih mogao vinuti među zvezde...

    Ovo je priča iza modela Seiko Speedtimer 6139 – sata zlata vrednog.

 

Jedini, pravi, originalni Seiko Pogue
Foto: The Seiko Muzeum Ginza

    Trening

    Obuka astronauta obuhvata složen proces pripreme u regionima širom sveta za njihove svemirske misije pre, za vreme i posle leta, koji uključuje medicinske testove, fizičku obuku, obuku za aktivnosti van letelice, procedurnu obuku, proces rehabilitacije, kao i obuku za eksperimente koje će izvoditi tokom boravka u svemiru. 

    Objekti za virtuelnu i fizičku obuku su integrisani kako bi se astronauti upoznali sa uslovima sa kojima će se susresti tokom svih faza leta i pripremili se za okruženje mikrogravitacije.

    Pored toga, oprema koju koriste u svemirskoj letelici, kao i oprema koju nose, moraju biti savršeni. Kvalitet izrade, izdržljivost, preciznost – to su odlike koje beskompromisno moraju biti na najvišem mogućem nivou. Od toga zavise njihovi životi.

    Možete onda zamisliti koje procedure i testove prolaze razni predmeti koji su potrebni gore, među zvezdama. Zaboravite ISO standarde, COSC sertifikate, jer ono što se zahteva daleko je iznad onoga što je za zemaljsku upotrebu. Sat koji će posada nositi mora da izdrži uslove vakuuma, solarnog zračenja, magnetnih smetnji, električnih pražnjenja i izuzetno niskih temperatura u kosmosu. Čak je i prašina izuzetno opasna po mehanički sat u bestežinskom stanju.

    Ne čudi onda što su najbolji časovničarski brendovi činili sve da bi baš njihovi satovi postali deo jednog svemirskog leta. Omega Speedmaster – prvi sat nošen na Mesecu, može se pohvaliti kvalitetom kojem do tada niko nije mogao da parira. NASA je ovaj švajcarski brend čak i nagradila nagradom Silver Snoopy.  

 

Značka Srebrni Snupi
za sve koji dobiju ovu prestižnu nagradu

    Od svih SFA nagrada, Srebrni Snupi najbolje simbolizuje nameru i principe svemirskih letova. To je nagrada za izvanredne performanse, bezbednost leta i uspeh misije. Manje od 1% radne snage u vazduhoplovnom programu dobija je godišnje, što pokazuje da je posebna čast dobiti ovu nagradu. Nagrada se uglavnom daje astronautima i osoblju koji su spasili misiju od propasti, spasivši, pritom, i živote onih koji su leteli u svemir. U retkim slučajevima, nagrada se dodeljuje i timovima ili kompanijama koje sarađuju sa Svemirskom agencijom. Omega ima čime da se ponosi, i ima čast da bude nosilac ove nagrade.

 

The Silver Snoopy Omega Speedmaster

 

    Sličan kvalitet za put u svemir ima i Sinn, koji je zvanično bio sat koji nose nemački astronauti. Ne treba trošiti reči na kvalitet ovog brenda, a dugo je bio poznat i kao prvi automatski hronograf u svemiru... sve dok nije otkriveno da je jedan japanski sat, zlatne boje cifera, pretekao Sinn Modell 140 ST za nekoliko godina. Sat koji nije bio testiran i sertifikovan za let u svemir, ali je ipak preživeo put do tamo i nazad.

    Svi već znate, bio je to Seiko Speedtimer 6139, popularno nazvan Pogue!

    Kako je do toga došlo?

    Glavni akteri su ponovo NASA-ini kosmonauti, misija Skylab i Omega. 

    Skylab je bila prva svemirska stanica Sjedinjenih Država, koju je lansirala NASA, u funkciji je bila  oko 24 nedelje između maja 1973. i februara 1974. Njome su upravljale tri odvojene posade od po tri astronauta: Skylab 1, Skylab 2, i Skylab 3. Glavne operacije su uključivale orbitalnu radionicu, solarnu opservatoriju, posmatranje Zemlje i stotine eksperimenata. 

 

Značke pojedinačnih Skylab misija

    Misijom Skylab 3 upravljao je Pukovnik Poug, zajedno sa astronautima Džeraldom Karom i Edvardom Gibsonom, a bila je to poslednja misija sa posadom na prvoj i poslednjoj svemirskoj stanici Sjedinjenih Država. Kako Spejs-šatl program nije bio spreman do 1981. godine, NASA nije mogla da ga iskoristi da popravi orbitu stanice na vreme. Skajlabova orbita se na kraju skratila i stanica se raspala u atmosferi 11. jula 1979, razbacujući krhotine po Indijskom okeanu i Zapadnoj Australiji.

    No, za nas je bitno šta je to moćna Omega uradila, pa da jedan veoma pristupačni Seiko dobije mesto u raketi. Zapravo, bitno je šta to Omega nije uradila.

    Za period rigoroznih treninga astronauta – Omega nije dala svoje satove. Iako je razlog samo njima jasan, astronauti su bili uskraćeni za mogućnost da se bolje upoznaju sa satom i njegovima funkcijama. Pritom, i na treninzima je bilo potrebno meriti vreme. Zbog toga je pukovnik Poug kupio Seiko, ni manje ni više nego u zlatnoj boji, evocirajući boju Sunca, koje je bilo jedan od istraživačkih zadataka misije Skajlab. 

    Pougu se sat zaista svideo i toliko dobro se upoznao sa štopericom, rotirajućim okvirom i ostalim funkcijama sata da je prosto želeo da ponese sat sa sobom na stanicu, pogotovo što se Speedtimer pokazao jako pouzdanim. Ne, bolje je reći da pukovnik je znao da je pametno poneti sat koji zna da koristi i kom veruje.

    Samo nekoliko sati pred poletanje, tim je dobio svoje Omega satove, ali pukovnik nije hteo da rizikuje. Među svoje lične stvari koje je smeo da ponese na let, on je stavio i Seiko Speedtimer.

 

Fotografije tima astronauta sa misije Skylab 4
Seiko Speedtimer na slici zapravo i nije isti model
koji je nosio Pogue, nema beli rotirajući okvir

  

    Na levoj ruci nosio je Seiko, a na desnoj Omegu, koja, kao što znamo nije bila automatik. Tako je Seiko Speedtimer, kasnije nazvan Pogue, postao prvi automatski hronograf u svemiru. 

    Tehnikalija, sigurno... ali ipak, jasno je zato je Seiko toliko poštovan brend, jer kao što napisah na početku: Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Predstavljanje brenda: Lorus

 

 

    Novogodišnji praznici se približavaju, a kada ljubitelj satova razmišlja o poklonu... pa, da kažemo da nam se jedan mali predmet najčešće mota po glavi. Budući da je sakupljanje satova izuzetno skupocen hobi, ponekad treba potražiti neku pristupačniju alternativu. Po mogućstvu, alternativu koja nema mnogo kompromisa kada je u pitanju kvalitet.

    Na scenu stupa – Lorus!

 

Lorus RH925-NX9

    Lorus je jedan od brendova koje proizvodi i prodaje svetski poznata korporacija Seiko. Brend je prvi put lansiran u Evropi 1982. godine kako bi dopunio već popularne brendove Pulsar i Seiko, ali je zauzimao, i zauzima i dalje, pristupačniji cenovni rang. 

    Ta taktika je bila trenutni uspeh, nudeći ne samo pristupačne proizvode, već proizvode visokog kvaliteta, dizajna i tehnologije. Lorus sada nudi širok izbor satova u svojoj kolekciji proizvoda, zajedno sa svim standardnim funkcijama, a pored kvarcnih, Lorus nudi i automatske satove, što će mnogima biti zanimljivo. 

 

Lorus RT341-JX9

 

    Ko kaže da Seiko više nema pristupačne modele?

    Sve češće se čuje priča o tome kako je Seiko izneverio ljubitelje sa novom tržišnom taktikom:
    - cene su otišle gore,

    - kvalitet ne prati cene novih modela,

    - puno limitiranih verzija, koje gube poentu,

    - nema istinski novih modela, sve se reciklira.

    Iako se lično ne slažem sa stavkom da Seiko nije ponudio nešto više dok su cene skakale u nebesa, što je priča za neki drugi tekst, ne možemo a da ne vidimo da je sve manje modela u katalogu koji su zaista pristupačni.

    Pa ipak, postoji nešto što mnogi ne vide, ili odbijaju da primete. Seiko ima nekoliko podbrendova koji sada zauzimaju niži cenovni rang i nude sve ono što je Seiko nekada nudio. Ako hoćete delić istorije, delić onoga što je brend nekada bio, a ne želite da date mnogo novca za zaista kvalitetan sat, onda vrlo dobro pogledajte brend koji se zove Lorus!

 

    Mehanizmi koji pokreću Lorus satove su svi proizvedeni u Seiko fabrikama. Prvenstveno, to su kvarcni i solarni mehanizmi, ali tu i tamo mogu da se pronađu mehanički biseri, pravi delić istorije. Nose oznaku Y5, ali su to u suštini vrlo poznati mehanizmi serije 7S. Oni isti koji su pokretali čuvene modele SKX, Monster Gen. 1 i Seiko 5!

    Kada se tome doda činjenica da Lorus okupira cenovni rang od 20 do 200 evra, svako može pronaći ono što ga zanima i da bude u mogućnosti da to i priušti.

 

    Zanimljivi modeli

    Lorus im ogroman broj različitih modela, prosto je nemoguće sagledati ih sve. Princip je isti kao kada je Seiko svojevremeno imao milion i jednu verziju Petice – za svačiji ukus.

    Ovo su neki modeli za koje mislim da imaju najbolja i najlepša dizajnerska rešenja:

 

Ronilački stil

RL447
automatik
145 EUR

 Hronograf

RT351
kvarc
100 EUR

Pilotski stil

RH925
kvarc
80 EUR

 

 Vojni stil

RL413
automatik
100 EUR

 

 Digitalac

R2305RX9
kvarc
30 EUR

Elegantan stil

RL475
automatik
130 EUR

     Problem?

    Nije sve tako sjajno i bajno. Lorus satovi nude dosta za uložen novac. Pristupačni su i, po svemu sudeći, prilično izdržljivi i pouzdani. Međutim, ima jedan problem... jedan veliki, kineski problem.

    Tako je. Kineski omaž brendovi, diskutabilno, nude mnogo više za približno istu cenu. Lorus u ponudi nema safirno staklo, nema dobre narukvice sa punim linkovima, nema vrlo fine kopče... pa čak i manufakturni Seiko mehanizam zaostaje za mehanizmom NH35 koji se najčešće koristi u konkurentskim satovima. 

    Proizvođač je isti, ali NH35, koji je defakto 4R35, sledeća je i unapređena verzija 7S26 mehanizma. Ima hakovanje sekunde i ručno navijanje, što nedostaje staroj seriji 7S, koju je Seiko prestao da koristi. Lorus malo zaostaje u tom pogledu.

    Mada mnogi mogu da potvrde da je 7S pouzdaniji, i da ručno navijanje nije najbolje rešenje za automatik, kineski omaž satovi ipak nude noviji mehanizam sa dodatnim funkcijama, pa to treba uzeti u obzir.

 

RT353-GX9

 

    Nije sve tako loše!

    Lorus možda gubi na uporednom testu sa Kinezima, ali do tih kineskih omaž brendova je malo teže doći, bar u poređenju sa Lorus satovima. Moraju da se kupe onlajn, moraju da se čekaju, neretko i po više od mesec dana. Carina i dostava predstavljaju dodatni trošak, pa se čini da je odlazak u obližnji Seiko butik bolje rešenje. Pouzdanije rešenje, čak, jer imate i mogućnost reklamacije i servisa!

    Da ne govorimo o dizajnu. Lorus ipak ima da ponudi nešto originalnije modele, iako mnogi dosta podsećaju na poznatije satove. Ima svega za sve one koji ne vole ono što je u suštini prosta kopija dizajna koju nude kineski brendovi. Ko kako voli... izbor postoji uz kompromise.

 

Lorus Monako RM349-FX8

    Nostalgičari među nama postoje. Seiko ima jak kult pratilaca, i mnogi jednostavno osećaju i znaju da je ovaj japanski brend nekada nudio mnogo više. Stara tehnologija je mnogo puta oprobana, a kvalitet potvrđen, i to je ono s čime Lorus radi. 

   Šteta je što se Seiko odlučio da prekine proizvodnju starih ronilačkih satova, poput SKX modela, kao i stare Petice, ali mislim da je Lorus ne samo pravni, nego istinski naslednik tih pristupačnih satova koji traju ceo život.

      

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Intervju: Jovica Lančuški i male noćne priče

 

    Osoba koja stoji iza svojih reči, voli satove i da se upušta u male noćne priče sa drugim ljubiteljima i kolekcionarima na svom You Tube kanalu, moj je današnji sagovornik – Jovica Lančuški!

    On je svestrana osoba. Mi ga poznajemo zahvaljujući raznim grupama zaljubljenika u satove i horologiju uopšte, ali ko god prati njegov kanal zna da Jovica ima i druge hobije i više interesantnih tema kojima voli da pristupa filozofski. Ko voli i želi da mu pruži podršku, ovde može kliknuti na link: Male noćne priče.

    Prelazimo na intervju:

    1. Ako neko ima specifičan ukus kada su u pitanju satovi, onda si to ti. Šta je na to uticalo?

    Prosto, od svega pomalo! Uglavnom animirani filmovi i serijali. Volim da ih gledam, jer oni, po nekom mom shvatanju i filozofiji, imaju dušu i karakter. Utiču na dobro raspoloženje, kako moje, tako i na ljude u okruženju.

    2. Tu možemo da se složimo. Sada me zanima, kada si i kako ušao u svet satova? Šta te je na to navelo, koliko dugo se time baviš? 

 

    Kao mali, voleo sam da se igram sa malim budilnikom na navijanje, kockica marke Iskra, sa odličnom iluminacijom. To je realno za mene tako maloga bilo nešto sasvim novo i čarobno. A deda je imao jedan zidni sat koji je otkucavao svakih sat vremena, ali ne sa suviše glasnim zvukom, već finim. Boja tog zvuka je bila prosto fantastična. 

    Sve me je to jako fasciniralno, i kad sam imao deset godina, moja majka mi je sa pijace donela i prvi ručni sat – Levis, sa plavom sabljarkom. Digitalan sat koji prikazuje sate i minute, sa metalnom narukvicom! Bio sam u najmanju ruku oduševljen, iako to nije bio skupocen kolekcionarski primerak, on se meni veoma svideo. 

    3. Da li je taj prvi sat uticao na to kakve satove voliš da nosiš, ili ti se ukus menjao tokom godina?

 

    Ukusi se uvek menjaju, to se realno dešava. To je nešto sasvim normalno. Kad si mali, i ukus po pitanju simpatija ti se promeni, a kamoli za satove... i to više puta!

    4. Satove voliš, znamo da si veliki ljubitelj, a da li sebe smatraš i kolekcionarom? Da li si ti ozbiljan kolekcionar neozbiljnih satova... ili to zapravo i jesu izuzetno ozbiljni satovi?

 

    Sve što mi je bitno uvek sam skupljao i čuvao. To su za mene bili kao danas folderi u kompjuterima. Svaka stvar nosi sa sobom i informacije poput, na primer, kakav je bio dan kada sam to kupio ili dobio, lepe uspomene u svakom slučaju. Ako se to naziva kolekcionarstvom, onda da, može se reći da sam kolekcionar. 

    Sad, da li su to ozbiljni satovi ili ne, mislim da je tu sve stvar doživljaja. Za nekoga to deluje neozbiljno, a za nekoga ne... stvar percepcije, valjda? 

    5. Mislim da to zavisi od osobe do osobe, a to da li je sat šaren, crn, metalan ili plastičan, ozbiljan ili neozbiljan, nema mnogo veze sa subjektivnim osećajem. Ako kupujemo ono što nam se sviđa, i to volimo da čuvamo, to je onda fina kolekcija, ma šta drugi o tome govorili. A da li tvoja kolekcija ima temu? 

 

    Voleo bih da ima temu, međutim, to određuje mnogo faktora, a ponajviše finansijski, nažalost. Volim satove sa karakterom, ali i sa pričom. Tako u kolekciji imam železnicki sat Mondaine, sjajan model, odlična istorija, i to je sat koji bih uvek nosio na ruci kad negde putujem, pogotovo vozom.

 

 

    Satove sa strip junacima, koje isto tako mnogo volim, malo je teže naći. Specifični su, ali nije nemoguće. Skoro sam video na netu jedan sa Asteriksom! Fenomenalan je, mehanički na ručno navijanje. Mislim da je bio na Aliju? Nisam siguran...

    
    6. Kako biraš koji sat ćeš da kupiš, kako ih pronalaziš? 

 

    Uglavnom lovim preko oglasa i čekam priliku, tj. cenu koja odgovara mom budžetu. Ne zalećem se na one satove koji su preko 150 evra, prosto pustim da vreme radi za mene, i jednom moraju upasti u visinu mog budžeta. Samo treba biti strpljiv, kako inače kažu: strpljen-spašen, zar ne?

    
    7. Tako je. To je dobar savet za sve koji ulaze u svet satova. Sad, ako bi mogao da izdvojiš jedan sat iz kolekcije, koji bi to bio i zbog čega? 

 

    Pa to bar svi znaju: SNOOPY TIMEX definitivno!

 

 

    Taj sat me je potpuno i skroz kupio svojom lepotom. Ne bih mogao ostvariti san da ga posedujem bez nesebične pomoći i podrške mog velikog prijatelja, i našeg člana grupe, Dragana Milovića, kojem sam zbog toga zahvalan dok sam živ!

 

    8. Sećam se tog događaja, iz grupe Tik Tak satovi, koju možete zapratiti na linku: https://www.facebook.com/groups/tiktaksatovi. Kako si se osećao kada si ga dobio?

 

    Kad je sat stigao, to je bilo oduševljenje ogromno, ne mogu opisati. Taj Snupi je sat koji vrh moje kolekcije, nema prigovora. 

    9. Osim tog Timexa, koji je ostvaren san, koji sat sa temom crtanih junaka ti je sveti gral? Da li sad imaš tako nešto, i da to nije Omega Snoopy? [smeh]

 

    Kao što često govorim, ta Omega je daleko od mojih mogućnosti, ali definitivno bih baš takav i odabrao – Snupi! Kada govorimo o tom liku i seriji, to je nešto što prosto u ljudima budi neku pozitivu, bez teških tema, nasilja, osim kad se Snupi potuče sa Lucijom [smeh], jer obično ona njega promaši, a on nju poljubi, nema bolje poruke koju treba poslati svetu. Kako da ne voliš tu seriju i te likove?

 

    10. S tim na umu, navedi nam po jedan zanimljiv, lep sat razdraganog dizajna od svakog od časovničarskih giganata.

 

    Seiko ima podbrend Lorus, koji je radio dosta satova za Dizni kompaniju, pa i sam Seiko takođe. Međutim, to nije baš dugo trajalo. Bilo je čak i ruskih modela koji su na svom ciferu imali likove iz Diznijevih crtanih filmova. Swatch takođe ima dosta modela koje je radio i radi i dalje, a spadaju pod grupu satova sa crtanim junacima. Međutim, Unodone to radi na višem nivou. To je mikro brend, a u poslu zabavnih šarenih satova daleko su bolji od svih!

 

    11. Hajde onda ovako: Japanac, Švajcarac, Nemac, Rus, Amerikanac ili Kinez? Koja časovničarska zemlja ima prednost kod tebe i zašto? 

 

    Amer – Timex je na prvom mestu, pa Japanac zbog brendova Seiko; Alba; Lorus, pa Švajcarac, zbog meni omiljenog brenda Darwil, koji sam dugo nosio na ruci i dok sam bio u vojsci '95, na odsluženju vojnog roka u Gnjilanu. Zatim slede Kinezi, jer mnogi se čak i Japanci prave u Kini. Nemca nisam imao, ali mi se jako sviđa taj njihov minimalizam u dizajnu, i na kraju Rus, ali uglavnom retro satovi... 

 
    12. Polako počinjemo da stvaramo sliku o tebi. Imam osećaj da, osim satova, ima tu još nečeg što te zanima. Koji još hobi imaš? 

 

    Slikarstvo, crtanje olovkom, ulje na platnu, kombinovana tehnika, uglavnom likovna umetnost.

    Pored toga, zanimljiva mi je i astronomija. To je fenomenalna stvar, preporučujem svima da se oprobaju u tome. Moguće je nabaviti teleskop veoma povoljno, a onaj osećaj kad prvi put svojim očima vidite neko nebesko telo je neprocenjiv. Zaista, jedno je to videti na slici, na TV-u, ali drugo je to videti i uživo, a pogotovo shvatiti taj ogroman prostor oko nas i naše mesto u njemu. Nažalost, filmovi su u ljude usadili strah od svemira, a on nije strašan. To je nešto prelepo, teško ga je opisati rečima. Neko ko se bavi poezijom bi to mnogo lepše opisao umesto mene... 

 

    13. Mislio sam da ćeš pomenuti svoj You Tube kanal kao dodatni hobi. Kao što sam video, na tom kanalu ne govoriš samo o satovima, već i o raznim životnim i socijalnim temama, filozofiraš o mnogo čemu, pa i o slatkišima!

 

    Da, naravno... imam i You Tube kanal. [smeh]

    14. Kad si ga već pomenuo, [smeh] reci nam nešto o tvom kanalu. Kako je do toga došlo, zašto si započeo Male noćne priče? 

 

    To je počelo prilično spontano, pomalo i iz znatiželje, da li ja to mogu i umem. Takođe, želeo sam malo da i drugima prenesem neke svoje filozofije, misli i razmišljanja, stavove. Dosta sam i lutao sa sadržajima i formama videa, tražio sam i temu i pravac, učio nove načine snimanja i obrade videa. Zanimljivo je to raditi, u neku ruku...

     
    15. Koliko je komplikovano imati jedan kanal na YT, i koliko je popularna tema o satovima?

 

    Sam kanal kao takav nije komplikovano imati, teško je, međutim, privući publiku sa sadržajem koji bi im bio zanimljiv. Što se tiče teme o satovima, to je već više za nas ljubitelje nego za druge...

    Mnogima je sat samo, eto, nužna potreba koja ne mora čak ni da bude neki brend, samo da kuca i radi i da znaju koliko je sati.

    16. Kako nalaziš inspiraciju i snagu da teraš dalje? 

 

    Ni sam ne znam gde i kako pronalazim inspiraciju. U svakom slučaju, mislim da najveću inspiraciju dobijam od vas koji me pratite, jer da nije vas, nisam ni siguran da bih i dalje snimao. Mnogo mi znači to što ljudi gledaju, komentarišu i reaguju na ovo što radim. 

    17. Čuli ste čoveka, trk na You Tube! S tim u vezi, koja je budućnost tvog kanala? 

 

    Vrlo je teško odrediti sudbinu nečega... i pravac u kome će se nešto kretati. Moj kanal, iako nema puno pratilaca, sad je već postao jedan živi organizam, koji svakim novim danom dobija nov karakter. Kao kad u belu, kap po kap, dodaješ neku novu boju, tako i ovde, svakim novim članom taj kanal ima i malo tog nečeg novog. 

    Ne znam šta će biti u danima koji nam predstoje, ali se nadam samo nekim lepim stvarima i da će kanal samo rasti i da će biti još mnogo godina novih i sve boljih sadržaja!

    18. Nadam se i ja, i želim puno sreće u nastavku rada. Imaš li neki poučan savet za kraj, za sve koji vole satove? 

 

    Ono što bih poručio, posavetovao sve, jeste to da je svaki sat lako kupiti, ali je vreme to koje ne možemo novcem da platimo. Stoga, uvek neka budu dobri jedni prema drugima, neka uvek čine ono što bi i sebi želeli da im se čini. 

    Materijalno je prolazno, a dobra dela se računaju i čine nas onim što treba da budemo, a to je, pre svega, ljudi! Sve ostalo se da i popraviti i napraviti. Bez sekiracija, opustite svoja srca i samo hrabro napred... biće sve u redu! 

 

      Hvala ti na ovim rečima i na zaista zanimljivom intervjuu. 

    Sa vama je bio Jovica Lančuški, vloger, ljubitelj horologije i kolekcionar zanimljivih satova.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Materijali od kojih se prave satovi

    Danas smo praktično razmaženi izborom kada su u pitanju materijali kućišta sata, a pored tradicionalnih opcija kao što su nerđajući čelik i zlato, sada imamo niz modernih sintetičkih materijala kao što su keramika i ugljenični kompoziti.

    Nekada nije bilo tako. Zlato, platina i slični plemeniti metali su uvek bili skupi, ali i čelik nije bio toliko dostupan kao danas. Proizvođači su radije koristili mesing, bakar ili neki drugi jeftiniji metal, prekriven hromom da bi se dao utisak lepo poliranog čelika. Pogotovo je to bio slučaj u vreme posle Drugog svetskog rata, gde nije bilo lako nabaviti čelik bilo kakvog kvaliteta. Radije, koristili su tzv. pot metal, materijal slabijeg kvaliteta dobijen pretapanjem limenih lonaca, starog alata i koječega.

    Danas takođe možemo pronaći jeftine satove od mesinga, međutim, sa napretkom industrije i tehnologije, nerđajući čelik oznake 316L je postao standard. Do pre deset ili petnaest godina, to je bio redak tip čelika, koji se nije koristio u časovničarskoj industriji, već u mašinskoj, za pravljenje delova motora za razna vozila.

        Koji se, dakle, sve to materijali koriste u izradi satova?

MESING

 

    Mesing je legura napravljena od bakra i cinka. Zbog jedinstvenih svojstava mesinga, to je jedna od najčešće korišćenih legura u bilo kojoj industriji, pa tako i u časovničarstvu.

    Mnogi će odmah odbaciti mesing kao jeftinu alternativu čeliku i lošu kopiju bronze, ali to je jedna vrlo zanimljiva legura ako se pravilno i kvalitetno upotrebi.

 

    Prednosti:

    Proporcije cinka i bakra u mesingu mogu da variraju, stvarajući niz varijanti mesinga sa različitim svojstvima. Zbog razlika u leguri, svojstva mesinga nisu univerzalna. Međutim, ove legure su poznate po tome što se lako formiraju (tj. po obradivosti) i zadržavaju visoku čvrstoću nakon formiranja. Viši kvalitet mesinga donosi izuzetno izdržljiv i fin materijal koji ima puno prednosti, a ne košta mnogo.

    Slično bakru, mesing je loše tlo za razmnožavanje bakterija. Ovaj kvalitet ga čini idealnim materijalom za kupatilo i kvake, za medicinske aplikacije, a istom ovom logikom i za satove, koji su u direktnom dodiru sa kožom. 

    Pored antimikrobnih svojstava, estetska vrednost mesinga čini ga popularnim izborom za dekorativne aplikacije. Njegova boja može da varira od svetlozlatne i srebrne pa sve do skoro crvene. Mesing je takođe vrlo otporan na rđu i može fino da patinira. 

 

    Mane:

    Sposobnost da se razvije patina se takođe može posmatrati i kao nedostatak, jer mnogi ne vole kada sat počne da gubi boju i sjaj. Mesing patinira najčešće crno, mada su i druge tamne nijanse prisutne. Da bi se patina izbegla, mnogi brendovi pribegavaju hromiranju mesinga, ali se najčešće taj sloj lako izliže tokom nošenja, pogotovo na ivicama, ili se ogrebe, otkrivajući žućkaste ožiljke na srebrnoj površini.

    Druga mana je ta što je mekši i teži od nerđajućeg čelika. 

 

BRONZA

 

Panerai Submersible 300 Bronze

    Sa istorijom ljudske upotrebe, koja datira nekoliko hiljada godina unazad, bronza teško da je nov materijal, ali je doživela ogroman porast popularnosti tokom poslednjih nekoliko godina.

    To je legura tradicionalno sastavljena od bakra i kalaja u razmeri otprilike 88 procenata bakra i 12 procenata kalaja. Bronza je veoma podložna koroziji i stoga su je časovničari odbacivali kao materijal za kućišta dugi niz decenija. Sada je bronza postala popularna iz istog razloga. 

 

    Prednosti: 

     Visok sadržaj bakra u bronzi je odgovoran za njenu toplu boju, koja mnoge privlači, ali to takođe znači da će oksidirati na sličan način. Ovaj neobičan kvalitet daje bronzanim satovima inherentnu vintidž estetiku, dok im istovremeno omogućava da steknu patinu koja odražava jedinstveno okruženje i način života njihovih vlasnika. Kada se pojavi patina, dešava se šarena hemijska reakcija, zahvaljujući kojoj svaki sat ima jedinstvenu boju i šaru. Ovo je idealno za one koji žele sat koji se ističe.

    Čisti bakar je relativno mekan i lako se udubljuje dok je kalaj krhak i lomi se. Međutim, kada se kombinuju, dobijena bronza je otpornija na habanje, zadržava svoj oblik i ima antimagnetna svojstva, što je vrlo korisno u časovničarskoj industriji. 

    Najistaknutije svojstvo bronze je njegova sposobnost da se odupre koroziji u morskoj vodi, pa su stoga vekovima unazad brodograditelji koristili ovu leguru za oplatu brodova. Prateći ovu temu, danas, većina bronzanih satova su upravo ronilački.

 

Patina na bronzi: Oris Diver Carl Brashear

    Mane:

    Kao i u slučaju mesinga, sposobnost da se razvije patina se takođe može posmatrati i kao nedostatak, jer se nikad ne zna kako će da ispadne. 

    Bronza je takođe nekih 10 procenata teža od čelika, a relativno mekša i lako se grebe.

    Pored toga, bronza ima daleko veći potencijal da iritira osobe sa osetljivom kožom, zbog čega je toliko mnogo bronzanih satova na tržištu opremljeno poklopcima od nerđajućeg čelika, a sam metal ima slab, ali jasan miris koji podseća na prljave novčiće.

 

NERĐAJUĆI ČELIK

 

Seiko 5 Sector Dial

    Nerđajući čelik je legura hroma i gvožđa (10% : 90%), lako je dostupan i sa njim se lako radi. Nalik srebru, nerđajući čelik ima atraktivan izgled, uz dodatnu prednost što je veoma otporan na ogrebotine. Zahteva minimalnu negu i neće rđati kao rezultat kontakta sa vodom. Zbog svog dugog veka trajanja i izdržljivosti, nerđajući čelik se često koristi za sportske satove.

 

    Prednosti:

    Iako postoji više različitih vrsta nerđajućeg čelika koji se koriste u časovničarskoj industriji, najpopularniji su 316L i 904L, od kojih je drugi znatno sjajniji, nalik srebru, ali je mekši. Oba imaju svoje prednosti i mane.

    Čelik je u celini neverovatno isplativ i predstavlja lep balans brojnih različitih važnih karakteristika. Nerđajući čelik je znatno lakši od zlata, ali je takođe veoma otporan na koroziju. 

    Pored toga što može lako da preuzme mnoge različite vrste površinske obrade, nerđajući čelik je takođe veoma izdržljiv, i mada se može savijati i deformisati pod jakim udarom, kućište sata napravljeno od nerđajućeg čelika može da izdrži prilično oštećenja pre nego što će potpuno propasti.

 

    Mane:
    Iako dosta čvršći od mesinga i bronze, čelik se takođe može lako ogrebati, pogotovo 904L. Poliranje nije komplikovano, ali ko od nas želi toliko često da nosi sat u servis radi poliranja? To takođe jede materijal, pa će sa puno poliranja doći do gubitka oblika, linije i celokupne debljine zidova kućišta. 

    Čelik je uvek jedne boje, nema legura koje imaju toplinu i estetsku originalnost. Nema patine, čelik je sasvim običan i većina ljudi ima sat od čelika... pomalo dosadno. Može se bojiti, ali ta boja se lako grebe i skida, dok DLC nanos može puno da košta.

TITANIJUM

 

Citizen SuperTitanium Chronograph
CA7090-87L

    Titanijum je tamnosivi metal koji je po svojim karakteristikama sličan nerđajućem čeliku, ali je do 30% lakši. Slično čeliku, titanijum je savršen za sportske i terenske satove. Nudi tvrđi sastav, koji obezbeđuje još veću izdržljivost pri manjoj težini. 

    Postoji mnogo različitih tipova titanijuma, ali najčešće varijante koje se koriste u modernim kućištima satova su Grade 2 i Grade 5. Viši nivo titanijuma košta više, ali je dosta čvršći i otporniji na grebanje.

 

    Prednosti:

   U poređenju sa nerđajućim čelikom ili zlatom, titanijum je neverovatno lagan i nudi fenomenalan odnos snage i težine, koji se može dodatno poboljšati stvaranjem različitih legura ili upotrebom različitih površinskih tretmana. 

    Pored toga, baš kao i zlato, titanijum je hipoalergen, ne izaziva reakcije na koži, neverovatno je otporan na koroziju i na njega nimalo ne utiče magnetizam.

    Najveća zanimljivost u vezi sa ovim metalom jeste da, jednom kada se ogrebe, površinski sloj reaguje sa kiseonikom iz vazduha i oksidira, postepeno popunjavajući ogrebotinu dok ona ne nestane. Dakle, titanijum je materijal koji lagano leči svoje povrede.

 

    Mane:

    Iako je sam titanijum prilično tvrd, on razvija taj površinski  oksidni sloj koji ga štiti od korozije, a koji se može ogrebati prilično lakše od samog metala. Iako će ovi tragovi na kraju izbledeti kako se sloj oksida obnavlja, nije neuobičajeno da imate sat od titanijuma koji se često nosi i na kome se vide brojne ogrebotine.

    Zbog ovog površinskog oksidirajućeg sloja, bliski kontakt između dve titanijumske površine može da stvori adheziju i spreči klizanje između njih. To je loše za delove narukvice i rotirajući okvir, pa se ti delovi često prave od nerđajućeg čelika, ili bar pinovi, iglice i drugi delovi koji se spolja ne vide.

 

Tudor Pelagos

 

    Tudor koristi poklopac kućišta i krune od nerđajućeg čelika na satovima od titanijuma kao što je Pelagos, dok drugi, kao Citizen, koriste specijalizovani premaz na navojima kako bi sprečili njihovo lepljenje.

 

ZLATO

 

Vacheron Constantin 222

    Zlato je istorijski bilo omiljeni materijal za kućišta kod ljubitelja satova. Iako je njegova popularnost opala poslednjih godina zahvaljujući proboju alternativnih metala, jedinstvene karakteristike zlata su učvrstile njegovo mesto u industriji satova. 

    Žuto zlato je tradicionalni standard i zahteva najmanju količinu održavanja. Belo zlato je postalo veoma omiljeno zbog svoje izdržljivosti i uglađenosti. Roze zlato je još jedna moderna opcija, a mnogi brendovi ga koriste za ženske satove.

    Danas postoji dosta satova koji nisu od punog zlata, već imaju nanos zlata od oko 5 do 20 mikrona. To je jeftinija alternativa, mada je poznato da se taj sloj može skinuti dugim nošenjem.

 

    Prednosti:

    Pre širenja upotrebe nerđajućeg čelika, zlato je bilo čest izbor za kućišta satova jer je bilo visoko otporno na koroziju i lako se obrađivalo u detaljne oblike. 

    U svom elementarnom obliku, čisto zlato je hipoalergeno i pošto je zlato jedan od jedinih prirodno toplih metala, nudi jedinstvenu estetiku koja ga odvaja od skoro svih drugih materijala kućišta sata. Pored toga, pošto samo zlato ima visoku tržišnu vrednost, zlatni sat je univerzalno tražen predmet koji je sinonim za luksuz i ekskluzivnost. 

    Mane:

    Iako je zlato i otporno na koroziju i ne izaziva alergije, u svom čistom obliku od 24 karata previše je mekano za nakit, a kamoli za kućišta satova. Zbog toga mora biti legiran sa drugim metalima, kako bi se povećala njegova izdržljivost, a to ga često može učiniti podložnijim koroziji nego kada je u čistom obliku, a takođe i povećati mogućnost za neželjene reakcije kod osoba sa osetljivom kožom.

    Pored toga, uprkos činjenici da su legure zlata znatno jače od samog čistog zlata, zlatni satovi su i dalje znatno manje izdržljivi od onih od nerđajućeg čelika, a takođe su i teži za zglob i skuplji za popravku.

 

PLATINA

 

Jedan jedini Patek Philippe Nautilus od platine

    Kućište od platine zaista podiže luksuzni sat na viši nivo. Časovničari imaju tendenciju da štedljivo koriste platinu, jer je sa njom teško raditi i izuzetno je skupa. Ipak, neki od vrhunskih brendova u industriji uvek će uključiti neke platinaste ponude u svoje kataloge.

 

    Prednosti:

    Platina je jedan od načvršćih metala u čistom obliku i zbog toga se neće tako lako ogrebati. Zbog ekskluzivnosti i retkosti upotrebe platine takvi satovi su vrlo retki, vredni i zadržavaju jako visoku cenu, pa se takvi modeli najčešće mogu koristiti kao investicija.

    Mane:

  Cena metala, proizvodnje kao i popravke je najviša u časovničarskom svetu, a izgled i boja platine je nalik nerđajućem čeliku. 

    Da je u pitanju platina a ne čelik, odmah ćete zaključiti pošto sat uzmete u ruke. Platina jeste dosta otporna na grebanje, ali je to jako težak plemeniti metal, teži i od zlata, pa sat od platine nije komotno nositi.

KERAMIKA

 

Omega Seamaster GMT Ceramic

    Keramika je prilično nov materijal za industriju satova. Može biti donekle opšti termin koji se koristi za opisivanje raznih različitih neorganskih materijala koji se koriste u industriji satova, ali sve njih karakteriše super tvrda i kruta struktura. Vrsta keramike o kojoj govorimo je slična onoj koja se koristi u medicini i koju koristi NASA. Ne govorimo o plastičnoj biokeramici koju koristi Swatch, jer taj materijal nije ni prineti onome što nude neki premijum brendovi.

 

    Prednosti:

    Keramiku je neverovatno teško ogrebati, te je, zajedno sa visokom otpornošću na habanje i koroziju, materijal gotovo neuništiv. 

    Pošto se koristi u medicini, jasno je da ne izaziva nikakve alergijske reakcije, niti iritira kožu. Pored toga, to je jako lagan materijal, vrlo pogodan za sportske satove.

     Laganija po težini od najčešće korišćenih metala, keramika može da se boji na brojne različite načine kako bi se postigla neobična estetika koja nije moguća sa tradicionalnim metalnim legurama.

    Mane:

    Iako su keramička kućišta za satove veoma tvrda i gotovo ih je nemoguće ogrebati, oni takođe mogu biti podložniji katastrofalnom lomljenju usled jačine udara. Dok će se sat od zlata ili nerđajućeg čelika udubiti ili deformisati kada se udari, keramički sat može zapravo da pukne ili da se razbije ako pretrpi dovoljno jak udarac o tvrdu površinu.

    Štaviše, pošto je sam materijal malo krhkiji i neumoljiviji od tradicionalnih metala, potrebno je posvetiti dodatnu pažnju prilikom promene kaiša ili uklanjanja karika, jer je krzanje vrlo moguće.

 

UGLJENIK

 

Pletena ugljenična vlakna moćnog IWC

    Baš kao i keramika, ugljenik je još jedan krovni termin koji se koristi za opisivanje modernih sintetičkih kompozitnih materijala koji sadrže ugljenična vlakna ili fragmente ugrađene u čvrstu strukturu smole. Često korišćen u automobilskoj trkačkoj industriji, materijal poseduje inherentno moderan i visokotehnološki izgled koji je potpuno drugačiji od bilo kog drugog materijala koji se nalazi u časovničarstvu.

 

    Prednosti:

    Karbon je neverovatno jak, ali lagan materijal koji je savršen za sportske i ronilačke satove. Postoje dva načina pravljenja satova od ugljenika: kovani i pleteni (forged carbon; carbon fiber).

    Satovi od ugljeničnih vlakana su takođe jako interesantni sa estetske tačke gledišta, savršeni za moderno dizajnirane satove.

 

Forged Carbon

    Mane:

    Iako je ugljenik veoma jak materijal kada je u pitanju ukupna izdržljivost, on se na kraju i dalje oslanja na polimernu smolu da poveže pojedinačne delove ugljenika, i stoga je manje otporan na ogrebotine od keramike ili većine tradicionalnih metalnih legura.

    Povrh toga, ne možete zaista polirati ili refinirati ugljenik da biste otklonili štetu, a jedinstveni izgled materijala ne voli svako, pogotovo ne tradicionalisti.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩