Šta je kolekcionarstvo i zašto ga treba malo ozbiljnije shvatiti?

    Tema koja se često provlači kroz mnoge blogove i video-zapise koji se tiču horologije jeste kolekcionarstvo. Ova tema je toliko česta jer svako ima svoje mišljenje o tome šta ono predstavlja. Sto ljudi, sto ćudi. Međutim, termin nije tako lako shvatiti, jer se često meša, ili izjednačava sa drugim, sličnim pojmom. Tako se naprave neke greške, koje su ponekad skupocene. Više ne znači i bolje...

    Gomila satova nije kolekcija!

    Tehnički, jeste neka vrsta kolekcije, ali ne u onom stručnom smislu. Mnogi započinju svoj put u svet kolekcionarstva nagomilavanjem modela, ali vremenom počinju da uviđaju da to možda nije pravi put, jer na taj način obesmišljavaju svoj rad. Nema ništa loše u tome da imate, što se kaže – jedan od svega, osim ako niste ušli u dugove i kredite.

    Takva široka kolekcija nema cilj, možda nema ni poentu, ali što ste selektivniji i fokusiraniji, to će vaša kolekcija biti interesantnija, pa i vrednija. Većina kolekcionara satova počinje negde, ali, nažalost, mnogi ne završavaju nigde.

    Put do kolekcionarskog ćorsokaka popločan je sjajem i glamurom, trendovima, agresivnim marketingom, kao i You Tube / Instagram influenserima. Sve ovo je nužno kako bi se neki brend pročuo. Međutim, tu postoji jedan problem – dok vam stigne novi sat koji svi hvale na svojim kanalima, recenzenti su već prešli na sledeće sasvim sigurno remek-delo horologije! Sada želite taj novi sat... i tako nikad kraja. Izuzetno je primamljivo dodati još jedan sat na gomilu, ali se zapitajte da li nosite sve te satove, da li vam svi oni nešto znače?

    Dobra kolekcija ima priču iza svog nastanka. Dodajte smisao svojoj kolekciji. Ljudi imaju toliko dobrih ideja: postoje oni koji skupljaju modele iz godine svog rođenja, drugi kupuju sat koji ima određenu simboliku u imenu ili dizajnu kako bi obeležili neki događaj. Neki kupuju satove iz određene decenije, a neko kupuje samo određeni stil ili boju. Svako ima svoje lične preference koje daju određenu draž kolekcionarstvu.

    Najčešći vid kolekcije jesu one koje sadrže satove koji su ostavili neki istorijski trag u svetu. Takve kolekcije mogu da budu jako skupe, ali ne nužno. Primera radi, Omega Speedmaster jeste prvi model koji je nošen na Mesecu, sat čija je cena nedostižna za mnoge: 6.000-7.000 evra. U tom slučaju postoji alternativa – Bulova Lunar Pilot, pristupačan sat koji je takođe bio nošen na Zemljinom satelitu, a cene se kreću od 300 do 400 evra. 

    Da sumiram, postoji razlika između nagomilavanja i smislenog skupljanja satova za kolekciju.

    Istraživanje

    Jednom je neko rekao – Pravljenje kolekcije satova je kao slagalica. Svako može da ode u butik i kupi sat koji mu se svidi na prvi pogled. Međutim, ta osoba nije kolekcionar, već zaljubljenik u satove, i to je sasvim lepo. Postoji mala razlika, jer kolekcionar obično prvo istraži sat koji želi da kupi.

    Lični primer:
    Vernim pratiocima bloga je poznato da ja skupljam samo japanske satove. Razlozi za to su razni, lični, i ne bih dublje ulazio u tu tematiku. Svakako bih želeo da u kolekciji imam model koji je u nekom trenutku u istoriji bio nošen u svemiru. Omega i Bulova iz ranijeg primera su većini ljudi očigledan izbor, ali to nisu japanski satovi. Istraživanjem sam saznao da je japanski brend Citizen kupio Bulova Watches, tako da ovaj američki brend de facto pripada Japancima. 

 

    Pa ipak, ako ste uporni, možete doći do informacije da je jedan pravi japanski sat takođe boravio u svemiru. U pitanju je Seiko model sa nadimkom Pogue, koji sam već pominjao u tekstu:

    Lista nadimaka Seiko satova – deo I

    Sada je na nišanu jedan jako zanimljiv i tražen sat, ali tržište je zasićeno kopijama i lažnim oglasima. Istraživanje sada uzima drugi oblik. Treba pronaći pouzdanog prodavca, sajt i sat u što boljem stanju. Zato je uvek dobro čitati razne tekstove, kataloge i knjige o satovima, jer tržište je džungla.

    Najuzbudljivija kolekcija je ona koja nikad neće biti popunjena.

    Ovo je skup hobi. Zbog toga se često kaže da je kolekcionarstvo maraton a ne sprint. A to daje posebnu draž. Istraživanje informacija o željenom satu, traženje modela po internetu i buticima, praćenje cena i skupljanje novca za određeni model je jako zanimljivo, jer nije stvar u odredištu nego u putovanju. Kada najzad dođete do željenog sata, imate lepa sećanja i iskustva u vezi sa njim, pa vam neće tako lako dosaditi.

    Moj savet je da uvek postavite sebi neki cilj, ali da uživate u putovanju, kako biste izbegli prosto trošenje novca i gomilanje satova. Što je duže putovanje, to je kolekcija vrednija.

    Kada govorimo o vrednosti, dobra kolekcija ne mora da bude skupocena. Prava vrednost nadilazi njenu cenu, jer dolazi iz zadovoljstva da se nešto sačuva za sledeću generaciju. Koliko god skromna bila vaša kolekcija, na kraju bi pružila veliku satisfakciju nekome ko bi želeo da je proširi, tražeći nedostajuće delove, pokušavajući da dovrši sopstvenu slagalicu.

     

    Na kraju, dolazimo do prostog zaključka. Nije problem koje satove sakupljati u kolekciju, već koje ne. Dakle, ostanite fokusirani, u okviru svog budžeta, i iznad svega, zabavite se!

 

Srdačno,

Ivan R.