Samo čas!: Mala rimska nedoumica – Zašto IIII a ne IV?

Da li ste se ikada zapitali zašto na nekim, zapravo, na većini satova koji imaju rimske brojeve na ciferu stoji IIII umesto IV, tj. onako kako je zapravo pravilno? Ovde ne možemo govoriti o štamparskoj grešci, jer se prečesto događa, čak i kod ozbiljnih brendova čiji modeli koštaju nekoliko hiljada eura. Naime, postoji nekoliko razloga zbog čega su časovničari namerno pisali broj četiri na pogrešan, umesto na pravilan način!

Istorija

Postoji priča da je jedan poznati časovničar konstruisao sat za Luja XIV, kralja Francuske. Majstor je, prirodno, koristio rimski broj IV kao oznaku za četiri sata. Kako je kralj bio istorijski dokazano čudan čovek, zatražio je da se umesto IV koristi IIII. Kada mu je objašnjeno da je IV tačniji način, Luj Četrnaesti je ipak insistirao, pravdajući se time da sat ne može da ima isti broj kao što je u njegovom imenu. Nije preostalo ništa drugo nego da se promeni brojčanik na satu. Time je uveden običaj korišćenja oblika IIII za broj četiri.

Ovo je verovatno samo izmišljena anegdota, jer se oblik IIII javlja mnogo pre vremena Luja XIV. Dešavalo se da ova ista priča bude ispričana u drugim verzijama, sa drugim kraljevima i carevima u glavnoj ulozi.

Simetričnost

Postoji jedan zanimljiv razlog zašto je IIII poželjniji od IV, a možda je i izazvao promenu. Na drugoj strani brojčanika sata stoji rimski broj osam – VIII, vizuelno je najširi broj, koji se sastoji od četiri poteza. Sa druge strane, na polju koje obeležava četiri sata stoji rimski broj sa dva poteza, pa bi to vizuelno pokvarilo simetriju. Stoga je IIII sa četiri poteza bio mnogo poželjniji.

Ovu priču potvrđuje nemački Uhrenmagazin. Oni pišu da je široko prihvaćeni argument da se četiri prikazuje kao IIII, a ne kao IV sledeći:

Zamislite brojčanik sa rimskim brojevima i pogledajte brojeve jedan naspram drugog – svi su u savršenoj ravnoteži, osim teškog VIII i lakog IV; optička ravnoteža se ponovo uspostavlja štampanjem takođe teškog IIII. Ovo može zvučati prilično glupo, ali iz sličnog razloga ćete videti mnoge satove prikazane na fotografijama sa kazaljkama koje pokazuju 10:09. To je jednostavno oku najprijatniji izgled brojčanika. Kazaljke ne prekrivaju logo ili datum, a simetrično stoje jedna naspram druge.

Ovi razlozi su koliko-toliko zanimljivi, ali postoje i praktični. Naime, Rai Mialki, alt.horology piše:

Korišćenje IIII umesto IV za četiri je postalo primarno zbog procesa izlivanja brojeva. Ručni satovi, pa i džepni, mlađi su od velikih tornjeva sa ogromnim satom na vrhu. Pošto su brojevi na njima najčešće izliveni od metala, potrebno je uprostiti proces proizvodnje. Ako koristite IIII za broj četiri, onda vam je potreban paran broj slova I, tačno dvadeset, i paran broj slova V i X, i to po četiri. Kovači bi lakše napravili kalup da bi proizveli dugačku središnju šipku, koja bi bila dovoljna da se odseče deset slova I, i sa dva slova V i dva slova X na svakoj strani te šipke. Mnogo je tako lakše i jeftinije za proizvodnju kada se na istom kalupu oznake izliju dva puta i imate sve markere za jedan sat.

Kada bi se koristila oznaka IV, kalup bi mogao da se napravi bez problema, ali bi onda bilo potrebno da se doda još jedno slovo V. U tom slučaju, majstori bi dobili jedno slovo V viška po satu.

Kao i mnogi drugi, pitao sam se o prezentaciji broja četiri na rimskim brojčanicima. Mislim da bi moglo postojati još jedno objašnjenje za korišćenje IIII obrasca, objašnjenje koje sam do sada nekoliko puta čuo u razgovorima sa kolekcionarima i ljubiteljima satova. Jednostavno, korišćenjem oblika IIII, brojčanik bi vizuelno bio podeljen na tri jednaka dela. Deo koji ima četiri indikatora sati koji koriste slovo I, deo sa četiri indikatora koji koriste slovo V i deo sa četiri indikatora koji koriste slovo X. Nije li to lepo i simetrično?

Filologija

Kao filolog, bavim se prevođenjem i proučavanjem jezika, pa mi je zanimljiv podatak koji sam pronašao:

Razlog zašto satovi koriste IIII više od IV je iz poštovanja prema rimskom bogu Jupiteru, čije ime, na latinskom, počinje sa IV. U latinskom I se ponekad čita kao J, a V kao U – na primer u natpisu brenda BVLGARI. Ova konvencija je, naravno, iz vremena Starog Rima i sunčanih satova, ali se tradicija nastavila u srednjem veku, pa sve do modernog doba.

Hudinki piše:

Ovo je trivijalno, ali neki od vas možda nisu primetili... Na rimskim satovima IIII se često koristi umesto IV za 4 sata (izvinite… 04:00 ili 16:00 po ISO9000). Ovo je očigledno zato što je IV skraćenica za Jupiter u rimsko doba. Zato su odlučili da koriste IIII tako da na njihovim javnim satovima ne bude napisano 1, 2, 3, BOG, 5…

Tradicija

Klasicisti koji su proučavali starorimske natpise na mermernim spomenicima itd. kažu da je IIII bio vrlo često, možda pretežno, oblik koji je bio korišćen u klasično doba. Zanimljivo je, međutim, da najpoznatiji toranj sat na svetu, Big Ben, koristi oblik IV. Takođe, postoji hipoteza da su prvi satovi koji su koristili oblik IV bili oni koji su imali retku karakteristiku rimskog zvonjenja.

To je zapravo funkcija sata na tornjevima, gde imamo dva zvona, zvono višeg tona predstavljalo je I (jedan) i zvono nižeg tona koje predstavlja V (peticu). Tako bi četiri sata otkucao jedan udar malog zvona praćen jednim udarcem velikog zvona; šest bi se udarilo jednim udarcem velikog zvona, a zatim jednim udarcem malog zvona. Ovo je veoma efikasan sistem, ali je skoro u potpunosti izumro početkom osamnaestog veka.
Razlog je sledeći: ovaj zvuk dva zvona je zbunjivao, jer ljudi obično refleksno sabiraju sate: dva visoka tona – dva sata; tri visoka tona – tri sata; visok i nizak ton – jedan i pet – šest sati? Ne, to je ipak četiri. Šest je kombinacija niskog i visokog tona, a ne obrnuto.

Zato je napravljeno da na satu stoji IIII da bi često nepismeni zvonari znali da udare četiri visoka tona koje je lakše razumeti. Danas je sve to drugačije, ali tradicija ostaje, tako se IIII zadržalo duže nego što je bilo potrebno. Zašto onda IX i XI nisu iz istog razloga menjani, nažalost, nisam mogao da pronađem...