Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Kako se šteluje tačno vreme i datum na mehaničkim satovima?

    Deluje trivijalno. Mnogi od nas znaju kako ide postupak nameštanja kazaljki na satu, ali iznenadilo me je koliko ljudi ne vodi računa o tome. Takođe, u razgovoru sa časovničarima sam saznao da jedan od čestih kvarova, kako navode, predstavljaju oštećeni delovi mehanizma koji pokreću kazaljke, dan i datum, što se dešava usled nestručnog štelovanja sata. Da bi izbegli ovaj problem, potrebno je voditi računa o par stvari, koje će biti objašnjene u ovom tekstu.

 

Nameštanje tačnog vremena

    Osnovna funkcija sata jeste da prikazuje vreme, tako da je podešavanje vremena najbolje mesto da se započne ovaj tekst. Neki satovi nemaju dodatne funkcije datuma i dana, tako da je vreme jedina funkcija koju treba podesiti. Da biste podesili vreme u većini automatskih satova bez dodatnih komplikacija, krunicu treba izvući do kraja, jednim klikom.

 

Na nekim satovima krunica je ušrafljujuća,
pa je treba prvo odvrnuti.

    Kada je krunica u ispravnom položaju, treba je rotirati u smeru kazaljke na satu dok kazaljke ne pokažu tačno vreme. Ako ste u nedoumici, tačno vreme se može proveriti pomoću radija, televizije ili radio-kontrolisanog sata ili mobilnog telefona kako bi se osiguralo da je sat što precizniji. Ovde postoji jedan mali problem koji mnogi zanemaruju. Jedina mera predostrožnosti koja se mora preduzeti jeste da se krunica ne okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu jer ovo kretanje može da ošteti delove mehanizma nekih modela satova. Ako sumnjate kako najbolje da dovršite ovaj proces, uvek pročitajte uputstvo za upotrebu ili pitajte vašeg časovničara za savet.

    Treba voditi računa kod nekih satova, kao što je Orient, jer se kod njih kazaljke pomeraju unapred obrnutim okretanjem krunice u odnosu na Citizen, Seiko, pa i ostale časovničarske brendove iz sveta. 

Nameštanje tačnog datuma

     Ukoliko vaš sat poseduje funkciju prikaza datuma ili dana i datuma, za štelovanje je potrebno da se krunica izvuče na poziciju pre krajnje, dakle, između, ne do kraja. Ovakvi satovi, dakle, imaju dve pozicije krunice umesto jedne, kao što je slučaj kod satova bez dodatnih komplikacija.

    Zavisno od brenda, pravac okretanja krunice će menjati ili dan ili datum. Kao što je rečeno, Orient satovi su suprotni u odnosu na Seiko i Citizen, pa i analogne Casio satove. Dakle, u jednom pravcu se menja prikaz dana u nedelji, a u drugom datum u mesecu, što znači da prikaze možete menjati samo unapred. Ukoliko promašite tačan datum, morate vrteti krunicu novi krug.

     Pre nego što počnete da nameštate tačan datum – PAŽNJA!

    Nikada ne menjajte dan ili datum na satu dok je vreme na satu trenutno postavljeno između 22:00 i 02:00 časova. Na većini satova, mehanički zupčanici koji menjaju dan i datum su aktivni između tih vremena.

 

Mehanički deo koji pokreće promenu datuma
aktivira se mnogo pre ponoći

   Promena dana ili datuma tokom tog vremena može oštetiti zupčanik u vašem mehanizmu ili dovesti do trajnog oštećenja točka za datum. Ovo će zahtevati popravku ili zamenu kod iskusnog časovničara. Da biste ovo izbegli: uvek proverite da li je vreme vašeg sata podešeno na 6:30 pre nego što promenite dan ili datum. 

    Vreme od 6:30 se može smatrati bezbednom zonom, jer se na taj način izbegava vreme kada zupčanici za dan i datum mogu biti aktivni. Dalje, taj položaj je vrlo lako zapamtiti, pošto su obe kazaljke usmerene skoro pravo nadole, kao što je prikazano na slici.

 

Sigurna zona,
kada su kazaljke u donjoj polovini ciferblata

     

    Ako ste nekada i pogrešili, bez panike, neće se mehanizam tako lako oštetiti od jedne ili dve greške, ali ubuduće, nameštajte vreme pravilno i sat će vam duže trajati.

Način na koji štelujem tačno vreme i datum

    Kako bi se izbegli mehanički kvarovi osetljivih delova mehanizma, predlažem sledeći način štelovanja:

    1. Odmah na početku izvucite krunicu do kraja i okretanjem namestite kazaljke nadole, ne nužno na 6:30, ali je bitno da obe budu ispod zamišljene linije koja spaja broj 3 i 9. Dakle, donja polovina cifera.

     2. Vratite krunicu na međupoložaj i počnite da okrećete datum na jedan dan ranije. Na primer, ako je danas petak 9. septembar – FRI 9, vi vrtite dan i datum do četvrtka 8. – THU 8.

    3. Vratite krunicu na krajnju poziciju da biste ponovo naštelovali kazaljke. Vrtite ih pun krug preko indeksa od 12 sati, sve dok se datum sam ne promeni na FRI 9. Kada se datum promeni, potrebno je samo namestiti kazaljke na tačno vreme, vodeći računa da li je pre ili posle podne. Ako se datum upravo promenio, to je prepodne. Morate preći 12 sati još jednom da bi sat bio u poziciji koja prikazuje popodnevno vreme.

    4. Vratite krunicu na nultu poziciju, ili je zavrnite ako je ušrafljujuća.

    Sada vam je sat tačan i nema bojazni od oštećenja mehanizma. Ako ste tačno naštelovali vreme, u ponoć će se datum sam promeniti. Ako niste, datum će se menjati u podne, i tako ćete znati da ste pogrešili.

    I to je cela nauka. 

 

Seiko 5 SNKK87

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Šta znače oznake na ciferu sata – Školski čaš VII

    Sigurno ste se pitali šta tačno znače sve oznake i natpisi na brojčaniku vašeg sata. Neke oznake su prilično jasne a neke, opet, nedovoljno objašnjene ili u potpunosti izostavljene u prospektima i papirima koji dolaze uz sat.

    Sve su to započeli Švajcarci, još 23. decembra 1880. Tada je Švajcarska uvela zakon koji zahteva obeležavanje svih zlatnih i srebrnih kućišta za satove. Obeležavanje specijalnim znakovima znači da se predmeti od plemenitih metala nezavisno ispituju na finoću, a oni koji ispunjavaju zakonski definisani standard su obeleženi. To je uvedeno zbog zaštite od falsifikovanja i upotrebe drugih materijala umesto zlata.

    Mnogo zemalja je imalo sličnu praksu za mnoge industrijske proizvode, i krajem XIX veka sve više i više zemalja je zakonom ozvaničilo ovu praksu. Mnogi su započeli da obeležavaju svoje proizvode, najčešće engleskim natpisom Made in. Ova praksa je uvedena zbog jednog britanskog zakona, verovali ili ne. Engleski proizvođači satova dugo su se žalili da su neki strani proizvođači satova, posebno švajcarski, slali kućišta satova na ostrvo kako bi dobili britanske oznake. Onda bi od njih napravili kompletne satove, koji su se potom uvozili i prodavali u Britaniji za mnogo više novca, lažno reklamirani kao britanski proizvod.

        Britanija je, kao ekonomski najmoćnija zemlja u to vreme, sa mnogim kolonijama širom sveta, bila unosno tržište za sve i otuda su najčešće oznake na engleskom jeziku. Zakon o robnim markama iz 1887. imao je cilj da spreči uvoz u Britaniju strane robe koja nosi imena ili žigove koji impliciraju da je britanske proizvodnje. To je bio jedini razlog zbog čega su Švajcarci usvojili Swiss Made kao nacionalnu marku.

 

 

    Šta tačno znači Swiss Made na vašem satu?
    Prema upravljačkom telu švajcarske industrije satova, da bi se kvalifikovalo za etiketu Swiss Made, 60% troškova proizvodnje satova mora biti švajcarsko. Kopajte malo dublje i otkrićete da samo 50% delova koji se koriste u mehanizmima satova (po vrednosti, a ne po količini) mora biti švajcarsko. Hipotetički, to znači da unutra mogu da budu samo 3 delića od suvog zlata, a proizvedeni u Švajcarskoj, koji koštaju koliko ostalih 300 delova sata proizvedenih u Kini. Naravno, ima proizvođača koji imaju veći procenat svojih modela proizvedenih u Švajcarskoj, ali to su retki i jako skupoceni modeli.

    Osim Swiss Made, na vašem satu može još da stoji i Suisse, Produit Suisse, Fabriqué en Suisse i Qualité Suisse sa istim značenjem.

    Slična priča je i s japanskim satovima.

    Međutim, svi znamo da postoje razne i malo drugačije oznake na brojčanicima japanskih proizvođača satova i to donekle dovodi do zabune.

    Seiko je kao brend posebno poznat po tome da ima modele za japansko i inostrano tržište, i da se ti modeli proizvode u različitim fabrikama. Postoji način da prepoznate koji je koji model, ako dobro pogledate oznake na brojčaniku.

 

Čuveni Seiko SKX007J i SKX007K model

 

    Oznake koje možete pronaći na brojčanicima japanskih proizvođača

 

    1. J i K modeli

    Referentne oznake japanskih satova često otkrivaju odakle dolazi određeni model. Svaka kompanija ima svoje oznake, a najviše pažnje i debate izaziva poznati Seiko. Oznaka J u referenci povezana je sa činjenicom da je ova varijacija napravljena u Japanu. Zemlja na koju se K poziva je pomalo nepoznata, a najviše se pominju Singapur, Južna Koreja ili Malezija. Istina je da Seiko ima proizvodne pogone u svim gorepomenutim zemljama, ali nisam pronašao podatak o oznaci koji bi tačno odredila odakle potiče sat, osim da K modeli nisu proizvedeni u Japanu.

 

    2. Made in Japan

    Nije teško uočiti odakle dolazi sat i bez čitanja referentne oznake. Na prvi pogled identični satovi otkrivaju tajnu kada obratite pažnju na tekst na poziciji šest sati. Jako sitnim slovima ispod indeksa koji označava šest sati piše Made in Japan.

 

    Kod K modela tekst je drugačiji i, po mom iskustvu, tu možete preciznije odrediti odakle je vaš sat. Naime, satovi koji nisu proizvedeni u Japanu, po zakonu te zemlje, ne mogu da nose natpis Made in Japan, te, umesto toga, na pozicijei šest sati stoji referentna oznaka mehanizma 7s26.

 

    3. Japan Mov-t

     Ova oznaka se često sreće kod japanskih, ali i kod satova proizvođača iz drugih zemalja. U pitanju je oznaka za mehanizam koji pokreće sat. To je obično kvarcni sat, koji su proizveli neki od japanskih kompanija kao što su Epson ili Miyota. Ponekad stoji i Mov't JPN ili neka druga slična skraćenica.

 

Japan Mov-t oznaka na Citizen Eco-Drive hronografu

    4. Diver's

    Oznaka Diver's se često viđa na mnogim satovima ronilačkog stila japanskih proizvođača, dok kod drugih može da stoji Water Resistant ili skraćeno WR. To označava da je sat vodootporan, međutim, kada stoji Diver's i oznaka dubine, to znači da je model ISO sertifikovan da bude profesionalan ronilački sat. To nikako ne znači da je WR inferiorniji sat, nesposoban da izdrži pritisak označene dubine, ali ISO ipak zahteva nešto više testova i merenja, pa su takvi modeli popularniji kod entuzijasta.

 

Orient Star Diver

 

    ISO definicija ronilačkog sata podrazumeva bilo koji sat sa ocenom dubine od najmanje 100 metara, a koji takođe ima uređaj za predodabir vremena – digitalni uređaj ili rotirajući okvir za merenje vremena koji mora biti dizajniran tako da se okreće u jednom pravcu, suprotno od kretanja kazaljki, kako bi se ronilac zaštitio od nehotične rotacije u pogrešnom pravcu i time produžio vreme provedeno pod vodom.

    Pored toga, sat mora odgovarati kriterijumima za antimagnetnu otpornost, za otpornost na udarce, kao i za izdržljivost na temperaturne razlike od 5 do 40 stepeni Celzijusa.

 

    5. Water Resistant

    Ako na satu piše samo Water Resistant bez oznake dubine, to znači da je sat pogodan samo za kišne dane i pranje ruku. 

 

Water Resistant oznaka bez dubine na Orient Envoy

    Najčešće je to otpornost od 3 bara, ili 30 m. Možda zvuči mnogo, ali to nije sat za plivanje. Razlog tome je što je sat testiran na toj dubini u statičnim uslovima, tj. svako pomeranje sata na toj dubini bi povećalo pritisak na kućište i voda bi prodrla u mehanizam.

    Ukoliko je sat bolje zaštićen, onda proizvođači označe dubinu do koje sat može da ide.

 

Vodootpornost 20 bara jednaka je dubini od 200 metara

    Za više informacija o tome šta znače oznake dubine možete pročitati i tekst Top pet ronilačkih satova ispod $300!

 

    6. Jewels

    Oznaka koja se često nalazi na mehaničkim satovima, kako onim na ručno navijanje, tako i na automaticima, i označava broj rubina koji se nalaze u mehanizmu. Da bi jedan mehanički sat radio dobro i precizno, dovoljno je da ima bar 17 rubina, ali mnogi proizvođači vole da povećaju broj ovih izdržljivih kristala, slične strukture i tvrdoće kao safir, kako bi dodatno umanjili trenje pokretnih delova mehanizma. Zbog toga često ponosno ispisuju broj rubina oznakama 21 Jewels, 23 Rubis i slično.

 

    Istraživanja su, pak, pokazala da sat sa više rubina nije mnogo ili uopšte precizniji od onog sa 17.

    7. GMT

    Ovim se označava sat koji ima GMT komplikaciju. Ovakvi modeli
satova imaju dodatu četvrtu kazaljku koja pokazuje sate po griničkom vremenu, ali može da se podešava da prikazuje bilo koju drugu vremensku zonu.

 

 

    U tekstu Sve same komplikacije možete pročitati više o tome šta su komplikacije i koliko ih ima.

    8. T

    Ovo je oznaka za tricijum (tritium) – radioaktivni izotop vodonika, i ponekad se označava kao H3. Ako je na brojčaniku samo slovo T, to znači da sat sadrži određenu količinu tricijuma koji emituje manje od 227 MBk (7,5 mCi). Oznaka T <25 znači da sat sadrži određenu količinu tricijuma koji emituje manje od 925 MBk (25 mCi). Sat sa takvim markerima uvek svetli, i ne treba mu sunčeva svetlost da se napuni poput onih koji koriste običnu fosfoluminescentnu boju.

 

Mikrobrend Nite, model Alpha
koristi tricijumsko osvetljenje na svim modelima
i, naravno, mehanizam Seiko NH35

    Zvuči vrlo opasno, ali u suštini nije. Tricijum je baš slabo radioaktivan, ima ga u manjim količinama u prirodi i čak ne može da probije kožu. Opasnost leži samo kada se udahne, jer je kao gas jako lagan i poput helijuma ide uvis. U satovima se ovaj tip osvetljenja pravi pomoću staklenih cevi premazanih slojem fosfora i tricijumovim gasom unutar cevi. Tricijum se raspada dvadeset godina i za to vreme fosfor reaguje s gasom i odaje svetlost. Kada se tricijum istroši, i fosfor će prestati da svetli.

    Pošto je gas unutar staklenih cevi, koje su unutar kućišta sata, šanse da dođe do trovanja radijacijom su manje i od najmanjih.

    9. Oznake tipa mehanizma

    Na brojčaniku će često biti obeležen tip mehanizma koji pokreće sat. Mechanic, Automatic, Solar, Kinetic, Eco-Drive i slično. Više o ovome će biti reči u nekom drugom školskom času.

Srdačan pozdrav,

Ivan R.

Opširnije o hronografima – Školski čas VI

    U tekstu Sve same komplikacije! koji je bio prethodni, peti školski čas, pisao sam o svim komplikacijama koje znam i koje sam mogao ukratko da opišem. Ostao sam dužan da napišem nešto više o hronografima, a to je vrlo opširna tema. Otuda i ideja da u posebnom tekstu objasnim što bolje umem šta su to hronografi, koje vrste postoje i kako se koriste?

 

    Ali prvo da rešimo jednu nedoumicu!

    Mnogi mešaju dva termina, a to su hronograf, i hronometar. 

    U tekstu 5 pristupačnih japanskih hronografa sam se dotakao ove teme, kratko objasnivši da je hronograf vrsta komplikacije na mehanizmu sata. Dakle, sat pored standardne funkcije da pokazuje vreme ima ugrađenu funkciju štoperice. Hronografe obično prepoznajemo tako što na brojčaniku imaju još dva ili tri podbrojčanika koji preciznije mere proteklo vreme i najčešće dva dodatna dugmeta pored krunice.

 

Kurono Bunkyo Tokyo hronografi sa dva podbrojčanika

  

   Hronometar je nešto sasvim drugačije. Možemo ga smatrati svojevrsnom titulom koju sat dobija ukoliko je prošao intenzivna COSC ispitivanja preciznosti u trajanju od petnaest dana, u pet različitih položaja sata, na tri različite temperature: 8, 23 i 38 stepeni Celzijusa. Da bi sat bio COSC (Contrôle Officiel Suisse des Chronomètres) sertifikovan, tokom ovih testova, preciznost sata ne sme da pređe granicu od -4 do +6 sekundi na dan.

   Ako se sat naziva hronometrom, to znači da ima vrhunski mehanizam koji je vrlo tačan. Kompanije ovim pokazuju prestiž i časovničarsko umeće, te će na brojčaniku ponosno obeležiti ovaj uspeh.

 

Omega Seamaster ponosno obeležava brojčanik sa
natpisom Chronometer

   

    Svake godine se isporuči preko milion zvaničnih sertifikata, što predstavlja samo 3% celokupne proizvodnje švajcarskih satova. Da bi se stekao sertifikat za hronometar, mehanizam mora biti napravljen ne samo od najkvalitetnijih materijala, već i biti predmet posebne brige i najfinije obrade, montaže i regulacije najboljih časovničara na svetu.

   Iako ponekad i japanski brendovi imaju hronometarski sertifikovane satove, u tome prednjače švajcarski, a najpoznatiji su Rolex i Breitling koji sve svoje mehanizme sertifikuju, dok ostali samo određene modele. 

 

    Da se vratimo na temu. Koje vrste hronografa postoje?

    1. Monopoussoir ili hronograf s jednim dugmetom. Prvobitno, svi hronografi su imali samo jedno dugme za pokretanje, stopiranje i resetovanje funkcije štoperice, sve dok 1923. godine gospodin Breitling nije izumeo i patentirao hronograf sa dva dugmeta koji su dosta praktičniji i popularniji danas.

 

Bell & Ross Monopoussoir hronograf
sa jednim dugmetom na krunici

 

    Ovaj tip sa jednim dugmetom se danas retko viđa, iz prostog razloga što nije praktičan kao moderni hronografi, ali se polako vraćaju u modu zbog elegancije dizajna, pogotovo kod retro inspirisanih modela.

    2. Hronograf sa dva dugmeta je nešto na šta smo navikli kao standard kada govorimo o ovom tipu komplikacije. Razlika između ovog i prethodnog tipa je u tome što model sa jednim dugmetom ne može da meri prekidani vremenski raspon, na primer kada se meri vreme neke utakmice, kada treba pauzirati merenje vremena.

  

Orient Neo 70's Chronograph – Panda
Klasični hronograf sa dva dugmeta pored krunice

    Kao što mu samo ime kaže, ovaj tip hronografa ima dva dugmeta za rukovanje štopericom. Gornje dugme se koristi za pokretanje i pauziranje štoperice ponovnim pritiskom na isto. Drugo dugme se koristi za resetovanje na nulu.

    3. Retour en Vol ili flajbek hronograf. Po izgledu se ne razlikuje od običnog hronografa sa dva dugmeta, ali ima jedna bitna razlika u radu ovog tipa komplikacije. Naime, flajbek hronograf je posebno konstruisan tako da ne mora da se zaustavi kako bi se resetovao. Kada se pritisne drugo dugme dok štoperica radi, svi brojači se resetuju i odmah ponovo pokreću od nule u deliću sekunde.

    Ova funkcija je prvobitno dizajnirana za pilote kod kojih je delić sekunde neophodan za preciznu navigaciju, a pritiskanje dugmića nekoliko puta je gubljenje dragocenog vremena pri velikim brzinama u vazduhu. 

    4. Rattrapante ili hronograf sa podeljenom sekundom. Ponekad se koristi engleski izraz Split-seconds Chronograph. Lako ih je razlikovati od drugih tipova i na prvi pogled, jer ovakvi satovi obično imaju tri dugmeta za rukovanje štopericom.

 

IWC Portugieser Chronograph Rattrapante
Model iz 1995. godine, Ref. 3712

    Ono što nije odmah očigledno jeste da hronografi sa podeljenom sekundom imaju dve sekundare, jednu ispod druge koje se kreću sinhrono kada se štoperica startuje na gornje desno dugme. Pritiskom na gornje levo, jedna sekundara staje, a druga nastavlja da meri vreme. Donje dugme služi za resetovanje funkcije. Svrha ovoga je da omogući nosiocu da izmeri dva odvojena raspona vremena. Dok se jedna kazaljka kreće, druga se može zaustaviti, pokrenuti ili vratiti na nulu. Na ovaj način, časovničari su dodatno zakomplikovali mehanizam, ali su rešili još jedan problem sportskih entuzijasta.

    Hronografi su precizni merni instrumenti koji ne mere samo vreme!

    Osim što štopuju vreme, sportisti, piloti, doktori i inženjeri su časovničarima dali još nekoliko dobrih ideja. Verovatno ste već negde videli izuzetno komplikovane brojčanike hronografa sa raznim skalama na obodu. Te skale uz pomoć proteklog vremena mogu da mere brzinu, razdaljinu, ili čak puls osobe. Najčešće viđamo tahimetar, telemetar i pulsometar.

    1. Tahimetar (Tachymeter) najpopularnija je skala koju viđamo na brojčanicima sportskih hronografa. Njom se meri brzina objekta u datoj jedinici vremena. Ako na skali nema dodatnih informacija, računa se da je baza 1000 metara, tj. vreme se meri dok objekat ne pređe zadatu distancu. Pauziranjem štoperice nakon pređene bazne distance, sekundara će na skali pokazivati broj, koji predstavlja prosečnu brzinu objekta. Naravno, njom se mogu meriti i manje razdaljine, ali to zahteva malo više matematike.

 

Seiko SSB031
Hronograf sa tahimetarskom skalom

    2. Telemetar (Telemeter) dosta se često koristi kao pomoćna skala uz tahimetar, pogotovo kod pilotskih satova, mada nekad može da stoji i sama. Njom se meri daljina objekta merenjem vremena koliko je zvuku potrebno da stigne do vas. Možda ste se nekad igrali pogađanja koliko je udar groma daleko, kada ste merili vreme od bleska munje do zvuka grmljavine. Telemetarska skala na sličan način to mnogo preciznije meri u kilometrima.

    U Prvom svetskom ratu telemetar je bio jako tražena funkcija satova. Posmatranjem neprijateljske artiljerije merilo se vreme od opažaja bleska topa do zvuka detonacije, kako bi se izmerila daljina linije vatre.

 

Seiko Prospex Solar Telemeter
Na skali 3 sekunde je daljina od 1 km

    3. Pulsometar (Pulsometer) funkcija je koju od svog sata traže doktori i medicinski radnici. Njime se može brže i preciznije izmeriti puls druge osobe, što je korisno u  trenutku kada se ne sme gubiti mnogo vremena.

Citizen Telechrono Eco-Drive
poseduje i telemetarsku i pulsometarsku skalu

 

    Hronografi su, kao što smo videli, izuzetno komplikovani satovi, i pomalo skupi za održavanje i korišćenje. To su satovi prvenstveno namenjeni profesionalcima kojima je potreban instrument koji ne pokazuje samo vreme, već može da vrši razne druge funkcije i bude pravi pomoćni multialat za sve situacije.

 

Seiko Flightmaster
Neki hronografi mogu da mere sve

  

    U ovom digitalnom dobu nije pitanje koliko su nam hronografi korisni i potrebni, već koliko nam se sviđa njihov komplikovani utilitaristički dizajn. Svakako, to su zabavni satovi koji imaju dugu istoriju i zanimljivu priču iza svog nastanka.

    Neki od hronografa u predhodnim brojevima bloga:

    Kvarcna mehanika: Seiko

    Elegantni sportista: Citizen

Pozdrav,

Ivan R.