Ronilački alat: Orient Triton (recenzija)

    Orient je brend o kojem sam mnogo pisao, i to iz opravdanih i valjanih razloga. Mogu da kažem da prave neke od najboljih pristupačnih satova u svom cenovnom rangu ako gledate na kvalitet, završnu obradu i izdržljivost.

    Pre nego što se udubimo, vredi znati da je Orient Triton poznat i kao Orient Neptune. Jedan sat, dva naziva. Razlog je taj što su prvi nadimak dali ljubitelji brenda, a kasnije je Orient isti taj model označio kao Neptune, uglavnom da bi izbegao tužbu, jer je neko već licencirao naziv Triton. 

    Ako se malo bolje upoznamo sa starom rimskom mitologijom, primetićemo da je Neptun bog mora, a Triton je njegov sin. Danas na tržištu postoji tzv. Baby Triton. Taj model je zadržao oblik kućišta, ali sve ostalo je, najjednostavnije rečeno, manje. Logično bi bilo da ozbiljniji, stariji, ISO sertifikovani ronilački sat zovem Neptun, a njegovog naslednika Triton, ali, zbog navike, ostaćemo pri nazivu iz naslova u daljem tekstu.

    Dakle, Orient Triton je napravljen kao ronilački sat i nudi sve što očekujete od ronilačkog sata. Dostupan je u tri različite verzije:

 

     Referenca EL0001B00A – crni model, koji će biti detaljnije opisan u ovoj recenziji u nastavku teksta:

 

     Referenca EL0002L00A – plavi model:

 

   Referenca EL0003B00A – crni model, sa zlatnim okvirom, markerima i kazaljkama:

 

 

    Ono što je na prvi pogled jasno jeste slična robustna estetika kao  kod modela Saturation Diver, koje možete dobiti za delić cene od pomenutog modela. Glavna konkurencija bi mu bili Seiko ronilački satovi u rasponu od 250 do 350 dolara, koje Triton može prosto da oduva. On ima safirno staklo, indikator rezerve snage, bolju narukvicu, bolju preciznost mehanizma na papiru, i dolazi u veličini sličnoj popularnom SKX007. Triton apsolutno može da postidi sve druge ronilačke satove u ovom cenovnom rangu, bili oni japanski, švajcarski ili brend iz neke druge zemlje porekla. Danas je, doduše, skuplji, jer ga nema u prodaji, pa mu je cena skočila na oko 450 evra. Međutim, i u tom cenovnom rangu teško da ima boljeg ronilačkog sata.

Kućište

 

Orient Neptune / Triton
EL0001B00A

    Kućište je od nerđajućeg čelika prečnika 43,4 mm i debljine 13,5 mm. Relativno je veliki sat, ali ne preterano ako se uzme u obzir da je to pravi sat za ronjenje. Ima sportski izgled na zglobu i najpogodniji je za muškarce sa srednjim do velikim zglobovima. Zahvaljujući kompaktnijoj dužini od ušica do ušica on dobro stoji na ruci, ali se čini da stoji previsoko, zbog svoje debljine. Praktičnije je da se nosi leti, uz kratke rukave.

    Na mom zglobu obima 18 cm je na granici nosivosti.

 

     

    Sve u svemu, sat ima klasičan dizajn inspirisan ronilačkim modelima, brušen je na vrhu i poliran sa strane. Ušice imaju zakošene ivice, polirane, a ovo samo pokazuje da je Orient zaista obratio pažnju na detalje i završnu obradu ovog sata, uprkos njegovoj pristupačnoj ceni.

    Krunica je postavljena na četiri sata umesto standardne pozicije na tri. Osim što mu daje poseban izgled, ovo ima jednu ključnu prednost, a to je poboljšanje udobnosti prilikom nošenja. Zbog takvog položaja, kruna ne zadire u zglob kada ga nosite.

    Budući da je sat za ronjenje, naravno, ima jednosmerno rotirajući okvir. Okvir ima crni aluminijumski umetak sa skalom od 60 minuta i svetlećom tačkom postavljenom na dvanaest sati. Okvir se rotira sa 120 klikova i ima vrlo dobre zupce oko ivica kako bi se poboljšalo prianjanje i olakšalo rukovanje. Napomenuću da se okvir okreće znatno teže nego kod drugih ronilačkih satova koje sam imao na recenziji, čak i u poređenju sa drugim modelima istog brenda. Moguće da je to do datuma proizvodnje, jer nisam imao nov model u rukama, međutim, i u ovom slučaju se oseća kvalitet i potpuna izdržljivost delova koje Triton poseduje.

 

Dva Orienta – Triton i Kamasu
Levi safir ima AR premaz, te ne reflektuje svetlost kao desni

    Cifer štiti safirno staklo sa dobrom količinom antirefleksnog premaza, takođe retko viđenom karakteristikom satova nižeg cenovnog ranga.

    Odličan sat za ronjenje takođe zahteva dobru vodootpornost, a Orient Triton je vodootporan do 200 metara. To znači da sa njim možete da plivate i ronite. U stvari, sat ispunjava dva standarda, pomenuti ISO i japanski industrijski standard JIS za sat klase 1 – Diver, što znači da je definitivno pogodan za  ronjenje. JIS standard zahteva merenje vodootpornosti u statičkim uslovima, na pritisku 20% većem od naznačenog na satu. Dakle, u slučaju modela sa recenzije, to znači da je sat bio zaranjan na dubini od 240 metara, ili bolje rečeno, sat je bio u vodi u kompresoru koji je stvarao pritisak od 24 bara.

 

Cifer

 

     Prelazimo na brojčanik. Orient Triton nudi upravo ono što očekujete od ronilačkog sata. Klasičan dizajn, odlična čitljivost i jasan kontrast. Krupni markeri sata su ispunjeni izdašnim količinama luminescentnog materijala koji svetli u mraku što je ključno za ronilački sat i pomaže pri čitljivosti u uslovima slabog osvetljenja, na primer kada ste ispod površine vode. Na 3, 6, 9 i 12, markeri su trapezoidni, a ostali markeri su okrugli.

 

 

    Kazaljka sata je široka, u obliku vrha strele, a kazaljka minuta je u obliku mača. Dizajnirani su na isti način kao i markeri, sa debelim slojem luminescentne boje. Uobičajeni problem sa pristupačnim satovima je to što je osvetljenje prilično slabo i ne traje dugo, ali na ovom satu je zapravo prilično dobro.

    Čak je i minijaturna kazaljka koja prikazuje rezervu snage osvetljena. To dalje dokazuje kojiko se Orient ozbiljno potrudio oko ovog modela. Iako bi mnogi ljudi kritikovali ovu komplikaciju, koja zatrpava cifer, ne može se poreći da je veoma zgodna i korisna. 

 

    U osnovi, indikator rezerve snage je merač koji govori koliko je energije ostalo u mehanizmu. Recimo, na primer, da ćete ostaviti sat nenošen nekoliko dana. Ovo vam može poslužiti kao podsetnik da ručno namotate sat kako biste izbegli podešavanje vremena kada mu ponestane snage. Funkcionalnost je definitivno jedan od glavnih prioriteta kod ovog modela.

 

Mehanizam

 

    Orient striktno koristi svoje manufakturne mehanizme, tako da možete očekivati samo najbolje. U ovom slučaju, to je izuzetno izdržljivi kalibar 40N5A, mehanizam koji takođe pokreće model Saturation Diver i druge satove u rasponu od 1.000 dolara, uključujući i Orient Star modele. Kada je reč o brojevima, ovaj automatski kalibar ima 22 rubina, radi na frekvenciji 3 Hz ili 21.600 bph, a rezerva snage je standardnih 40 sati. 

 

 

    Što se tiče preciznosti, prijavljeno je da ima rejting od +25/-15 sekundi dnevno. U međuvremenu, neki izveštaji čak sugerišu da može dostići ocenu od +1 sekundu dnevno, što je veoma zadovoljavajuće. Sat sa testa je donekle spreman za servis, ali i posle nekoliko godina rada bez servisa i dalje zna da iznenadi sa rezultatom od +12 do +18 sekundi na dan. Ali to nije sve. 

    Kalibar 40N ima funkciju hakovanja tako da možete da sinhronizujete vreme u sekundu i može se ručno navijati. Iskreno, ove funkcije dodaju mnogo pogodnosti, ali se nisam našao u situacijama da ih često koristim.

     

Narukvica

 

    Orient Triton dolazi sa narukvicom od nerđajućeg čelika širine 22 mm. To je odlična stvar jer je ta veličina veoma česta, pa narukvicu možete lako promeniti u skladu sa vašim raspoloženjem, a poznato nam je da Orient ponekad voli da izvoljeva sa neparnim brojevima. 

    Narukvica je tipa Oyster, sa izraženijim centralnim delom, ali nema tri individualna linka, i sama artikulacija nije posebno dobra. Oseća se krutost prilikom nošenja, ali odaje sigurnost da će pouzdano držati sat na vašem zglobu u bilo kakvoj situaciji. Linkovi su povezani omraženim pin and collar sistemom... no, to nije toliko strašno kada uvežbate da ih vadite. Bitno je da budete pažljivi i ne zagubite kragnicu, kao ja više puta. Prosto ih je nemoguće pronaći u prodaji u odgovarajućoj veličini. Još bolje rešenje je odneti sat u servis, kako bi vam stručno lice skratilo dužinu za koji link.

    Neke od prednosti narukvice su to što ima produžetak za ronjenje. Fiziologija čoveka nam može objasniti zašto se zglob ponekad naduje, ali će vam produžetak omogućiti da lako prilagodite veličinu narukvice u takvim situacijama. Naravno, ronilački produžetak je prvenstveno namenjen da se sat lako stavi preko rukava ronilačkog odela, i da se tokom ronjenja lako pritegne po potrebi, kada se zglob skupi usled hladnoće i pritiska.

 

    I na kraju, za zatvaranje koristi kopču sa dva dugmeta i preklopom, koja je potpisana logoom brenda. Da zaključim, iako to nije najbolja narukvica, svakako nije najgora. Kome smeta, lako se da zameniti, jer na tržištu postoji mnogo metalnih narukvica u veličini 22 mm. Predlažem da zadržite metalnu narukvicu ako želite da sat izgleda moćnije, ali za neku laganiju letnju varijantu, gumeni kaiš je više nego dobar izbor.

 

Specifikacije

 

Prečnik kućišta: 43,4 mm

Dužina sa ušicama: 51,1 mm

Debljina kućišta: 13,5 mm  

Debljina narukvice: 22 mm

Vodootpornost: 20 bar / 200 m

Mehanizam: Automatik 40N5A

Rezerva snage: 40 sati

Težina: 210 g

Cena novog je bila: 300–350 $
Cena polovnog danas je: 400–450 $

 

     Specijalno se zahvaljujem kolegi Dejanu, ljubitelju satova, na Instagramu poznatiji kao qi.unit. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Dvostruki i trostruki mehanizmi Orienta

    Dvostruki i trostruki mehanizmi...? Kakav je to naslov i šta to treba da znači? Možda je autor teksta najzad pogubio klikere...

    Uveravam vas da nisam, i vrlo je jednostavno. To su satovi koji sadrže dva ili tri mehanizama unutar jednog kućišta, a mogu ispasti prilično fanki u dizajnerskom smilu. A Orient, kao brend koji se nikada nije ustručavao da postane fanki, definitivno je u nekoliko navrata pokušao da proizvede takve satove, sa različitim stepenom uspeha. Barem, sve do 2017. godine. 

    Otprilike tada, kada je Seiko kupio Epson, Orient je malo povukao kočnicu i, na žalost svih nas, prestao da rizikuje. Tako je to kada ozbiljniji veliki brat ima glavnu reč. No, mi, kao kupci, uvek imamo izbor kada je kupovina satova u pitanju. Niko nam ne može zabraniti da istražujemo i nabavljamo retke i zanimljive časovničarske primerke.

    Pa onda, da pogledamo šta je to Orient nekada pravio:

POČETAK

    Čudo kojim je Orient započeo ovaj trend još 2004. godine zvalo se Mecha-Trenics. Ono što je izazvalo nastanak ovakvog sata jesu poznati švajcarski i nemački satovi sa gotovo nemogućim komplikacijama na brojčaniku, originalnim i vrlo specifičnim dizajnom. Orient je želeo da učestvuje, i sam pogled na Mecha-Trenics model jasno pokazuje odakle dolazi inspiracija.

 

    Naravno, jedan mali japanski brend nije mogao da uloži ogromne količine novca u razvijanje mehanizama sa mnoštvom komplikacija, pa se rešenje prezentovalo samo od sebe – upotreba više mehanizama! 

    To je bio sat sa prečnikom kućišta od celih 50 mm, u kome su se nalazila tri nezavisna mehanička kalibra 55, što je bio prilično mali mehanizam, koji se prvenstveno koristio za ženske satove. To je bilo rešenje koje je Orient smislio kako bi napravio što manji sat... Da su koristili standardnije mehanizme, kućište bi sigurno prevazilazilo brojku od 60 mm.

 

Orient nije krio činjenicu da Mecha-Trenics ima tri mehanizma

 

    Veličinu na stranu, Mecha-Trenics zaista izgleda zanimljivo, sa jako dobrom završnom obradom cifera, markera i kazaljki, a postavka dosta podseća na neke mnogo skuplje nemačke satove, prvenstveno A. Lange & Sohne.

    Implementacija više mehanizama bila je prilično čudna, retko ko je radio ovo, mada postoji barem jedan brend za koji ste svi čuli a da je poznat po satovima sa više mehanizama – Jaeger LeCourtre model Reverso. Za razliku od JLC-a, Orient se držao tradicionalnog izgleda sata sa jednim brojčanikom. Takav pristup je naginjao ka tome da cifer sata bude pretrpan, no Orient je uradio vrlo dobar posao.

    Svaki mehanizam je pokretao jedan podbrojčanik. Jedan upravlja prvom zonom – 1st Zone, sa punim setom kazaljki za sate, minute i sekunde, kao i sa komplikacijom dana i datuma. Drugi mehanizam je pokretao drugu vremensku zonu – 2nd Zone, sa kazaljkom sata i minuta; a treća je pomerala samo kazaljku sata, predstavljajući treću zonu – 3rd Zone. Na kraju, druga i treća zona su takođe imale prozor koji prikazuje datum, što je možda suvišno, ali donekle i korisno ako se prate neke daleke vremenske zone gde se datum menja mnogo pre nego u zoni u kojoj se korisnik nalazi. Dodatni datumi nisu vizuelno upropastili sat, moram da priznam da su dizajneri uradili vrlo dobar posao za sat koji prati tri vremenske zone.

    Na kraju treba pomenuti da je Orient proizveo samo dva modela, svaki je bio ograničeno izdanje od po 999 komada. Referentna oznaka WV0011NT je imala crni brojčanik, dok je ref. WV0021NT imala beli brojčanik.

 

NASLEDNIK

 

    Možda uvidevši da je sat prečnika 50 milimetara verovatno malo veliki za prosečan zglob stanovnika Japana, a i šire, Orient se odlučio za nešto kompaktnije dimenzije naslednika. Naravno, to je značilo da će biti vrlo malo mesta za tri automatska mehanizma, pa je jedan morao da ode. Po mnogima, ovo je bio dobar potez.

 

    Godine 2013. Orient je predstavio Dual II, ovog puta u okruglom kućištu od 43 mm. Pre njega, postojeo je model jednostavno nazvan Dual, ali sa kombinacijom kvarcnih mehanizama, pa smatram da je tek druga generacija ovog modela pravi naslednih automatika sa tri mehanizma od pre. Novih satova sa tri mehanizma nije bilo do datuma pisanja ovog teksta.

    Proizvedena su četiri modela u različitim bojama. Pošteno je reći da je Dual II bio mnogo bolje dizajniran. Ne samo da je nova veličina praktičnija za nošenje, već su zanimljive funkcije i kombinacije boja davale posebnu draž.

 

    Pošto model ima dva mehanizma, brojčanik krase dva displeja, manji analogni s leve strane i veoma zanimljivi digitalni displej sa desne strane. 

    Danas, kada kažemo digitalni displej, prvo pomislimo na nešto modernije satove, ali to nije uvek tako. Digitalni prikaz vremena je postojao i mnogo pre razvitka elektronike, jer reč digital jednostavno znači da sadrži brojke. Dakle, slično kao kod modela Orient Cerak, kojeg sam kratko opisao u tekstu Neobični japanski satovi, digitalni displej pokazuje vreme bez upotrebi kazaljki, i u srži je u potpunosti mehanički. Umesto toga, vreme se prikazuje setom diskova na kojima su isprintovani brojevi, slično kao kod komplikacije prikaza datuma.

 

    Kao što se vidi na slici, prvi disk, sa najvećim brojevima, pokazuje sate, drugi minute, a na drugom kraju treći disk prikazuje datum. Sekundara je takođe tu, ali treba znati gde gledati. Centralni poklopac rotirajućih diskova ima jednu udubljenu tačku, koja se okreće i pokazuje sekunde na sitnim markerima oko sebe.

    To nije sve. Imajte na umu da se Orient neće zadovoljiti samo stiskanjem dva mehanizma i dva brojčanika u jedno kućište razumne veličine. Dodali su i unutrašnji rotirajući okvir, obeležen danima u mesecu i nedelji. To je kalendar koji uvek pokazuje tačan datum, bez obzira na godinu, samo je potrebno da poravnate dane u nedelji i datume na početku meseca, uz pomoć dodatne krunice na poziciji dva sata, i možete uživati u dnevnom kalendaru do kraja datog meseca.

    Najviše od svega, voleo bih da imam podatak da li Orient u ovom trenutku razmišlja o nekim novim modelima koji izlaze izvan okvira konzervativnog dizajna koji mnogi danas prate i da li ćemo ikada imati ovako zanimljive satove u budućnosti.

    Možda nisu za svakog, ukusi su različiti, ali lepo je imati izbor. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

VEST: Orient Mako II u novom ruhu!

    Dobre vesti iz Japana! Brend Orient je odlučio malo da osveži svoju najpristupačniju liniju ronilačkih satova – Mako. Ovaj poštovani automatski sportski sat, koji nudi zaista mnogo za svoj cenovni rang, najavljen je u dve nove boje na najnovijem prodajnom sajtu koji je ovih dana predstavio poznati japanski časovničarski brend. Novu onlajn prodavnicu možete pogledati klikom na link: Orient Watch Store.

     Mako II model zvanično se zamenjuje novijim Kamasuom, koji je ponudio neke nadogradnje u odnosu na stariji sat, te su ga prvobitno zvali i Mako III. Međutim, popularnost modela, i generalno niže cene nakon uvođenja novih satova, održala ga je u životu. Može se reći da je Mako postao kultni model, a Orient je to prepoznao i prihvatio. Zbog toga je ova vest obradovala ljubitelje brenda.

 

 

    Sada, Orient nudi dve nove reference, obe sa fume brojčanikom, što je japanski termin za postepeno potamnjivanje boje od centra ka krajevima ploče, a koji se ustalio i u engleskom jeziku. Modeli inače podsećajući na Mako II kada pogledamo oblik kućišta, kazaljke i markere, a imaju rotirajuće okvire sa većim brojevima i bojama koje se podudaraju sa brojčanikom. Rotirajući okvir zapravo podseća na one kakve imaju novi Kamasu/Ray modeli. Ono što je mnogima najinteresantnije i verovatno najvažnije, oba modela imaju safirno staklo, kao što se može videti iz specifikacija na japanskom jeziku sa slike dole.

 

Uokvireno – Materijal stakla: safirni kristal

 

    Referentni RN-AA0817L karakteriše narandžasti brojčanik sa gradijelnim prelazom u crnu boju, ili fume dial, sa rotirajućim okvirom u narandžasto-sivoj kombinaciji boja. Ref. RN-AA0816L ima lepi svetloplavi brojčanik, sa plavim i sivim okvirom. Dimenzije su uobičajene za ovu seriju satova: kućište je prečnika od 41,8 mm, ima 46,8 mm od ušica do ušica, sa narukvicama širine 22 mm.

    Primetna razlika u odnosu na klasični Mako II, osim boje rotirajućeg okvira, jeste to što nema unutrašnjeg okvira sa minutnim oznakama. Umesto toga, oznake za minute su odštampane, u meni jako zanimljivom stilu pruge, u beloj boji koja se jasno vidi na tamnoj pozadini ivice cifera.

 

    Kalibar koji pokreće ove modele je dobri poznati radni mehanizam F6922, koji se može naći u gotovo svim ronilačkim i drugim modelima brenda Orient; po principu – zašto menjati proverenu stvar?

 

    Narukvica i kopča deluje neizmenjeno. Dakle, prilično su izdržljive, ne štipaju i ne čupaju, mada deluju klimavo. Iglice su one deblje, profesionalno ronilačke, ali zadnji linkovi od presavijenog metala su zaista slabo urađeni, pa čak i na zvaničnim fotografijama se vidi da ima lufta. 

 

Ako je suditi po starijim modelima, narukvica je sasvim dovoljna i lepo izgleda, ali će je mnogi brzo zameniti nekom kvalitetnijom. Preklopna kopča, iako limena, vrlo dobro drži.

    Poklopac kućišta je solidno urađen, sa čuvenim Orient delfinima – logo koji označava namenu ovog modela. 

 

    Dizajn ovih satova je pun pogodak, ako mene pitate, ali ima jedan problem...

    Onlajn prodavnica sa linka na početku teksta prodaje satove i isporučuje ih isključivo na japansko tržište. Iako postoje brojne veb-stranice koje nude slanje domaćih japanskih proizvoda širom sveta, malo je verovatno da bi ovo trebalo da bude atraktivna ponuda, s obzirom na cenu. Ona je u startu 44.000 jena ili oko 400 evra u ovom trenutku, pa kada se tome dodaju troškovi dostave i carine, biće to mnogo za prosečnog kupca iz ovog dela sveta.

    Ipak, kako je to uvek slučaj sa Orient satovima, ova cena posle nekog vremena neće biti ni približno ovako visoka, kao što je to bio slučaj i sa modelima Kamasu i Ray. Na sivom tržištu i drugim onlajn prodavnicama Orient satovi koštaju uglavnom 100–150 evra niže, pa smatram da se i ovi satovi neće prodavati po punoj ceni. Realno je očekivati da će novi Mako II biti oko 250 do 300 eura.

    Naravno, u prodaji se nalaze i ostali modeli sličnog dizajna, o kojima sam prethodno pisao na ovom blogu. Linkove možete pronaći u nastavku:

    Recenzija modela: Orient Kamasu

    Predstavljanje novog modela: Orient Kamasu II ili pre Ray III

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Stari japanski satovi koji su postali traženi kolekcionarski primerci

    Japanska industrija satova u ovom ili onom obliku postoji više od 100 godina, ali se zaista oblikovala nakon Drugog svetskog rata. Prigodno je da za ovaj jubilarni, 100. tekst na blogu, razmotrimo neke stare kolekcionarske japanske satove.

    Sredinom pedesetih, satovi brendova kao što su Seiko ili Citizen ličili su na svoje švajcarske kolege i stoga im je nedostajao pravi dizajnerski identitet. Štaviše, Citizen je prvobitno bio osnovan u Švajcarskoj i prenet u Japan, kako bi Japanci imali dobre, pristupačne i pouzdane satove. Ovo je bio period ranog razvoja, pa čak i ako satovi nisu bili tako jedinstveni, brendovi su sticali iskustvo u pravljenju kvalitetnih satova. A onda je sve krenulo – sve zanimljiviji dizajn, mnogobrojne inovacije, bolji kvalitet izrade, pa čak i pobede u takmičenjima preciznosti.

 

Sertifikati Observatorije koje je Seiko osvojio 1967. godine
Slika iz Seiko muzeja, Ginza.

    Japanci su bili inovativni, a čak i kada nisu, pravili su zaista fantastične satove za pristojan novac. Naravno, nisu svi satovi kolekcionarski primerci. Stoga ću u ovom tekstu pomenuti kolekcionarski tražene modele, ali one koji možda nisu toliko poznati, a imali su određeni istorijski značaj i utisak.

    Sakupljanje starinskih japanskih satova je avantura u hobiju gde često osećam da nema mnogo toga da se otkrije. Međutim, kako zagrebemo površinu, otkriva se jedan novi svet, pun zanimljivih modela koji zaslužuju posebno mesto u nečijoj kolekciji.

    U tekstu će biti zastupljeni modeli tri brenda koji proizvode mehaničke satove, i mada smatram da i oni kvarcni mogu postati kolekcionarski primerci, ovde ću se zadržati samo na mehaničkim. To su satovi brendova Seiko, Citizen i Orient.

1. Seiko Astronomical Observatory Chronometer

 

    Sat koji je gotovo nemoguće pronaći!

    Godine 1968. Seiko je napravio samo 73 modela ovog zlatnog hronometra. Ne samo kućište, već i brojčanici, pa čak i kazaljke, napravljeni su od 18k zlata. Naravno da je ovo doprinelo da sat sigurno bude ukinut i da mu cena još sigurnije u budućnosti skoči do neba. Ovaj sat se retko pojavljuje na tržištu i nepoznato je koliko ih još uvek postoji. Sredinom 2010. godine jedan je prodat za 40.000 dolara, iako nije dolazio sa kutijom ili originalnim kaišem. Ako bi ovaj Seiko otišao na aukciju u odličnom originalnom stanju, verujem da bi to bio jedan od najskupljih japanskih satova svih vremena. 

    Da stvar bude još zanimljivija, Astronomical Observatory Chronometer nije bio napravljen sa namerom da bude sat za obične smrtnike.  Bio je dizajniran da pobedi Švajcarce!

 

    Seiko je tokom šezdesetih imao problema da se takmiči sa švajcarskim proizvođačima luksuznih ručnih satova, posebno u odeljenju za preciznost. U fabrisi Daini Seikosha, tim stručnjaka je otkrio da je problem Seiko sata bila magnetizovana opruga. Sat je bio vrlo dobro napravljen, ali u putu do Švajcarske, do takmičenja u preciznosti, mnogo faktora je moglo da utiče na preciznost sata – magnetizam među prvim. 

    Da bi satovi bili što precizniji kada se isporučuju u Švajcarsku radi takmičenja, Seiko je kreirao posebnu rutu za otpremu koja bi minimizirala magnetni efekat Zemlje na satove u tranzitu. Čak su napravili specijalne sanduke za transport od legure koja odbija magnetna polja! Koliko je Seiko ovo shvatao ozbiljno, svedoče razne nagrade i prva mesta koja su osvojili njihovi ultraprecizni satovi. 

 2. Citizen Glorious

 

 

 

    Kada se Citizen zainati, retko ko može da im stane na crtu. Brend je znatno manje popularan u odnosu na Seiko, ali istražujući stare satove ovog brenda, nailazio sam na razne podatke i statistiku u kojima jasno postoji dokaz kako je Citizen na svakom koraku pobedio Seiko u njihovim međusobnim bitkama. Najtanji japanski sat – Citizen Diamond Flake. Prvi japanski vodootporni sat – Citizen Parawater. Seiko je, naravno, imao Grand Seiko, najprecizniji sat na svetu, ali Citizen je imao Glorious, po mnogima model sa boljom završnom obradom, i nešto pouzdanijim mehanizmom izuzetne preciznosti.

    Brojčanik GC modela je jednostavan. Bez svetlećih materijala, bez suvišnog i beskorisnog teksta. Minimalistički i tako japanski… 

    Uglačani Citizen i GC metalni logo nalepljeni su na cifer, a crnom bojom je odštampano jednostavno: Automatic 36000. Na kraju krajeva, to je high-beat mehanizam koji ima 10 otkucaja u sekundi, te kazaljka glatko klizi po ciferu bez napora. Pokreće ga interni manufakturni kalibar 7750, pozlaćen, regulisan u 5 pozicija na nivo bolji i precizniji od današnjeg COSC-a. Citizen je garantovao i sertifikovao sat na -2/+3 sekundi na dan! 

 

Slika sa sajta Vintage Citizen Watches

   

    Završna obrada kućišta je na istom, ako ne i na višem nivou nego tadašnji GS satovi, jer su svi GC takođe bili obrađeni Sallatz mašinom. Zbog čega Glorious Citizen nema popularnost svog protivnika iz Grand Seiko radionice, pitanje je marketinga i možda nedostatka originalnosti oko imenovanja, dizajna logoa, pa čak i poklopca kućišta. Međutim, ovi satovi su izuzetno retki, veoma skupi, vrlo precizni i posle toliko godina rade i ne kvare se. Danas ova linija ne postoji, ali zna se ko je naslednik – veličanstveni Citizen Chronomaster!

 

 3. Orient Fineness

 

 

 

    Od pomenutih brendova, Orient je najmanje zanimljiv kolekcionarima, međutim, u svojoj bogatoj istoriji ima šta da ponudi. 

    Tokom šezdesetih godina, brend je pratio globalne trendove u industriji satova i kako su satovi prelazili sa praktičnih uređaja na nešto elegantnije modne dodatke, Orient je razvijao svoje dizajnerske mišiće sa nekim divljim, avangardnim dizajnom u upečatljivim bojama. U isto vreme, brend se fokusirao na tehnološki napredak u proizvodnji mehanizama. 

    Primer: Kalibar serije 3900, objavljen u kompaniji Orient, bio je u to vreme najtanji automatski mehanizam na svetu na satu sa prikazom dana i datuma, sa debljinom od samo 3,9 mm.

 

 

    Fineness automatski sat bio je jedan od najtanjih automatskih satova japanske proizvodnje nastalih između 1967. i 1974. godine, tokom perioda popularnosti jako tankih, svečanih modela. Imao je unikatan, tanji mehanizam od drugih Orient modela satova, uključujući korišćenje minijaturnih delova i minimalizovanog prostora između zupčanika. Da bi sat ostao tanji, brend je koristio jednodelnu konstrukciju kućišta bez posebnog poklopca pozadi.

    Zanimljivo rešenje kod većine modela je bio upravo prikaz komplikacija dana i datuma. Da bi se uštedelo na prostoru, bili su postavljeni tako da stoje vizuelno jedan ispod drugog, a ne jedan pored drugog. U tome pomaže činjenica da japanski naziv za dane ima samo jedan ideogram, ne širi ili duži od brojeva dana, pa je otvor za prikaz bio kvadratnog oblika. Iako postoje verzije i sa engleskim danima u nedelji, mislim da je pravi pogodak pronaći onaj koji ima kanđi.

Koji je moj izbor?

    Ovo su bili satovi koji su zaista prava retkost. Međutim, za ovaj stoti po redu tekst na blogu Samo čas, red je da vam predstavim svoj izbor sata koji bih voleo da imam u svojoj kolekciji. To je sat pomalo čudne kombinacije boja, netipičan model koji se nekako našao u središtu jednog značajnog naučno-istraživačkog poduhvata.

 

Seiko 6139 i pukovnik Poug pred poletanje,
sa satom na ruci

    Reč je, naravno, o modelu Seiko Pogue, za koji mnogi od vas čitalaca znaju. Priča je dobro poznata, i zaslužuje poseban tekst. No, ukratko:

    Početkom sedamdesetih, Nasin (NASA) astronaut pukovnik Vilijam Poug (William Pogue) postao je član posade prve američke svemirske stanicu, Skylab. Tokom testiranja, Poug nije imao pristup kosmonautskom izdanju modela Omega Speedmaster, jer oni nisu bili isporučeni astronautima sve do dana lansiranja. Kao alternativu, kupio je Seiko 6139 – prvi automatski hronograf brenda. Pougu se sat toliko dopalo da je u novembru 1973. godine, kada je došlo vreme da krene na Skajlab, spakovao svoj voljeni Seiko bez traženja odobrenja Nase. Tako je 6139 postao prvi automatski hronograf u svemiru, a nadimak je dobio upravo po pukovniku koji ga je prošvercovao gore.

    Postoji još mnogo jako zanimljivih modela japanskih satova, koji imaju istorijski značaj i priču iza sebe. Sto tekstova nije ni približno dovoljno da se svi pomenu. Zato, nastavljam istim tempom!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Neobični ali izuzetno zanimljivi: Mars Orient

    Pisati o nekim retkim i interesantnim modelima japanskih satova je uvek bilo zanimljivo, pogotovo ako tekstu prethodi jedno temeljno istraživanje. Potraga za retkim i neobičnim satovima me često navede na Orient... iz nekog razloga.

    Među raznim imenima modela i podbrendova koje je Orient koristio tokom godina, Mars Orient je bio najkraće proizvođen. Predstavljen je 1957, a proizvodnja je okončana već 1958. godine. Pa ipak, tokom svog kratkog veka, imao je šta da ponudi. 

    Mars Orient se proizvodio u više verzija, koje su se razlikovale po materijalima i dizajnu, ali najvažnije – po mehanizmu. Postojala su dva mehanizma u ponudi, sa 19 i 21 rubina. Ta razlika u dva rubina bila je dovoljna da se postave skoro kao dva različita sata, pri čemu je poslednji koštao skoro duplo više od prvog. 

    Svi Mars Orient satovi su koristili kalibar tipa T i bili su među poslednjim modelima koji su imali ovaj mehanizam. Satovi sa 19 rubina su generalno koštali oko 4.000–6.000 jena, što je u to vreme bilo otprilike isto kao vrhunski Orient Star Dynamic ili Royal Orient.

    U tih godinu dana postojanja linije Mars, Orient je izbacio na tržište dosta različitih verzija. Postojale su varijante sa kućištem od nerđajućeg čelika, sa pozlatom i, naravno, dizajn brojčanika se takođe razlikovao. Najčudnije je to što ni brendiranje nije bilo identično na svim proizvodima, jer su neki imali logo Orient Star, dok drugi nisu. Isprva sam pomislio da su Orient Star Mars Orient verzije bile one sa skupljim mehanizmom sa 21 rubinom, ali na slici iznad se jasno vidi da to nije bio slučaj. Logika brendiranja mi u ovom slučaju izmiče.

 

    

    Uglavnom, modeli sa jačim mehanizmom bili su manje uobičajeni i napravljeno je manje verzija, a svaki model je imao antišok zaštitu.  Osnovni model je koštao oko 9.000 jena, više od tada najskupljeg Royal Orienta. Razrađenija verzija, sa logom Orient Star i brojčanikom sa jedinstvenom teksturom, koštala je 9.770 jena – i ostala je najskuplji Orient u godinama koje su usledile, sve do lansiranja Grand Prix modela 1961. godine. Dakle, Mars modeli su bili top ponude, a do juče sam mislio da je to mesto bilo rezervisano za jedan Royal. Najzanimljivije je to što skoro niko nije čuo za ovu liniju satova. Cena i slabija prodaja su najverovatnije razlozi zbog čega se modeli nisu proizvodili duže, i zbog toga je Mars Orient ostao ispod radara.

 

     Da su bili top ponude, svedoči par činjenica. Originalan, pomalo smeli dizajn, završna obrada koja je podignuta na jedan izuzetno visok nivo i, naravno, mehanizam. To jeste bio stariji kalibar, međutim, na njemu je zlatnim slovima bilo ugravirano: 5 Adjust.

    Ko se malo razume, zna da ovo znači da je to bio mehanizam visoke preciznosti, regulisan u pet različitih pozicija. Mars je verovatno dugo bio nešto najbolje što je Orient mogao da proizvede.

    A danas? Koliko bi jedan ovakav sat koštao danas, pitanje je. U svakom slučaju, ovo su vrlo zanimljivi kolekcionarski primerci, koji su pomalo ostali zaboravljeni...

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Orient Flash... zašto niko ne govori o ovom satu?

    Časovničarska industrija je neistražen okean, ma koliko puta ga preplovili uzduž i popreko, uvek postoji neko unikatno ostrvo koje nas iznenadi. Pomislio bi čovek, koliko satova smo videli, što uživo, što preko slike ili videa, sigurno ne postoji ništa što nije već viđeno... a onda te iznenadi jedan Orient.

    Te 2010. godine, brend je bio zauzet izdavanjem čitave gomile modela koji su slavili 60. godišnjicu brenda. Među tim satovima, bilo je jedno prilično neobično izdanje: Fukkoku serija, model Flash.

    Naizgled obično ime, možda dato zbog sjajnog svetlucavog kristala koji krasi obod cifera ovog modela. Ako ste to pomislili, blizu ste pravog odgovora. No, tajna je u tome što ovaj model pokreće mehanizam na ručno navijanje, ali ima i bateriju! 

    I pre nego što prestanete da čitate, ne, Orient Flash nije hibrid. Baterija uopšte ne služi za pokretanje ovog sata. Za to je zadužen kalibar 48440. Stari dobri mehanizam, hiljadu puta oproban.

    Slika će vam reći sve:

 

Foto: Watch-Tanaka

     

    Sada je jasno da se baterija koristi za napajanje LED dioda koje se nalaze ispod kristala. One svetle pritiskom na dugme iznad krunice, a svetlost obeležava markere sati na brojčaniku. U prilikama potpunog mraka, ovo suptilno svetlo je dovoljno da vam pomogne da vidite tačno koliko je sati.

    Ova funkcija je tako originalna i zanimljiva, da me čudi da Orient nije nastavio proizvodnju ove serije. Imajte na umu da na kazaljkama i na markerima za sate postoji i svetlosna boja, kojima LED svetlo pomaže da se napuni. Da li je ovo najpraktičniji dress sat?

    Verovatno ne.

   Kako prenose u kompaniji Orient, slabija vodootpornost i kombinacija baterije i mehanizma na navijanje pravili su problem oko nedovoljne zaštite za bateriju i električna kola, koja su prebrzo razvijala koroziju. I tako se proizvodnja završila prilično brzo. Iako je to kasnije bilo ispravljeno, međutim, prodaja je išla slabo. Izgleda da se sat sviđao samo retkim entuzijastima i ljubiteljima brenda.

 

Foto: Watch-Tanaka

    Objavljene su dve verzije modela Flash – referenca WV0011DL, sa crnim brojčanikom, i referenca WV0021DL, sa srebrnim brojčanikom. Oba su bila prečnika 39,5 mm, dugačka 48 mm, što ih čini savršeno nosivim za većinu zglobova.

 

Fotografija preuzeta sa bloga Orient Place

 

    Još interesantnije, Orient je izdao i drugu seriju Flash satova – North Star. Pretpostavlja se da su bili namenjeni globalnim tržištima. Nisu se razlikovali samo po referentnim brojevima, već su, u stvari, bili različiti modeli – sa različitim kazaljkama i sa drugačijim printom na ciferu. North Star je ponosno stajalo na brojčaniku. 

    Nova serija je bila označena sledećim referencama: URL001DL sa tamnosivim brojčanikom; URL002DL sa zlatnim brojčanikom; i  URL003DL sa brojčanikom srebrne boje. Bili su ograničeni na 777 komada svaki i tako su postali izuzetno retki i traženi kolekcionarski modeli.

 

Fotografija preuzeta sa bloga Orient Place

    Ovi modeli nisu prvi put javnosti predstavljeni 2010. godine. Orient je bio jasan da serija Fukkoku predstavlja reizdanja starijih modela, tako da je Flash novi stari model.

    Osim veličine, stari i novi model se nisu mnogo estetski razlikovali. Sa svojih 37 milimetara, originalni Flash je izašao na tržište davne 1964. godine, a proizvodnja je nastavljena godinu dana, do 1965. godine. Osim dimenzija, jedina razlika je u printu.

 

Flash Orient iz 1964. godine

    Primećujete na fotografiji sata iz 1964. godine da umesto imena brenda i modela stoji obrnuto, Flash i Orient. Naravno, mehanizam u starom modelu je iz serije N. Prilično zaostaje po specifikacijama za 48440. Sve ostalo je identično, do dizajnerskog rešenja svetlećeg kristala.

    Sve što mogu da kažem jeste, šteta što serija Flash nije zaživela, a pronaći jedan u ispravnom stanju je jako teško. Inače, ovaj model bi bio pravi dijamant kolekcije!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩