Neobični ali izuzetno zanimljivi: Mars Orient

    Pisati o nekim retkim i interesantnim modelima japanskih satova je uvek bilo zanimljivo, pogotovo ako tekstu prethodi jedno temeljno istraživanje. Potraga za retkim i neobičnim satovima me često navede na Orient... iz nekog razloga.

    Među raznim imenima modela i podbrendova koje je Orient koristio tokom godina, Mars Orient je bio najkraće proizvođen. Predstavljen je 1957, a proizvodnja je okončana već 1958. godine. Pa ipak, tokom svog kratkog veka, imao je šta da ponudi. 

    Mars Orient se proizvodio u više verzija, koje su se razlikovale po materijalima i dizajnu, ali najvažnije – po mehanizmu. Postojala su dva mehanizma u ponudi, sa 19 i 21 rubina. Ta razlika u dva rubina bila je dovoljna da se postave skoro kao dva različita sata, pri čemu je poslednji koštao skoro duplo više od prvog. 

    Svi Mars Orient satovi su koristili kalibar tipa T i bili su među poslednjim modelima koji su imali ovaj mehanizam. Satovi sa 19 rubina su generalno koštali oko 4.000–6.000 jena, što je u to vreme bilo otprilike isto kao vrhunski Orient Star Dynamic ili Royal Orient.

    U tih godinu dana postojanja linije Mars, Orient je izbacio na tržište dosta različitih verzija. Postojale su varijante sa kućištem od nerđajućeg čelika, sa pozlatom i, naravno, dizajn brojčanika se takođe razlikovao. Najčudnije je to što ni brendiranje nije bilo identično na svim proizvodima, jer su neki imali logo Orient Star, dok drugi nisu. Isprva sam pomislio da su Orient Star Mars Orient verzije bile one sa skupljim mehanizmom sa 21 rubinom, ali na slici iznad se jasno vidi da to nije bio slučaj. Logika brendiranja mi u ovom slučaju izmiče.

 

    

    Uglavnom, modeli sa jačim mehanizmom bili su manje uobičajeni i napravljeno je manje verzija, a svaki model je imao antišok zaštitu.  Osnovni model je koštao oko 9.000 jena, više od tada najskupljeg Royal Orienta. Razrađenija verzija, sa logom Orient Star i brojčanikom sa jedinstvenom teksturom, koštala je 9.770 jena – i ostala je najskuplji Orient u godinama koje su usledile, sve do lansiranja Grand Prix modela 1961. godine. Dakle, Mars modeli su bili top ponude, a do juče sam mislio da je to mesto bilo rezervisano za jedan Royal. Najzanimljivije je to što skoro niko nije čuo za ovu liniju satova. Cena i slabija prodaja su najverovatnije razlozi zbog čega se modeli nisu proizvodili duže, i zbog toga je Mars Orient ostao ispod radara.

 

     Da su bili top ponude, svedoči par činjenica. Originalan, pomalo smeli dizajn, završna obrada koja je podignuta na jedan izuzetno visok nivo i, naravno, mehanizam. To jeste bio stariji kalibar, međutim, na njemu je zlatnim slovima bilo ugravirano: 5 Adjust.

    Ko se malo razume, zna da ovo znači da je to bio mehanizam visoke preciznosti, regulisan u pet različitih pozicija. Mars je verovatno dugo bio nešto najbolje što je Orient mogao da proizvede.

    A danas? Koliko bi jedan ovakav sat koštao danas, pitanje je. U svakom slučaju, ovo su vrlo zanimljivi kolekcionarski primerci, koji su pomalo ostali zaboravljeni...

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Analogni ili digitalni G-Shock – komparativna analiza

    

    G-Shock je napravljen da izdrži ono što vrlo mali broj satova može. Rigorozno su testirani i mnogo puta dokazani kao najizdržljiviji ručni satovi koje možete da kupite, često za vrlo pristupačnu cenu. Nema im premca u tom segmentu. Nazivati ih plastičnim igračkama je vrlo pogrešno, samo ćete pokazati izvesnu dozu neznanja, uobraženosti i snobizma. Možete da ih ne volite, mogu vam biti ružni, ali morate priznati da su mnogo više od igračke. Casio G-Shock je robustan alat.

    Pogrešno je i misliti da svaki G-Shock mora da bude pristupačan. Casio ima ogromnu gamu modela, za svakoga i svačiji džep. Za većinu modela, razlika u ceni je u dodatnoj izdržljivosti ili funkcijama, dok za neke veća cena znači malo dodatnog sjaja i ekskluzivnosti. Sada, da li je vredno toga? To je u potpunosti na vama! Da li vam je zaista potrebna čvrstina G-Shocka? Ili cenite duševni mir koji proizilazi iz te robustnosti? Onda, najverovatnije, da, razlika vredi. Inače je upitno. Ali bez obzira na sve, to su neverovatni satovi… svaka kolekcija bi trebalo da ga ima.

 

    Ljubitelji ovih radnih alata koji pokazuju vreme su pomalo podeljeni. Da li uzeti klasičniji digitalni model ili moderniji analogni? Da li su oni zaista podjednako otporni na udarce, na G silu i ostalo što upotreba može da im donese?

    Teško je reći koji je čvršći bez destruktivnog ispitivanja značajnog broja satova. Međutim, možete uzeti potraživanja Casio satova na osnovu onoga što pružaju. Naravno, analogni modeli su dovoljno izdržljivi za ono za šta će ga koristiti 99% populacije. Izdržljivost pri padu je sasvim druga tema. 

 

    Casio tvrdi da njihovi G modeli mogu da izdrže silu od 15 G kontinualno. To je mereno tokom testiranja, kada se sat stavi u centrifugalnu mašinu. Primera radi, čovek padne u nesvest na otprilike 4 ili 5 G. Takođe, proizvođač tvrdi, i testovima potvrđuje, da svi njihovi modeli mogu da izdrže pad sa 10 metara visine a da ne budu oštećeni. To se odnosi na sve modele, i analogne i digitalne.

    Ono što mnogi najčešće navode jeste činjenica da analogni satovi imaju kazaljke, koje pri udarcima mogu da ispadnu. Ne mogu sporiti da je to vrlo logično, pa sam krenuo u istraživanje.

    Casio je dobro testirao sve analogne modele, te tvrde da i oni mogu da izdrže silu od 15 G, što je otprilike ekvivalentno padu sa 10 metara visine i udarcu u tvrdu površinu. Pored toga, mehanizmi analognih G-Shock satova imaju funkciju da automatski koriguju i poravnaju kazaljke ako bi se pomerile od udarca, a potrebno je dosta da bi se te kazaljke istrgle iz ležišta. 

 

 

    Nedavno je jedan vloger testirao digitalne G-Shock modele, bacivši ih iz helikoptera na asfalt, sa visine od 10, 20, 30, 50 i 100 metara. Pad sa 10 m su preživeli svi modeli, vrlo rutinski, jer je to ono što Casio i tvrdi. Međutim, svi modeli su preživeli i pad sa 20 metara uz neka malo jača i vidljivija oštećenja. Čak i sa 30 m su neki modeli bili u koliko-toliko radnom stanju. Najveću štetu je preživeo LCD ekran sata, dok je mehanizam bio funkcionalan. Dakle, moja pretpostavka je da bi nešto slično bilo i sa analognim modelima, pri padu sa veće visine kazaljke bi verovatno otpale. Međutim, u tom slučaju, većina časovničara bi mogla da ih vrati, dok bi LCD ekran morao da se zameni. 

 

    Da ne ulazmo dalje u to koji tip G-Shock sata je bolji ili izdržljiviji, jasno je da će svaki izdržati sve što mu mnogi od nas uradimo tokom aktivnosti. Preko nekih limita propisanih fabričkom deklaracijom oba tipa se mogu oštetiti, tako da je na kraju sve u ličnim preferencama, tj. koji model vam se više sviđa.

    Smatram da je dobro imati izbora. Izdržljivost je tu, ali koji od dva tipa cifera je praktičniji? 

    Na testu imam dva modela: GA-2100-SU i DW-M5610U-1BER – poznatiji kao Zeleni Casioak i Crna Kocka.

 

    Nećemo ulaziti u detalje koji je funkcionalniji, koji je otporniji, jer svaki model u širokoj Casio ponudi ima svoje prednosti i mane. Casioak ima kućište od ugljeničnih vlakana, lakši je i tanji od bilo koje Kocke, pa time ne samo što bolje stoji na ruci, nego bi zbog te lakoće verovatno bolje izdržao pad s visine. S druge strane Kocka ima radio-kontrolu vremena, više funkcija i solarni mehanizam, pa će time duže zadržati vodootpornost, jer nema potrebe za menjanjem baterije.

    Ovde samo pokušavam da odgovorim na ono najčešće pitanje, koji od dva tipa prikaza vremena je praktičniji? Mislim da ova slika govori više od hiljadu reči...

 

    Ne samo u slučaju ova dva modela, već kod većine, kazaljke se po danu mnogo bolje vide. Ako izuzmemo preterano šarene i pomodno nakinđurene modele, G-Shock satovi sa čistijim ciferom i analognim prikazom se gotovo uvek bolje čitaju na mah. 

    Međutim, lako čitanje tačnog vremena ima i manu – teže se koriste ostale funkcije koje sat pruža i teže se vidi mali digitalni displej kod svih modela ovog tipa. Naime, G-Shock satovi, uz neke izuzetke, nemaju samo analogni displej, već ana-digitalni, tj. kombinaciju dva, kako bi i oni imali funkciju štoperice, dana, datuma, tajmera i vremenskih zona. Sve to je jako teško čitljivo zbog uštede prostora na ciferu.

    Na kraju, koji je praktičniji? Pa, ako nosite G-Shock samo kao sat, onda uzmite analogni. Ako vam treba nešto više... možete da birate.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kako je i zašto Alpinista postao legenda?

    Seiko Alpinist je jedan od legendarnih modela ovog velikog japanskog časovničarskog brenda, koji danas pripada Prospex liniji. Mnogi misle da su to isključivo profesionalni ronilački satovi, ali to nije zaista tako. Iako je Alpinista vrlo sposoban sat profesionalnih specifikacija i može da zaroni do 200 metara, on nije izrađen u stilu koji nosi oznaku Diver's.

    Prvi put predstavljen davne 1961. godine, Seiko Alpinist je bio značajna prekretnica u istoriji japanskog brenda. Bio je to prvi sportski sat ovog proizvođača. Zapravo, to je prvi japanski sportski sat ikada. Tako stoji u zvaničnom podatku o ovom modelu. Međutim, Seiko tvrdi da su još 1959. godine imali sat dizajniran specijalno za planinare, i sve one koji uživaju u ovoj veoma popularnoj aktivnosti u Japanu – Seiko Laurel, ili prvi Alpinist.

 

Originalni Seiko Laurel Alpinist,
sveti gral među kolekcionarima

  

    Dakle, biti prvi u nečemu donosi određene privilegije i popularnost među ljubiteljima satova. Udobnost i pouzdanost, takođe. Ali Alpinista nije doživeo uspeh preko noći.

    Kao i svi sjajno dizajnirani satovi, kreiran je sa svrhom na umu. Alpinista je bio spreman da izađe iz kancelarije, napolje u divljinu, u japanske planine. Trebalo je da bude čvrst, čitljiv i prijatan na zglobu. 

   Treba imati u vidu činjenicu da Seiko tada nije pravio izdržljiv sat tek tako, radi prodaje i komercijalnog uspeha firme. Nekada se to nije radilo kao danas, sa nebrojeno mnogo limitiranih i specijalnih verzija.

    Svima je poznato da je Japan ostrvska zemlja, ali preko 80% teritorije tih ostrva prekriveno je planinama. Logično je zaključiti da dobar deo stanovništva živi u planinskim regijama. Na mnogim forumima i blogovima piše da je Seiko Alpinist napravljen kao sportski sat za malo ekstremnije uslove, i to je tačno, ali ima tu još nešto, što mnogi danas zaboravljaju. Nekada, kada je Japan bio zemlja u razvoju, kada su se otvarale nove fabrike i radna mesta, carstvu je bilo jako bitno da svi dolaze na posao na vreme. Vodilo se računa da se naprave dobri i jasno obeleženi putevi, čuvene precizne železnice, izuzetno razvijena mreža pomorskih puteva sa brodovima koji stižu uvek na vreme, kao i avio-transport. Takođe je bilo bitno i da svi radnici imaju pristupačan i precizan sat. Znate kako Japanci ne vole da kasne!

    Ljudi koji žive u planinskim delovima nisu mogli da se pouzdaju u satove pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka. Prosto, teren je bio izuzetno surov za nežne ručne satove koji su se proizvodili u to vreme. Imajući u vidu tzv. Yama-otoko, ljude sa planine, Seiko je sebi posavio zadatak da napravi sat specijalno za njih. I ostalo je istorija.

 

Seiko Champion 850 Alpinist,
vredan kao suvo zlato

    Nešto kasnije, Alpinista postaje sat za sve one avanturiste koji vole da odlaze u prirodu tokom vikenda kada imaju slobodnog vremena i uživaju u pogledu sa visokih planina. Tada se ne naziva više Laurel, već Seiko Champion 850. 

    Ovaj model je proizveden 1963. godine, a već sledeće je predstavljen i Champion 850 Gold, sličan model, ali sa zlatnim kućištem i ciferom sa manje detalja. Naime, dok običan model ima sektorisan brojčanik, verzija Gold nema, a markeri su u obliku zlatnih pločica bez ikakvih numeričkih oznaka. Bila je to mnogo elegantnija verzija Alpiniste.

    I onda više od trideset godina – ništa novo...

    Najveću popularnost Alpinista dobija 1995. godine sa legendarnim dizajnom, koji svi vrlo dobro poznajemo.

 

Seiko SCVF009 sa zelenim ciferom,
poznatiji kao Red Alpinist... logično.

    Ova treća generacija originalnog dizajna je u potpunosti osvojila srca mnogih ljubitelja satova. Iza kultnog dizajna stoji sada već poznati dizajner Šigeo Sakai, koji radi u Seiku od 1975. godine. On sam verovatno nije očekivao da će njegovi Alpinisti imati takav odziv među entuzijastima. Sat je dizajnirao u tri verzije – sa bež brojčanikom – SCVF007, crnim – SCVF005 i zelenim – SCVF009, u vrlo specifičnoj nijansi. Na donjoj polovini cifera napisano je ime modela u jarkocrvenoj boji, i zbog toga je ovaj sat dobio nadimak Red Alpinist.

    Značajan element su katedralne kazaljke, korišćene u sve tri varijante. Naziv su verovatno dobile po sličnosti sa vitražima katedrala i često ih nalazimo među sportskim satovima, zahvaljujući velikom prostoru za luminescenciju, a garantuju savršenu čitljivost u mraku.

 

Crni Red Alpinist nasledio je sektorisani cifer Championa,
i imao je drugačije, bolje luminescentne markere.

    Specifičnost ove generacije je unutrašnji azimutalni rotirajući okvir, ili kompas. Sakai je okretanje ovog okvira rešio uz pomoć druge krunice na poziciji 4 sata – još jedne karakteristike koja je preživela do danas. Pored toga, sat je imao vodootpornost od 20 bara i krunu na zavrtanje.

    Za pokretanje sata korišćen je mehanizam 4S15, koji je bio relativno mali, prečnika 37 mm, ali je radio na frekvenciji od 4 Hz i imao je 25 rubina. Međutim, bio je prekomplikovan za masovnu proizvodnju, što je bio jedan od glavnih razloga zašto je proizvodnja obustavljena posle dve godine. Sat je postao još ređi i njegova cena je, logično, porasla...

 

Kvarcni Seiko Alpinist GMT,
titanijumsko kućište

    Sledeća generacija pomalo pripada zaboravljenoj istorji ove linije. Možda zato što je Seiko odlučio da u Alpinistu stavi kvarcni mehanizam. Na tržište se pojavio 2003. godine i izuzetno je redak. U stvari, Seiko Alpinist GMT Titanium Prospex High Accuracy Quartz (HAQ) SBCJ019 jedan je od najređih modela ikada napravljenih. 

    Pokretao ga je moćni 8F56 kvarcni mehanizam izuzetne preciznosti. Osim poznatih funkcija koje ima svaki Alpinista, ovaj model predugačkog imena imao je i pravu GMT funkciju, kao i Perpetual Calendar! Pored svega toga, litijumska baterija mu je trajala 10 godina a kućište i narukvica su mu bili izrađeni od titanijuma. Što bi rekli – Spec Monster.

    Postojala su tri modela  – SBCJ019, SBCJ021, i SBCJ031, sve dok Seiko nije izbacio limitiranu SSASS verziju.

 

    Napravljeno ih je samo 500. Ovaj sat je kreiran da oda počast japansko-američkom planinaru Kenu Nogučiju i fondaciji koju je on stvorio, poznatoj kao Seven Summits Actions for Sustainable Society – SSASS. Noguči je kreirao ovaj projekat kako bi podigao svest o ogromnim i rastućim gomilama smeća na planinama koje su profesionalni penjači i njihovi timovi ostavljali za sobom. Pošto su se Noguči i njegov tim popeli na sedam najviših vrhova sveta, prikupljeno je 8 tona smeća i pravilno odloženo. Takođe, Noguči je donirao 100.000 dolara porodicama šerpasa koji su poginuli u lavinama ili drugim nesrećama koje su se dogodile na Everestu. Nije ni čudo zašto je SSASS Alpinist toliko poštovan među kolekcionarima – osim što je divno izrađen i jako funkcionalan, podseća ljude na poštovanje i divljenje koje je uključeno u planinarenje. Verovatno najuočljiviji aspekt SSASS Alpiniste je nijansa plave, koja predstavlja i more i nebo.

    Tri godine kasnije, 2006. Seiko izbacuje na tržište nove modele, koji se vraćaju tradicionalnim vrednostima. Tri nova modela ponovo imaju automatske mehanizme i pripadaju čuvenoj SARB liniji.

 

SARB varijante Alpiniste;
013, 015 i 017

    Nema više stilizovanog natpisa Alpinist na brojčaniku, što je mnoge razočaralo, ali tri modela – SARB013, SARB015 i SARB017, bili su neverovatni hit.

    Modeli SARB koriste kalibar 6R15 sa 50 sati rezerve snage, Diashock sa 23 rubina i pružaju vodootpornost od 20 bara. Ova tri modela su najdugovečnija i nastavljaju da stiču popularnost zbog svoje elegancije i svestranosti. Postoji samo nekoliko suptilnih razlika između ova tri sata. Na primer, i krem i zelena verzija koriste tradicionalniji sistem kazaljki i to u zlatnoj boji, dok crna verzija ima malo moderniji izgled kazaljki u srebrnoj nijansi, koje dopunjuju intenzivnu boju. Ovaj crni model je poznat i kao Sharktooth Alpinist, zbog markera u obliku ajkulinih zuba.

Sharktooth

    Svi gorenavedeni modeli su izuzetno traženi među kolekcionarima, i najzaslužniji su za glasovitu popularnost cele serije Alpinist. Naravno, ovo nisu svi modeli iz linije Alpinist. Seiko je izbacio još nekoliko modela drugačijeg dizajna, specijalnih i limitiranih verzija, ali Laurel, Champion, Red Alpinist, SSASS i SARB su doneli slavu ovoj liniji.

    Kada je Seiko predstavio najnovije modele 2020. godine i smestio ih u okviru Prospex serije, prodavani su širom sveta u ogromnom broju primeraka. Seiko je takođe proširio gamu mnogim limitiranim modelima, kao i linijom Baby Alpinist.

    Novi Alpinist modeli su imali gotovo identičan dizajn kućišta, sa unutrašnjim rotirajućim okvirom kompasa, kao i safirno staklo, ali je mehanizam unapređen na 6R35, sa 70 sati rezerve snage. Od njih se razlijuje Baby Alpinist time što nema unutrašnji rotirajući okvir i dodatnu krunicu na 4 sata. Na ciferu stoji logo Prospex serije, koji nije baš omiljen među ljubiteljima brenda, no... šta je, tu je. 

 

Seiko Baby Alpinist

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kako se šteluje tačno vreme i datum na mehaničkim satovima?

    Deluje trivijalno. Mnogi od nas znaju kako ide postupak nameštanja kazaljki na satu, ali iznenadilo me je koliko ljudi ne vodi računa o tome. Takođe, u razgovoru sa časovničarima sam saznao da jedan od čestih kvarova, kako navode, predstavljaju oštećeni delovi mehanizma koji pokreću kazaljke, dan i datum, što se dešava usled nestručnog štelovanja sata. Da bi izbegli ovaj problem, potrebno je voditi računa o par stvari, koje će biti objašnjene u ovom tekstu.

 

Nameštanje tačnog vremena

    Osnovna funkcija sata jeste da prikazuje vreme, tako da je podešavanje vremena najbolje mesto da se započne ovaj tekst. Neki satovi nemaju dodatne funkcije datuma i dana, tako da je vreme jedina funkcija koju treba podesiti. Da biste podesili vreme u većini automatskih satova bez dodatnih komplikacija, krunicu treba izvući do kraja, jednim klikom.

 

Na nekim satovima krunica je ušrafljujuća,
pa je treba prvo odvrnuti.

    Kada je krunica u ispravnom položaju, treba je rotirati u smeru kazaljke na satu dok kazaljke ne pokažu tačno vreme. Ako ste u nedoumici, tačno vreme se može proveriti pomoću radija, televizije ili radio-kontrolisanog sata ili mobilnog telefona kako bi se osiguralo da je sat što precizniji. Ovde postoji jedan mali problem koji mnogi zanemaruju. Jedina mera predostrožnosti koja se mora preduzeti jeste da se krunica ne okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu jer ovo kretanje može da ošteti delove mehanizma nekih modela satova. Ako sumnjate kako najbolje da dovršite ovaj proces, uvek pročitajte uputstvo za upotrebu ili pitajte vašeg časovničara za savet.

    Treba voditi računa kod nekih satova, kao što je Orient, jer se kod njih kazaljke pomeraju unapred obrnutim okretanjem krunice u odnosu na Citizen, Seiko, pa i ostale časovničarske brendove iz sveta. 

Nameštanje tačnog datuma

     Ukoliko vaš sat poseduje funkciju prikaza datuma ili dana i datuma, za štelovanje je potrebno da se krunica izvuče na poziciju pre krajnje, dakle, između, ne do kraja. Ovakvi satovi, dakle, imaju dve pozicije krunice umesto jedne, kao što je slučaj kod satova bez dodatnih komplikacija.

    Zavisno od brenda, pravac okretanja krunice će menjati ili dan ili datum. Kao što je rečeno, Orient satovi su suprotni u odnosu na Seiko i Citizen, pa i analogne Casio satove. Dakle, u jednom pravcu se menja prikaz dana u nedelji, a u drugom datum u mesecu, što znači da prikaze možete menjati samo unapred. Ukoliko promašite tačan datum, morate vrteti krunicu novi krug.

     Pre nego što počnete da nameštate tačan datum – PAŽNJA!

    Nikada ne menjajte dan ili datum na satu dok je vreme na satu trenutno postavljeno između 22:00 i 02:00 časova. Na većini satova, mehanički zupčanici koji menjaju dan i datum su aktivni između tih vremena.

 

Mehanički deo koji pokreće promenu datuma
aktivira se mnogo pre ponoći

   Promena dana ili datuma tokom tog vremena može oštetiti zupčanik u vašem mehanizmu ili dovesti do trajnog oštećenja točka za datum. Ovo će zahtevati popravku ili zamenu kod iskusnog časovničara. Da biste ovo izbegli: uvek proverite da li je vreme vašeg sata podešeno na 6:30 pre nego što promenite dan ili datum. 

    Vreme od 6:30 se može smatrati bezbednom zonom, jer se na taj način izbegava vreme kada zupčanici za dan i datum mogu biti aktivni. Dalje, taj položaj je vrlo lako zapamtiti, pošto su obe kazaljke usmerene skoro pravo nadole, kao što je prikazano na slici.

 

Sigurna zona,
kada su kazaljke u donjoj polovini ciferblata

     

    Ako ste nekada i pogrešili, bez panike, neće se mehanizam tako lako oštetiti od jedne ili dve greške, ali ubuduće, nameštajte vreme pravilno i sat će vam duže trajati.

Način na koji štelujem tačno vreme i datum

    Kako bi se izbegli mehanički kvarovi osetljivih delova mehanizma, predlažem sledeći način štelovanja:

    1. Odmah na početku izvucite krunicu do kraja i okretanjem namestite kazaljke nadole, ne nužno na 6:30, ali je bitno da obe budu ispod zamišljene linije koja spaja broj 3 i 9. Dakle, donja polovina cifera.

     2. Vratite krunicu na međupoložaj i počnite da okrećete datum na jedan dan ranije. Na primer, ako je danas petak 9. septembar – FRI 9, vi vrtite dan i datum do četvrtka 8. – THU 8.

    3. Vratite krunicu na krajnju poziciju da biste ponovo naštelovali kazaljke. Vrtite ih pun krug preko indeksa od 12 sati, sve dok se datum sam ne promeni na FRI 9. Kada se datum promeni, potrebno je samo namestiti kazaljke na tačno vreme, vodeći računa da li je pre ili posle podne. Ako se datum upravo promenio, to je prepodne. Morate preći 12 sati još jednom da bi sat bio u poziciji koja prikazuje popodnevno vreme.

    4. Vratite krunicu na nultu poziciju, ili je zavrnite ako je ušrafljujuća.

    Sada vam je sat tačan i nema bojazni od oštećenja mehanizma. Ako ste tačno naštelovali vreme, u ponoć će se datum sam promeniti. Ako niste, datum će se menjati u podne, i tako ćete znati da ste pogrešili.

    I to je cela nauka. 

 

Seiko 5 SNKK87

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Svetski putnik: Seiko Sports GMT SSK001 (recenzija)

    Dugo se krilo od javnosti da Seiko sprema iznenađenje za ljubitelje brenda, ali su slike umetka rotirajućeg okvira izašle još krajem prošle godine. Mnogi su mislili da je to mod, neki su skočili pred rudu i kudili Seiko da pokušava da upadne na teritoriju onih koji proizvode modove za ovaj poznati japanski brend satova. Drugi su kritikovali zbog činjenice da dvadesetčetvoročasovni okvir nema poente kada Seiko nikada neće napraviti GMT mehanizam u pristupačnom rangu mehaničkih satova.

    Možda Seiko ipak napravi novi mehanizam?

    Dobro pamtim kako su pojedinci govorili su da se to nikad neće dogoditi, da im se to nikada neće isplatiti. I nakon pet ili šest meseci procurele su slike gotovih modela, sa dodatnom GMT kazaljkom, ali ljudi su i dalje bili skeptični.

    U aprilu mesecu, napisao sam tekst: VEST: Seiko 5 GMT, koji najavljuje ove nove modele u seriji Seiko Sports. U tom tekstu sam predvideo da će novi kalibar biti modifikacija postojećeg 4R, samo na osnovu fotografije sata. Primetio sam da model nema funkciju dana koja se okreće, logično, svakih 24 sata. Umesto toga, novi model je imao dodatnu kazaljku koja se okreće istim tempom kao izgubljena funkcija prikaza dana. Jedna komplikacija je zamenila drugu, a moja pretpostavka se pokazala tačnom. Možda zvuči jednostavno, ali u svojoj jednostavnosti ova modifikacija deluje genijalno. 

    Na kraju, kako je i bilo najavljeno, Seiko izbacuje na tržište potpuno funkcionalan GMT sat u cenovnom rangu ispod 500 evra! Naravno, među prvima sam morao da se dokopam jednog modela za sebe. Ovo je recenzija tog sata sa referentnom oznakom SSK001:

Specifikacije

 

SSK001

Dimenzije:

 

Prečnik kućišta: 42,5 mm

Dužina sa ušicama: 46 mm

Debljina kućišta: 13,6 mm  

Debljina narukvice: 22 mm

Vodootpornost: 100 m

Mehanizam: 4R34

Težina: 148g 

  

Cena: 475 EUR

Onlajn: 430 EUR

Butik: 58.000 RSD

 

    Ako postoji nešto što Seiko zna da uradi dobro, to je da nas uvek prijatno iznenadi pred ulazak u leto sa zanimljivim, novim modelom.

    Ne samo da je ovo značajno izdanje, jer Seiko proširuje liniju 5KX modela, već i zato što je to prvi Seiko GMT mehanizam u segmentu pristupačnih satova u poslednjih XY godina. Ljubitelji su godinama modifikovali svoje satove sa okvirima od 12 i 24 sata kako bi dobili približno funkcionalan GMT sat, ali sada nam je Seiko dao OEM opciju.

 

 

    Prečnik od 42,5 mm upotpunjen je kratkim razmakom između ušica od 46 mm. Samo zbog toga se sat čini mnogo manjim nego što jeste, što je jedan od razloga zašto je stari SKX bio toliko popularan. Debljina od 13,6 mm je malčice veća nego kod običnog 5KX modela, čija debljina je iznosila 13,4 mm. Na ruci stoje odlično zbog fine zakrivljenosti kućišta, pa se debljina i ne primeti.  Ništa od ovoga nije novo bilo kome ko je imao originalni SKX u svojoj kolekciji u nekom trenutku, međutim, činjenica da je Seiko spakovao novi mehanizam i GMT komplikaciju, a samo dodao 0,35 mm na visinu kućišta u odnosu na originalni ronilački sat, pomalo je neverovatna. Model SSK001 takođe ima i providni poklopac kućišta. Neko to voli, neko ne, ali eto, mehanizam može da se vidi kada se sat okrene. Dakle, i SKX, i 5KX, kao i SSK model dizajnerski izgledaju skoro isto, a dimenzije su skoro nepromenjene. Kako je Seiko to uspeo?

    Odgovor leži u opisu specifikacija sata. Mnogi brendovi uzimaju ronilački sat i pretvaraju ga u GMT, gotovo uvek žrtvujući debljinu kućišta. Pošto SSK001 ima modifikovani mehanizam koji nije postao deblji, jedino što je dodalo visinu jeste dodatna kazaljka. I to je to, jednostavan odgovor.

    Ako ste nosili 5KX ili stariji SKX, ovde nema iznenađenja. SSK se nosi baš kao i njegovi preci, a jedine dve razlike su dodatna kazaljka i drugačiji rotirajući okvir. Govoreći o umetku okvira, on ima tradicionalnu podelu hemisfera u dve boje na dan i noć, nešto što se vidi na skoro svakom GMT satu. Kod SSK001 modela imamo kombinaciju sive i crne boje, s tim što je ta siva izuzetno reflektujuća, poput ogledala, pa se često igra sa svetlom i može da prevari oko. Većinu vremena, okvir izgleda potpuno crno i s vremena na vreme ćete videti sivu donju polovinu. Taj umetak je od aluminijuma, ali preko njega stoji kristal hardlex, koji dodatno štiti boju i realno se teže grebe od samog aluminijuma. To svakako garantuje da se boja neće izguliti, a kristal stvara dodatni odsjaj, te sat izgleda mnogo bolje u prirodi nego na fotografijama.

 

    Okvir nije na klikove, već se okreće glatko, u oba pravca, što je pomoglo oko poravnanja indeksa i oznaka. Sat koji imam u ruci je netipično poravnat za jedan Seiko, i gledajući mnoge slike na netu, izgleda da su svi modeli, bar ovi prvi na tržištu, izuzetno lepo i uredno napravljeni. Nisam pronašao niti jednu manu što se tiče toga.

    Kod izgleda cifera nema iznenađenja. Naviknuti smo na odličnu preglednost. Raspored ovde je klasičan Seiko SKX. Logo i stilizovana petica, ili tačnije stilizovano slovo S koje označava ime linije Sports, prisutni su odmah ispod trouglastog markera na 12 sati, a niže, kod indeksa 6 sati, uz kurzivni natpis Automatic stoji crveni natpis GMT, koji se slaže sa bojom četvrte kazaljke. Ciferblat nema efekat radialnih zraka, već je mat crn i kao da ima blagu zrnastu teksturu, kada se gleda pod lupom.

 

    Ono što je Seiko pametno uradio a mnogi ne primećuju jeste dužina dodatne kazaljke. Moderni GMT satovi koji koriste Sellita ili ETA mehanizme moraju da se bore sa dužinom kazaljke, koja se nalazi na dnu centralne osovine. Većina satova koristi kratku GMT kazaljku uz izuzetak nekih brendova, kao npr. Monta, koja koristi savijenu kazaljku podignutu na kraju da bi mogla da pređe preko markera. Čini se da je Seiko mislio na ovo kada je dizajnirao sat. GMT kazaljka je, takođe, na dnu i markeri su neizmenjeni, ali kazaljka nije ni kratka, ni savijena. Čini se da je ceo snop malo podignut da bi se prešlo preko markera. Pametno i očigledno rešenje dosadnog problema.

    Na žalost mnogih, Seiko je odlučio da doda kiklopa na staklu. Budući da je ovo sat namenjen pilotima i svetskim putnicima koji su konstantno u pokretu, mogućnost brzog čitanja datuma, posebno ako ste prešli vremensku zonu umorni od puta, predstavlja prijatnu pomoć, pa je kiklop razumno rešenje. Kao što smo videli iz prethodnog teksta – GMT funkcija, Seiko SSK nije putnički, već kancelarijski GMT, te smatram da kiklop nije bio potreban, ali tu je, i šta da se radi. Modovi postoje.

 

    Ako ste pročitali jednu Seiko recenziju u kojoj se pominje LumiBrite, sve ste ih pročitali i ne moram da vam govorim koliko je to dobro osvetljenje. Okvir nije osvetljen, samo kazaljke i brojčanik. Ovo se može očekivati od linije Seiko Sports. Takođe, modovi i za to postoje.

     Narukvica je prijatno iznenađenje i predstavlja unapređenje u odnosu na standardne Seiko Sports metalne narukvice. Iako je kopča ona ista presovana, jako je čvrsta i znam da je sigurna i da će da traje. Mana je što je mnogo laganija u odnosu na kućište, pa se gubi neki balans na zglobu. Međutim, ostatak narukvice Jubilee stila je izuzetno lepo finiširan, ima brušene spoljne linkove, a polirane središnje. Nema pet linkova u redu, već tri, ali to nije umanjilo udobnost. Najveće unapređenje je u krajnjim linkovima. Oni su puni i precizno upakovani između ušica, pa nema lufta.

   

    Krunica je na izvlačenje, a vodootpornost je 100 m, kao i kod ostalih satova iz serije, ali to je prihvatljivo u ovom slučaju, jer ovo nije dajver. Primećujem da se krunica malo teže izvlači, što znači da je vrlo dobro pričvršćena i odaje utisak da stvarno neće lako propustiti vodu. Kad se povuče, oseti se i čuje jasan i jak klik. To ostavlja utisak sigurnosti.

    Novi Seiko mehanizmi uvek privlače pažnju na horološkoj sceni. Na kraju krajeva, to su pravi manufakturni mehanizmi, i kada probiju u pristupačni segment satova, pažnja je zagarantovana. Ovaj 4R34 ima sve što želite od 4R Seiko mehanizma. Hakovanje, ručno navijanje, rezerva snage od 42 sata i pouzdanost – pretpostavljam ovo poslednje, ali mislim da je to dobra pretpostavka. Sada Seiko predstavlja pristupačan GMT mehanizam i sve oči su uprte u njega. Jasno vam je da će već koliko sledeće godine mikrobrendovi pohrliti da naprave svoje verzije GMT satova upravo sa ovim mehanizmom.

    Crvena GMT kazaljka se nameštra vrlo prosto. Odvojena je od satne kada se krunica izvuče na prvu poziciju, ali, za razliku od skupljih GMT satova u Seiko i Grand Seiko kolekcijama, ova može da se pomera samo u jednom pravcu. To je upravo zbog toga što je ona prosto zamenila komplikaciju prikaza dana. Dakle, izvlačenjem krunice na prvu poziciju u jednom pravcu pomerate datum, a u drugom kazaljku, i ako promašite odgovarajući marker, morate napraviti pun krug. Nema nazad. I to ne predstavlja toliki problem, ali važno je napomenuti.

 

 

    Na kraju, SSK modeli su podelili ljubitelje satova. Ukratko, 475$ za Seiko Sports, koji je suštinski osnovna linija Seiko satova, naslednik veoma pristupačne Seiko 5 linije, i koji ima osnovni mehanizam, zaista je mnogo novca. U prvu grupu ljudi spadaju oni koji su se našli uvređenim da Seiko traži toliko novca. Međutim, u isto vreme Seiko nudi in house GMT sat, prelepog dizajna za manje od 500 evra! To nijedan veliki brend nije ponudio, čak ni model ispod 1000 evra. Do trenutka pisanja ovog teksta nijedan mikrobrend to nije ponudio, jer najjeftiniji koštaju preko 600 evra. Satovi sa GMT komplikacijom su skupi, a Seiko ih je upravo učinio pristupačnim. Ako izuzmemo voljene ruske Vostok GMT satove, čija dodatna kazaljka ne može da se odvoji od satne, Seiko je napravio nešto zaista novo i izvanredno. Ali, treba pomenuti Vostok, ako želite GMT sat ispod 200 evra!

    Međutim, ono što Vostok ne nudi jeste mehanizam koji će početi da koriste mnogi mikrobrendovi, od kojih će mnogi verovatno biti sličnog cenovnog ranga kao ovaj Seiko, sa istom funkcijom i najverovatnije unapređenim specifikacijama. Zbog toga je novi Seiko Sports SSK toliko velika i bitna vest. Živi bili pa videli.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

GMT funkcija – razlika između Office i Traveler GMT

    Radoznalog uma, čovek ima jaku težnju da istražuje i da otkriva nova mesta. Kako je svet postao dovoljno istražen, ta težnja se pretvorila u želju za putovanjem. U toj želji čovek je vremenom smišljao brže i praktičnije načine da stigne iz tačke A u tačku B.

    Ne tako davno, 2. maja 1952. godine, 36 ljudi se ukrcalo u avion De Havilland Comet u vlasništvu British Overseas Airways Corporation i letelo bez prestanka iz Londona za Johanesburg. Era mlaznih aviona je zvanično počela. Kao nikad do tada u istoriji čovečanstva, ljudi su mogli da prelete nepregledne okeane i mnogo vremenskih zona za samo jedan dan!

    Vremenom, ljudi su shvatili da imaju jedan problem. Pilotima koji su leteli na ovim dugim rutama bio je potreban način da prate vreme, kako lokalno, tako i vreme u mestu odakle su poleteli. Tada inženjeri u časovničarskoj kompaniji Glycene dolaze na ideju da naprave prvi sat koji može da meri više od jedne vremenske zone.

 

Glycene Airman iz 1953. godine

    Koncept srednjeg vremena po Griniču – GMT nije bio nov pedesetih godina u eri komercijalnih letova. U stvari, ideja datira iz 1884. godine, kada je međunarodna konvencija proglasila Grinič u Engleskoj kao mesto sa srednjim vremenom sa kojim bi se poredile ostale vremenske zone Zemlje. Međutim, to srednje vreme je uspostavljeno u eri sporog putovanja brodom, kada su se vremenske zone prelazile danima i nedeljama, a ne satima. Mlazni avioni su sve to promenili.

    Do 1955, izmišljen je atomski sat, a 1960. godine SAD i Velika Britanija su sinhronizovale svoje atomske radio-signale vremena u ono što će postati Univerzalno koordinisano vreme – UTC, što je suštinski zamenilo tu meridijansku liniju koja prolazi kroz Kraljevsku opservatoriju u Griniču. Ali naziv GMT se zadržao, više zbog tradicije i nostalgije.

 

Sinn Modell 856 UTC

    Razlog zbog koga neki od nas vole GMT satove nije zbog dodatne funkcije ili zbog složenosti, već zbog njegove genijalne jednostavnosti. Klasičan sat ima sekundaru, malu i veliku kazaljku, a GMT ima još jednu dodatnu, obično drugačije obojenu od ostalih. Mala kazaljka koja pokazuje sate napravi dva kruga po 12 sati tokom jednog dana. Sve što je potrebno da jedan sat bude GMT jeste jednostavno da se doda kazaljka koja je podešena da radi upola brže u odnosu na malu, i dodatnu vremensku skalu sa dvadeset četiri podeoka. Drugim rečima, kazaljka za 24 sata kruži oko brojčanika jednom dnevno umesto dvaput, njen vrh pokazuje na odgovarajući sat, ne ostavljajući zabunu oko toga da li je pre podne ili posle podne.

 

Tipovi GMT satova

 

Najraniji GMT satovi bili su jednostavne mašine – kazaljka koja pokazuje 24 sata bila je usidrena za osovinu mehanizma, tako da se, dok podešavate svoje lokalno vreme, GMT kazaljka pomera u tandemu, i stoga prati i lokalno vreme, ali na skali sa 24 podeoka. Da biste postavili drugu vremensku zonu, bilo je potrebno okrenuti rotirajući okvir. 

    Primera radi, ako putujete u zemlju koja se nalazi u vremenskoj zoni +1 u odnosu na vas, okrenućete okvir za jedan sat ulevo. Na taj način GMT kazaljka pokazuje vreme u mestu vaše destinacije.

    Danas postoje sofisticiraniji mehanizmi i oni se generalno mogu podeliti na dva tipa – Office GMT i Traveler GMT.

    Zajedničko im je to što je GMT kazaljka odovojena od male kazaljke i može se štelovati nezavisno od nje. Razlike između ova dva tipa su sledeće:

 

Office GMT

 

Seiko Sports GMT SSK001

   Ovaj tip ima GMT kazaljku koja se podešava nezavisno od drugih kazaljki. Kada izvučete krunu na prvu poziciju, rotiranjem u smeru kazaljke na satu možete da je podesite u koracima od sat vremena, na skali od 24 sata. Pomeranjem krunice na drugu poziciju, možete podesiti vreme prikazano glavnim kazaljkama sata i minuta. Dok to radite, GMT kazaljka će se pomerati zajedno sa njima kako bi uvek pokazivala tačno vreme u drugoj zoni.

    Otkud ovaj naziv?

    Za nekoga ko radi u kancelariji, ova office funkcija je savršena. Bitno vam je da pratite samo vreme na jednoj drugoj lokaciji. Retko ćete menjati vreme koje prikazuje glavne kazaljke. I tako, ako neko radi u međunarodnoj kompaniji, korisno mu je da iz svoje kancelarije prati vreme u kancelarijama predstavništava u drugim državama.

    U mom slučaju, koristim GMT za praćenje vremena u Tokiju, pa je kazaljka podešena na +8 sati. Na taj način, kad god pogledam na sat, mogu odmah da znam koliko je sati ovde i u Japanu. Međutim, to mi nije bitno zbog kancelarijskog posla, već zbog treninga, da znam kada mogu da pozovem prijatelje i učitelja iz Japana. Ljudi često koriste ovu funkciju kako bi znali kada nekoga da pozovu, i zbog toga se ovaj tip još naziva i Caller GMT.

 

Traveler GMT

 

Rolex GMT Master

  

    Često se naziva i Pravi – True GMT. Za ovaj tip funkcionalnost je malo drugačija, jer su se potrebe korisnika promenile. Oni koji traže pravi GMT nisu vezani za jedno radno mesto u kancelariji, i nije im potrebno da prate drugo vreme na jednom mestu. Oni su stalno u pokretu i potreban im je sat koji može lako da prati korak. Zato se i naziva Putnički – Traveler GMT.

    Dakle, umesto da imaju nezavisnu GMT kazaljku, oni imaju nezavisnu malu kazaljku koja pokazuje sate. Logika iza toga jeste da smo mi svi navikli da gledamo u standardne kazaljke kada određujemo koliko je sati u lokalu, pa nam ovaj tip sata omogućava da brzo i jednostavno štelujemo lokalno vreme gde god se nalazili, dok dodatna GMT kazaljka uvek stoji usidrena na kućno vreme.

    To je sat koji je kreiran imajući na umu pilote. Pošto su piloti stalno putovali između više vremenskih zona, bio im je potreban alat koji bi mogao da prikaže njihovo vreme kod kuće (ili referentno vreme, kao što je UTC/ZULU). Takođe im je bio potreban sat koji se lako može podesiti na novo lokalno vreme kada slete, bez ometanja prikazanog kućnog vremena. Imajući nezavisnu glavnu kazaljku sata, koja se može podesiti u koracima od sata, pravi GMT najbolje je zadovoljio njihove potrebe.

 

Rolex GMT Master za Pan Am pilote

    U ovom trenutku se verovatno pitate zašto se ova vrsta funkcionalnosti smatra pravom. Ima li nešto lažno u Office/Caller GMT satu? Nadimak True je zapravo zbog svoje rane popularnosti među pilotima. Zbog toga se GMT funkcionalnost modela Rolex GMT Master na mnogo načina smatra najčistijim ili najistinitijim oblikom komplikacije koja pokazuje više od jedne vremenske zone. Ovaj Rolex jeste i napravljen po zahtevu avio-kompanije Pan Am, koja je tražila dobar i pouzdan sat specifično i isključivo za svoje pilote. Čak i boje rotirajućeg okvira – plava i crvena – osim što označavaju prepodnevne i popodnevne sate, predstavljaju i boje ove avio-kompanije.

    Realno govoreći, oba tipa GMT satova poseduju funkciju pokazivanja dodatne ili više vremenskih zona. Oba su po tome pravi. Razlika je u tome koja kazaljka pokazuje koju vremensku zonu. Ono što treba imati na umu jeste da True GMT satovi imaju premijum cenu i koštaju mnogo puta više od Office GMT modela.

    Uskoro, jedan Office GMT dolazi na recenziju, i ovaj tekst je na neki način najava tog teksta. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩