I za kraj... stanje kolekcije 2025

Kažu da postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto gde biste otišli. Nakon šest godina i gotovo 200 tekstova o satovima, došlo je vreme da stavim tačku na moje blogersko putešestvije i pisanije. Odlučio sam da ovo bude moj poslednji tekst. 

Kratko i jasno, blog zahteva vreme i posvećenost koju više ne želim da kompromitujem. Radije biram da završim sada, dok još uvek osećam istu energiju, nego da dopustim da tekstovi postanu puka navika.

Ostalo je da održim tradiciju do samog kraja i objavim kolekciju satova na kraju godine. Ko je očekivao nešto više i zanimljivije za poslednji tekst... ne znam šta da kažem. 

Međutim, za sve one koji su mislili da u kolekciji imam samo japanske satove, iznenadiće se ako pročitaju tekst do kraja.

 

Japanci

Japanski satovi su stekli svetsku slavu jer su promenili pravila igre u industriji, kombinujući vrhunsku tehnologiju sa neverovatnom praktičnošću i pristupačnim cenama. Mnogi su postali kolekcionari upravo kada su kupili svoj prvi japanski sat. 

Moj prvi sat je bio Casio F-91W, mada mogu da kažem da sam postao pravi zaljubljenik kada mi je otac poklonio prvi automatski ručni sat – Seiko 5. Tako je sve to krenulo, pre mnogo godina... 

Stoga, najveći broj satova koje sam posedovao su bili japanski. Na kraju ove godine, kolekcija japanskih satova izgleda ovako:

 

Seiko

Seiko je legendaran brend, i o njemu sam pisao najviše puta na ovom blogu. Ako pogledate listu brendova s desne strane, Seiko ubedljivo vodi po broju članaka.

Svetsku popularnost je s pravom osvojio inovacijama, pobedama na observatorijama preciznosti i satovima koji su bili deo istorije. Samostalno su pokrenuli kvarcnu revoluciju, promenili svet časovničarstva iz temelja i dan danas su ključan igrač u svetu.

Idemo po godini proizvodnje. Najstariji i najelegantniji King Seiko Cal. 56! 

 

 

King Seiko 5626-7040 je stvarno delić istorije koji imam u kutiji za satove. Kultni kalibar 56, izrađivan je u Suwa postrojenju, gde su pravljeni prvi Grand Seiko modeli koji su promenili tok istorije. I na prvi pogled, King Seiko iz 1970. godine zaista ima i grand kvalitet.

Sledeći po godinama starosti je jedna fina, nasleđena Seiko Petica.

 

 

Seiko 5 serija je verovatno najpoznatija kolekcija mehaničkih satova na svetu, poznata po tome što nudi neverovatan kvalitet i izdržljivost po pristupačnoj ceni. Mnogi ljubitelji i kolekcionari satova započeli su svoj hobi upravo jednim Seiko Peticom. 

Naziv potiče od pet ključnih atributa koje je Seiko postavio kao standard 1963. godine kada je lansiran prvi model. Seiko 5 iz moje kolekcije nije toliko star, ali ima dosta godina. Napravljen 1998. godine, radi kao, pa kao sat i u odličnom je stanju vizuelno.

Međutim, meni najzanimljivija serija Seiko satova je, naravno, Alpinist.

 

 

Ok, da budem precizan, svi Alpinist modeli pripadaju liniji Prospex, ali među ljubiteljima brenda Alpinist će uvek biti zaseban. Eto, ove godine Seiko je čak i vratio naptis i logo Alpiniste na cifer novog modela.

Nemam ništa novo da dodam, glede ovog sata. I dalje je omiljen. I dalje je pravi tenk sa specifikacijama koje su i više nego dovoljne za planinsku avanturu ili sedenju u kancelariji. I dalje je najbolji sat za svaki dan.

Dok smo pod krilima Seiko korporacije, da predstavim i dva Orient časovnika koji su ostali u kolekciji svih ovih godina. 

 

Orient 

U kolekciji još od 2019. godine, kada sam čvrsto odlučio da postanem ozbiljniji kolekcionar mehaničkih satova i kada sam zapravo odlučio da pokrenem blog o satovima – Orient Envoy II

 

Trebalo mi je godinu dana da pokrenem tu priču oko bloga. Mogao sam i ranije, i na panelu sam imao par neobjavljenih tekstova, ali sam odlučio da malo sačekam, bar kada budem imao više satova u kutiji. U tom trenutku, imao sam tri: analogni Casio MTP, Citizen Eco-Drive Chronograph i Orient Envoy II sa slike.

Naravno, otvor u brojčaniku – open heart – je bilo nešto najzanimljivije za posmatrati. Tako da se dešavalo da nekoliko puta pogledam na sat, a da uopšte i ne zapamtim koliko je sati zapravo. Svima se to dešava, znam.

Posle nekoliko novih Seiko 5 satova koji nisu opstali u kolekciji, došla je moćna barakuda – Orient Kamasu. 

 

 

Za vrlo pristojan novac, negde u visini Seiko Sports modela sa kojima ga upoređuju, Orient Kamasu nudi duplo bolju vodootpornost, krunicu na ušrafljivanje i safirno staklo! Best buy, i gotova priča.

Do danas, Kamasu je ostao najnošeniji sat uz Alpinistu. Međutim, jedan drugi japanski ronilački sat mu polako krade vreme na zglobu...

 

Citizen

Citizen satovi uživaju veliku popularnost decenijama, i to s dobrim razlogom. Oni su savršen spoj japanske preciznosti, inovacije i pristupačnosti. Dosta sam i o njima pisao, o ključnim inovacijama, zanimljivim horološkim pričama i raznim zanimljivostima vezanim za njih.

Prva recenzija na ovom blogu bila je upravo za Citizen Eco-Drive, mehanizam koji je verovatno najbitniji razlog njihove slave danas. Naime, oni su usavršili tehnologiju koja omogućava satu da se napaja bilo kojim izvorom svetlosti, ne samo sunčevom.

Međutim, danas u kolekciji je stara škola, automatski mehanizam i bogata profesionalna istorija – Citizen Fugu

 

Genijalan sat sa specifikacijama koje čine jedan Promaster časovnik za upotrebu u ekstremnim situacijama. Promaster Marine NY0160-66E, kako mu glasi puno ime je sat limitiranog izdanja koji neverovatno dobro stoji na zglobu.

Sa pravom su Promaster liniju smatrali najvećom konkurencijom SKX-u. Ali, dok je SKX polako ispao iz proizvodnje, a naslednik mu izgubio hard core specifikacije, Fugu i dalje nosi Diver's oznaku sa 200 metara vodootpornosti... čak je i krunica potpisana. Klasa za sebe u pristupačnom cenovnom rangu!

 

Casio

Na kraju ostaje da pomenem i Casio. Brend koji nije započeo kao časovničarski titan, ali je definitivno to posao. U svetu kvarcne tehnologije i neuništivih digitalnih satova, jedno ime stoji ispred svih – G-Shock.

 

Najizdržljivijim satovima na planeti možete naći stotine mana, ali vrline brišu sve negativno. Ponoviću se, ali tako je, svaka kolekcija mora da ima jedan G-Shock!

 

Stranci

Nazovimo ove satove stranci, nasuprot onom Japanci. U kolekciji se trenutno nalaze dva stranca, jedan Rus i jedan Švajcarac. Oba sata su reizdanja modela koji su bili u vojnoj službi i služili specifičnoj svrsi!

Prvo ide Rus, proizveden u Nemačkoj, putovao je van Zemlje... svetski sat, jedna jedina – Strela!

 

 

Aleksej Arhipovič Leonov (30. maj 1934 – 11. oktobar 2019) bio je sovjetski i ruski kosmonaut i pilot general-major Ratnog vazduhoplovstva. Dana 18. marta 1965. godine postao je prva osoba koja je izvela svemirsku šetnju, izašavši iz kapsule tokom misije Voshod 2 u trajanju od 12 minuta i 9 sekundi. Za merenje vremena bila je zaslužena ruska Strela, hronograf Prvog časovničarskog zavoda u Moskvi, sat pravljen isključivo za pilote i kosmonaute.

Ovo što ja danas ima je naslednik tog isključivo vojnog sata. Identičnog izgleda, malo drugačijih dimenzija. 

Drugi stranac u kolekciji takođe ima bogatu vojnu istoriju – Doxa.

 

 

Doxa Army je reizdanje izuzetno retkog sata koji je proizveden krajem 1960-ih. Kako Doxa kaže, Army je bio ronilački sat koji su isključivo dobijali pripadnici švajcarske vojske, i podeljeno ih je samo oko 150 komada.

Oko toga zašto je brojčanik bež boje, vode se polemike, ali jasno je da moj vojni kačket iz mojih vojnih dana ima istu boju, pa čak i crni indeksi sata daju tu digitalnu vojnu šaru.

Meni jedino narandžaste kazaljke nemaju mnogo smisla, ali to je Doxa, i narandžasta je njihov zaštitni znak! Naravno, i moćna vodootpornost od 300m i izdržljivost koju časovnik pruža. Pravi alat.

 

Čuvene poslednje reči

Završiti blog nakon šest godina je velika stvar i težak izbor, ali to ne znači da ćete biti uskraćeni, jer ostavljam iza sebe vrednu arhivu znanja. Blog neću obrisati i uvek ćete imati prilike da pročitate sve tekstove koje sam napisao do sada. 

Na kraju, želim da se zahvalim elitnoj grupi ljudi koji su bili tu – intelektualcima koji su redovno čitali, komentarisali i delili strast prema mehanici i časovničarskoj estetici tokom ovih šest godina. Vaša pažnja je bila najvredniji kompas koji sam imao.

Iako je vreme da ovaj blog ostane u arhivi, moja fascinacija satovima se ne završava ovde, ona samo menja svoj ritam i prelazi u privatnu sferu.

Hvala vam što ste bili deo ovog bloga!

 

Poslednji srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Citizen Eco-Drive One – najtanji solarni sat na svetu

 

U svetu časovničarstva postoji jedno nezvanično takmičenje, ako mogu tako da ga nazovem. O čemu se radi? 

Lako je napraviti veliki, glomazan sat, donekle je lako napraviti i super otporan sat koji može da preživi tenk koji ga pregazi. Izuzetno je teško napraviti nešto kvalitetno, izdržljivo i precizno, a da ostane tanano. Zbog toga se mnoge časovničarske kuće trude da naprave najtanji sat na svetu!

U to ime, mnogi mehanički satovi, tanji od 2-3 milimetra dobijaju ogromnu pažnju časovničarske javnosti i kolekcionara, a generalno se ignorišu kvarcni satovi. Pa ipak, nije lako napraviti ni tanak kvarci sat, što inžinjeri Citizen korporacije mogu i da potvrde. 

 

Kako pobediti fiziku? 

Oko 2016. godine, inženjeri u kompaniji Citizen u Japanu odlučili su da moraju da naprave nešto specijalno kako bi proslavili 40 godina postojanja čuvene tehnologije Eco-Drive – kvarcni mehanizam koji radi na solarni pogon.

 

Eco-Drive tehnologija na slikovit način

 

Nisu želeli samo da objave limitirano izdanje sa novom bojom cifera, želeli su da pomere granice. Njihov cilj je bio jasan u svojoj jednostavnosti – stvoriti mehanizam sata koji je debeo tačno jedan milimetar. 

Da biste razumeli koliko je taj zahtev lud, nađite novčić od 5 dinara ili za one koji čitaju iz inostranstva, recimo novčić od 2 evra. Debljina ovih novčića je oko 2 mm! Sada zamislite kako je Eco-Drive One kalibar tanak kao pola tog novčića!! Ceo mehanizam, užurbana mikroskopska metropola zupčanika, bakarnih kalemova, ploča i, što je ključno, solarnih ćelija i baterije.

 

Eco-Drive One kalibar rastavljen u delove,
sve ovo staje u jedan milimetar debljine!

 

Inženjerski tim je odmah naleteo na zid. Standardni kvarcni elektrorotor – mali elektromotor koji okreće zupčanike – obično je napravljen u tri sloja. Kao takav ne bi stao u kućište od 1 mm. Zato su morali da konstruišu novi proizvodni proces kako bi zavarili dvoslojnu strukturu rotora, uklanjajući dragocene mikrone. 

 

Rotor koji pokreće zupčanike i kazaljke kvarcnog mehanizma,
levo je standardni a desno rotor u Eco-Drive One

 

Zatim se pojavio problem sa napajanjem. Napraviti tanak kvarcni mehanizam je komplikacija po sebi, ali trebalo je u taj jedan milimetar staviti i solarne ćelije i konvertor koji sunčevu i veštačku svetlost pretvaraju u električnu energiju. 

Morali su da shvate kako da spljošte solarni panel i punjivu energetsku ćeliju u nešto što podseća na list papira, a opet dovoljno robusno da drži energiju celu godinu u potpunom mraku!

Dobro ste pročitali, stručni tim Citzen korporacije se odlučio da rezerva snage ne bude sandardnih šest meseci, već da tanka baterija koja staje u taj tanani mehanizam može da održava rad sata čitavih godinu dana! 

 

Kalibar 8826, najtanji kvacrni mehanizam na svetu, 
sa solarnom pločom u obliku prstena kako bi se uštedelo na visini

 

Tim je uspeo da izvede nemoguće. Funkcionalan solarni mehanizam debljine tačno 1,00 mm dobio je oznaku Cal. 8826. Međutim, to je bilo samo pola posla. 

Postojao je još jedan problem. Naime, kućište sata od nerđajućeg čelika, manje više standardne konstrukcije, svedeno na dimenzije koje odgovaraju tankom kalibru 8826, nema strukturnu stabilnost. Čelik te debljine ponaša se kao aluminijumska folija.

Bio im je potreban materijal koji može da bude tanak kao papir, ali čvršći od ćelika! Inženjeri su morali da ostave tradicionalno časovničarstvo po strani i potraže pomoći stručnjaka iz industrije specijalnih materijala.

Rešenje je bio cermet – visokotehnološki kompozit koji kombinuje ekstremnu tvrdoću keramike sa otpornošću metala.

 

Tvrdoća materijala prema Vikersovoj skali
Cermet je 1500 a cementirani karbid preko neverovatnih 2000!

Citizen se tu nije zaustavio. Okrvir stakla se uz samo staklo najviše grebe tokom nošenja časovnika na ruci. Iako je cermet dosta tvrđi od čelika i teško da udarac može da ostavi traga na njegovoj površini, u Citizenu nisu želeli da rizikuju, ni malo. 

Umesto cermeta, za okvir kućišta inženjeri su koristili nešto što se naziva BTC carbide – binderless tungsten cemented carbide, ili prostije rečeno....... visokokvalitetni keramički materijal napravljen od 100% čestica volfram karbida, bez tradicionalnih metalnih veziva kao što su kobalt ili nikl! Kao što sam pominjao u nekom od prethodnih tekstova, volfram je jedan od najčvršćih materijala na zemlji, jednak safiru.

 

Cermet, safirno staklo i BTC karbid,
na mohsovoj skali tvrdoće odmah ispod dijamanta

 

BTC je materijal toliko izuzetno čvrst da se obično koristi za izradu alata za teške uslove rada koji seku druge metale u fabrikama. Na mohsovoj skali je 9 do 9.5, malo tvrđe od samog safira! To čudo je sastavni deo Eco-Drive One satova.

Čitav sat debljine je samo 2,98 mm. To je optička iluzija na zglobu. Gledano sa strane, tanji je od čelične narukvice. To je funkcionalna, izdržljiva mašina na solarni pogon koja uključuje mnoštvo sitnih  delova koji gotovo da ne zauzima fizički prostor. Sat deluje dvodimenzionalno. To ostaje najtanji analogni sat na solarni pogon ikada napravljen – visoko projektovani delić vremena koji su napravili ljudi koji su odbili da prihvate poraz i tehnološke granice. 

 

 

 

Činjenica da su Eco-Drive One satovi toliko tanki koliko jesu, ima mnogo veze sa činjenicom da je solarna ćelija u obliku prstena i može se postaviti u istu ravni kao i zupčanik koji pokreće kazaljke.

Svaki deo sata je posebno dizajniran da bude tanak ili manji kako bi zauzimao delić prostora nego što je to inače slučaj. Svaki deo je posebno dizajniran za ovaj sat, nema recikliranih delova i svaki deo je morao biti debljine manje od 1 mm. 

Motorna zavojnica je redizajnirana za Eco-Drive One, kako bi se njena debljina smanjila na manje od 1,00 mm, i postavljena je direktno u glavnu ploču. Brojčanik je od sintetičkog safira kao i sam kristal iznad cifera, debljine su od samo 0,15 mm. 

Bukvalno dlaka s glave. Iste su debljine.

 

Vešte ruke i oštro oko, i moćno uveličavajuće staklo

 

Punjiva rezervna ćelija je posebno razvijena u partnerstvu sa Hitachi Maxell, posebno za Eco-Drive One, ćelija od 3,7 volti je debljine samo 0,87 mm.

Zbog veoma strogih tolerancija, visoke preciznosti i teškoće sklapanja Citizen Eco-Drive One su zapravo ručno sastavljeni satovi. Dakle, ono da svi kvarcni satovi nemaju dušu ne drži vodu ni u ovom slučaju! 

 

Samo ručni rad, u Citizenu se nisu šalili

 

Šta ovaj sat čini inženjerskim čudom?

1. Dimenzije: Eco-Drive One je zapanjujuć kada uzmete u obzir da nije u pitanju sat sa digitalnim prikazom, već pokretna analogna mašina sa kazaljkama, zupčanicima i baterijom. Debljina celog sata je 2,98 mm. Da bih vam to vizuelno stavio u perspektivu, celo kućište sata je otprilike debelo kao dve kreditne kartice složene jedna na drugu!

2. Inženjerski izazov:  Napraviti tanak kvarcni sat je donekle lakši posao u odnosu na mehaničke satove, ali napraviti ovako tanak solarni sat nije mačji kašalj. Citizen je morao potpuno da redizajnira svoj proizvodni proces da bi to postigao.  Mnoštvo delova je redizajnirano jer su standardne komponente sata su bile predebele. Sam proces smanjenja baterije kako bi se uklopila u mehanizam od 1 mm, a da pritom zadrži rezervu snage od 12 meseci sa jednim punjenjem je bio gotovo nemoguć posao.  

3. Materijali: Rešavanje faktora savijanja materijala je skupocen proces.  Najveći rizik kod ovako tankog sata je da bi mogao da pukne ili se savije na vašem zglobu poput papira. To se ne može dogoditi sa cermetom i BTC karbidom, a i samo safirno staklo, tanko poput vlasi kose se lako lomi, ali su inženjeri i tu našli rešenje u vidu premaza Clarity, koje uz antirefleksna svojstva čini safir čvršćim.  

    

Čudo tehnike takno poput novčića – Citizen Eco-Drive One

S obzirom da najtanji mehanički satovi koštaju, eh u rangu šestocifrenih brojeva, kvarcni satovi će vam uštedeti novac. Međutim, ni oni nisu baš toliko jeftini. Cena Eco-Drive One satova je oko 2.000 evra, a polovni drže cenu, poprilično dobro. 

Da li vredi? Dobro pitanje... ali da jeste čudo tehnike i mehanike, i da je simfonija najređih materijala, to stoji.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Seiko vraća Rotocall – sat koji je leteo do zvezda

 

Seiko oživljava istoriju kroz novi-stari digitalni sat. Na prvi pogled izgleda obično, pomalo nezanimljivo za ljubitelje analognih mehaničkih satova, ali znalci znaju koju tajnu čuva ovaj model.

Oni stariji će se setiti da je Seiko u osnovi ponovio izdanje iz ranih osamdesetih – Seiko A829 Rotocall. Model koji je stekao posebnu naklonost kod astronauta zbog lakoće korišćenja dok se nose nezgrapne rukavice svemirskog odela, koje nisu bile pogodne za pritiskanje dugmića.

Dakle, još jedan svemirski Seiko? O, da! 

 

Seiko svemirac

Stari model sa referentnom oznakom A829 brzo je zaradio nadimak Rotocall zbog rotirajućeg okvira. 

Na osnovu informacija, Seiko A829, objavljen 1982. godine, prvi je široko priznat i komercijalno uspešan digitalni sat koji koristi rotirajući okvir kao primarni elektronski selektor funkcija, koji je Seiko nazvao rotary switch – rotacioni prekidač.

Upravo ta funkcija rotirajućeg okvira učinila je da model bude popularan kod pripadnika NASA agencije. Ubrzo je zaradio i nadimak Seiko Astronaut. Zasluženo. 

 

Slika nije naopako, astronaut je.
A na ruci? Seiko A829 Rotocall.

 

Mnoštvo svemirskih putnika odlučilo se da nosi Rotocall na misijama. Među njima su holandski astronaut Vubo Okels, prva majka u svemiru Ana Fišer, prvi Australijanac u svemiru Pol Dezmond Skali-Pauer, i Ulf Merbold, prvi Nemac koji je leteo za NASA-u.

Rotocall nikada nije bio standardni model za svemirske letove agencije NASA. Astronauti su sami izabrali sat, ističući funkcionalnost i korisnost modela. S tim u vezi, bio je tada, kao što i dalje jeste u svojoj novoj verziji, pravi alatni sat.

 

Seiko A829 u svojoj originalnoj verziji.

 

Ovo reizdanje je mnoge uhvatilo nespremnim, a prema komentarima raznih grupa, neki su vest primili sa negodovanjem. Za brend koji je pomogao da se definiše stil digitalnih satova sedamdesetih i osamdesetih godina, Seiko je veći deo moderne ere proveo ponašajući se kao da se to poglavlje nikada nije dogodilo. 

Sva moderna reizdanja su bili analagoni mehanički satovi koji su definisali istoriju. Kada je ovaj digitalac oživljen, mnogi ljubitelji su smatrali da je Seiko gubio vreme i novac praveći digitalni kvarcni sat. Nadam se da će ovaj tekst promeniti ovakvo mišljenje pojedinaca, jer Rotocall jeste bio deo horološke istorije!

Moderno reizdanje svemirca

Dakle, kao neko ko sa klinačkim entuzijazmom prati vesti iz astronomije, naučna otkrića astrofizike i čita istoriju svemirskih letova, postao sam veliki poklonik svemirskih satova. Nemalo puta sam pisao na tu temu.

Novo Seiko reizdanje neobičnog relikta iz 1982. godine me je prijatno iznenadio. Rotocall se vratio, i to ne kao ograničeno izdanje, već kao stalni dodatak Seiko kataloga. To je dobra vest!

 

Moderno reizdanje, gotovo identično: Seiko SMGG17, SMGG21 i SMGG19

 

Ako ste ikada koristili digitalni sat, a znam da mnogi od vas imaju G-Shock, pristiskanje sitnih i/ili uvučenih dugmića zna da bude naporno. Rešenje koje je predstavio Seiko je pametniji način da se takve stvari obave.

Glavna karakteristika ovde je osmougaoni rotirajući okvir, pri čemu je svaka strana okvira označena funkcijom: vreme, podešavanje vremena, tajmer, odbrojavanje, štoperica, dvostruko vreme, alarm i tako dalje. Koju god stranu poravnate sa oznakom mode – režim na dvanaest sati, postaje aktivna funkcija.

Dva dugmeta na pozicijama četiri i osam sati vrše podešavanje. Nema skrivenih menija, nema misteriozne logike dugog pritiska dugmeta – samo lagano okretanje i lakoća upotrebe.

 

SMGG17

 

Tržištu su predstavljena tri nova modela sa referentnim oznakama SMGG17, SMGG18 i SMGG21.

Novo kućište je identično varijanti A829-A6029, sa širinom od 37 mm, debljinom od 10,6 mm i rastojanjem od 43,5 mm od ušica do ušica. Trebalo bi da se nosi kao isti sat direktno iz doba osamdesetih. 

 

SMGG19

 

Ušice su sada brušene, mala razlika u odnosu na prethodnika, što je po meni dobrodošla promena. Vodootpornost dostiže 100 metara, još jedno pozitivno unapređenje. 

Sat dolazi sa čeličnom narukvicom, po izgledu identičnom staroj, ali je i tu model doživeo modernu promenu, pa narukvica nema šuplje, limene linkove, a endlink malo bolje prianja uz kućište sata.

 

SMGG21

 

U kutiji uz sat dobija se i dodatni nato kaiš. Mali detalj, ali cenjen – posebno zato što su astronauti neretko nosili Rotocall upravo na platnenom nato kaišu zbog sigurnosti.

Svi izbori boja su preuzeti iz originalnih referenci: SMGG17 ima crni okvir sa žutim delom; SMGG19 je crnog okvira, čija je jedna četvrt u crvenoj boji; a SMGG21 se potpuno vraća u stari stil sa svetlosivim brojčanikom, plavo-sivim okvirom i narandžastim detaljima na tekstu. Ovaj poslednji je najčešće slikan na ruci astronauta, verovatno najpre biran zbog boje uniforme.

 

Svetloplave uniforme se lepo slažu uz svetloplavi okvir
starog Seiko Rotocall modela

 

Cena je nešto što su mnogi takođe zamerili – 550 evra za digitalni sat...? Ne komentarišem cene, svaka roba ima svog kupca, i pouzdano znam da će ovaj Astronaut biti vrlo popularan u svetu, dok je za naše tržište možda preskup.

Lično, mislim da je kul što Seiko vraća deo svoje zanemarene istorije, i to bez ironije. Plavo-siva varijanta je moja omiljena i bila bi moj izbor. Bilo bi mi zanimljivo da se poigram sa funkcijom rotirajućeg okvira, pošto nikada ranije nisam imao prilike da sretnem takvu vrstu funkcije. 

 

 

Videćemo kada se sat pojavi kod nas...

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

  

Nomen est omen

 

Istorija nas je naučila da dela i karakter osobe daju vrednost imenu, a ne obrnuto. U slučaju časovničarstva, kvalitet, majstorstvo, inovacije i preciznost daju vrednost imenu brenda. 

Japanski brendovi svetu su dali pregršt tehnoloških inovacija u časovničarstvu, i neke od najpreciznijih satova današnjice. Iza svakog imena stoji istorija inovacija i precizne mehanike. Od Kintara Hatorija, koji je težio izuzetnom radu, do Kašio braće čije je romanizovano prezime simbol digitalne revolucije. Preko vizije da satovi budu za svakog građanina, sve do same srži precizne mehanike dalekog istoka... Razumevanje kako su ovi brendovi postali globalni stubovi časovničarske industrije kreće od njihovog naziva.

 

Ne pitam za tvoje ime, nego za tvoja dela 

Seneka je shvatio da ime po sebi ne znači ništa bez dela. Upravo na delu je poznat japanski brend Seiko.

 

Ime brenda je esencija onoga što brend predstavlja, a njegovo značenje je složenije od jednostavnog prevoda. Zapravo, kao prevodilac sa japanskog jezika, skoro da mi je nemoguće samo prevesti reč seiko bez dodatnih objašnjenja u fusnotama. Što me navodi da je sam naziv odlično odabran i upotrebljen. 

Lingvističko značenje:

Ime Seiko je sastavljeno od dva japanska kanđija – ideogramskih znakova koji se koriste u japanskom pismu:

• 精 (Sei): Ovaj znak znači izvrstan, precizan, minuciozan, pedantan ili prefinjen. Kada se koristi u kontekstu kvaliteta, ukazuje na nešto što je izuzetno dobro urađeno.

• 工 (Kō): Ovaj znak znači rad, izrada, zanat, majstorstvo ili inženjering. Odnosi se na proces izrade nečega.

 

Makrofotografija logoa na King Seiko modelu SPB369

  

Neki izvori navode i značenje sreća ili uspeh s tim da je to donekle pogrešno, jer se te reči drugačije pišu, iako se izgovaraju isto. Ta igra reči može da se prihvati ako se Seiko napiše latinicom, kao što to i jeste slučaj na brojčaniku njihovih satova, ali je naziv primarno fokusiran na predstavi kvaliteta i preciznosti.

Istorijsko poreklo 

Osnivač kompanije Seiko bio je Kintaro Hatori, koji je 1881. godine otvorio radnju za prodaju i popravku satova u Tokiju. Posao je cvetao, pa se Hatori odlučio na ozbiljniji korak. Godine 1892. osnovao je prvu pravu fabriku za proizvodnju satova u Japanu, nazvavši je Seikosha – Seikoša.

Zgrada Seiko kompanije u Ginzi, Tokio

Sha – 社 znači kuća, termin koji naginje značenju kompanija. Dakle, Seikosha je značila Kuća majstorske preciznosti ili Kuća izvrsnog rada... i još mnogo sličnih značenja, za koje verovatno ni Japanci sami neće znati da ih objasne i nabroje. To je originalnost koja je postala nadaleko poznata.

Prvi ručni satovi objavljeni pod brendom Seiko pušteni su u prodaju 1924. godine. Skraćenje imena kompanije iz Seikosha u samo Seiko je najverovatnije bio deo strategije za lakšu globalnu prepoznatljivost i marketing, zadržavajući suštinu originalne misije – preciznost.

Sat na kuli zgrade Seiko u Ginzi,
pogled na ulaz u zgradu sa krova 

Naziv Seiko je lingvistički bogat i u potpunosti obuhvata ideju posvećenosti kvalitetu i majstorstvu u izradi. To nije samo zvučno ime, već funkcionalni manifest koji direktno opisuje misiju brenda.

 

Ime je prvo nasledstvo 

Ime Citizen je izuzetno zanimljivo jer, za razliku od Seika, direktno koristi englesku reč, ali sa vrlo specifičnom i snažnom filozofijom koja stoji iza nje – sat za građane širom sveta.

 

The Citizen Chronomaster AQ4042-01P, makrofotografija

 

Naziv koji na engleskom znači građanin nije slučajno odabran. On odražava jasnu viziju i misiju brenda, koje sežu duboko u njihovu istoriju.

Lingvističko značenje

Citizen – građanin. Osim prostog prevedenog značenja, reč simbolizuje univerzalnost, demokratičnost, dostupnost i ideju da su kvalitetni proizvodi namenjeni svakom pojedincu u društvu, bez obzira na društveni status.

Istorijsko poreklo i krštenje

Istorija naziva počinje mnogo pre nego što je kompanija zvanično usvojila to ime. Jedna ličnost modernih shvatanja – Kamekići Jamazaki, uvideo je da su organizacija posla i preciznost ključni u razvitku Japana početkom XX veka. Međutim, satovi su bili preskupi, pogotovo za običnog radnika, tj. za prosečnog građanina.

Upravo je Kamekići Jamazaki davne 1918. godine u Tokiju osnovao Institut za istraživanje satova Shokosha, preteču kompanije koju danas poznajemo kao Citizen Watch. 

Ključni trenutak dogodio se 1924. godine kada je Institut proizveo prvi džepni sat koji je nazvan Citizen.

 

Prvi sat sa nazivom Citizen, predstavljen 1924. godine.

 

Naziv je zvanično predložio oblasni gospodar Šinpei Goto, ujedno i tadašnji gradonačelnik Tokija, koji je bio prijatelj osnivača Jamazakija. Prvi Citizen sat ikada poklonjen je japanskom princu regentu, kasnije caru Hirohitu, što je bio veliki događaj za brend. To je nešto što se ne pominje mnogo danas, kada znamo da je upravo car Hirohito uvukao Japan u Drugi svetski rat, priklonivši se pogrešnoj strani.

Gradonačelnik Goto je izjavio da se nada da će satovi biti popularni u građanstvu i da će doprineti boljem životu građana, i to ne samo u Japanu, nego u celom svetu. Zbog toga je i predložio da novi naziv bude na engleskom jeziku. Ova izjava je postala credo kompanije.

Inspirisana tim idealima i uspehom džepnog sata, kompanija je zvanično preimenovana u Citizen Watch Co., Ltd. 1930. godine.

 

Moderno reizdanje prvog Citizen sata, proizvedeno 2024. godine,
povodom stogodišnjice od prvog modela.

 

Filozofija kompanije – Bolje počinje sada

Naziv Citizen je postao stub celokupne strategije brenda, sa fokusom na demokratizaciju tehnologije. Za razliku od mnogih švajcarskih luksuznih brendova, koji su bili nedostupni širokim masama, Citizen je želeo da ponudi visok kvalitet i preciznost po ceni koju svaki građanin može da priušti.

Korišćenje univerzalne engleske reči za ime brenda odmah je signaliziralo globalnu ambiciju. Naziv naglašava posvećenost brenda tome da tehnologiju i preciznost učini dostupnom masama, a ne samo eliti.

 

Upoznaj samog sebe 

Naziv Orient je izrazito geografski i simboličan. On označava Istok, ali je izabran sa jasnom namerom da se signalizira proširenje i globalna ambicija brenda, kako na istoku tako i na zapadu.

 

Orient Tonneau ESAC-Q0, makrofotografija

 

Lingvističko i simboličko značenje

Latinska reč oriens znači izlazeći, označavajući deo sveta odakle Sunce izlazi – istok. Za Japan, kao zemlju izlazećeg Sunca, ovaj naziv ima dubok simbolički značaj. Simbolizuje početak, novi dan, vitalnost i izvor svetlosti.

Ime je odabrano u periodu posleratne obnove, nakon 1950. godine, kada su mnoge japanske kompanije aktivno tražile međunarodno priznanje. Korišćenje reči koja je razumljiva na Zapadu omogućilo je brendu da se odmah pozicionira kao globalni igrač.

Istorijsko poreklo

Koreni brenda Orient sežu duboko u prošlost, daleko pre zvaničnog osnivanja kompanije. Zbog toga se često navode dve godine osnivanja, a ja kao ljubitelj brenda uglavnom navodim 1901. godinu, kada je Shogoro Yoshida – Šogoro Jošida, osnivač brenda, otvario prodavnicu satova u Tokiju pod nazivom Yoshida Tokei-ten – Prodavnica satova Jošida. 

Stoga, po meni, Orient ima tradiciju dugu preko 120 godina; međutim, u to vreme Jošida se nije bavio proizvodnjom satova, već prodajom uvezenih džepnih satova, kao i nekih rezervnih delova.  

Tek 1920. godine Jošida osniva firmu Toyo Tokei i počinje proizvodnju prvo stonih, a kasnije, 1934. godine, i ručnih satova.

 

Prvi Orient iz 1950. godine
i prvi sat premijum linije Orient Star iz 1951. godine

Nakon prekida rada zbog teške posleratne ekonomije, uništena kompanija se renovirala i rekonstruisala i 1950. godine promenila naziv u Orient Watch Co., Ltd. Iste godine lansirali su i svoj prvi Orient model, a 1951. godine Orient Star – premijum liniju koja i danas postoji.

Zbog cele situacije sa Drugim svetskim ratom i zbog uništenja kompanije Toyo Tokei, ponovno osnivanje pod novim nazivom 1951. godine uzima se kao početak rada kompanije Orient.

 

Orient Star logo tokom godina

 

Ime ne krasi čoveka, nego čovek ime

Naziv Casio je najjednostavniji za dešifrovanje, međutim, veliki broj ljudi uopšte ne zna šta taj naziv znači. Odgovor je jednostavan i to je svojevrsno svedočanstvo porodične sloge i vizije.

Lingvističko značenje

Casio nema direktno značenje na japanskom jeziku. To je pojednostavljeno fonetsko prilagođavanje pisanja porodičnog imena osnivača kompanije Kashio – Kašio. Bili su to Tadao, Tošio, Kazuo i  Jukio Kašio, koji su 1946. godine osnovali ovu kompaniju.

 

Braća Kašio ispred zgrade kompanije

 

Istorijsko poreklo i inovacija

Originalni naziv kompanije je bio Kashio Seisakujo – Proizvodna kompanija Kašio. Ideja nije bila da se proizvode satovi... bar ne u početku. Akcenat je bio na modernizaciji i tehnološkom razvoju posleratnog Japana. Kompanija je započela sa izradom tehnoloških uređaja, na prvom mestu električnih kalkulatora. Njihove ambicije su uvek bile vezane za elektronske inovacije.

Kada je kompanija 1957. godine objavila svoj prvi potpuno elektronski kompaktni kalkulator – model 14-A, shvatili su da moraju da olakšaju izgovor svog imena na globalnom tržištu, prvenstveno na engleskom.

 

Prvi elektronski kalkulator i braća Kašio

 

Prezime Kashio je romanizovano u Casio, jer je ta verzija imala moderniji zvuk i bila je lakša za izgovor i prepoznavanje među stranim kupcima, iako ne vidim razloga da Kašio bude prekomplikovano izgovoriti na bilo kom jeziku...

Filozofija Casio brenda je uvek bila vezana za funkcionalnost i inovacije. To se vidi u njihovim satovima, čiji su se prvi modeli pojavili sedamdesetih – od prvog digitalnog sata sa kalendarom, preko satova sa kalkulatorom, do neuništive serije G-Shock. 

 

Prvi Casio sat, Casiotron B, predstavljen 1974. godine.

 

Naziv Casio je postao sinonim za tehnologiju i izdržljivost, a ne samo za tradiciju izrade preciznih kvarcnih satova.

 

Nomen est omen – Ime je znak

Četiri imena, četiri priče, jedno nasleđe – preciznost. Seiko, Citizen, Casio i Orient predstavljaju kvintesenciju japanskog časovničarstva, a njihovi nazivi nisu samo etikete.

Oni su manifesti preciznosti izrade i predanosti radu!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Grand Seiko UFA: kalibar stvoren da obara rekorde, sat stvoren da obara s nogu

 

Retko se dešava da su komponente nekog novog sata veća vest od samog tog noviteta. Kada je Grand Seiko ove godine objavio modele sa referentnim oznakama SLGB001 i SLGB003, to se upravo i dogodilo.

Kao i uvek, GS je napravio odlične satove, lepe završne obrade. Pažnja posvećena detaljima je maksimalna. Brojčanici su predivni, sa unikatnom teksturom, onako kako samo Grand Seiko može da uradi, i, na papiru, imaju sve što očekujemo od izdanja ovog brenda. 

 

Grand Seiko modeli SLGB001 i SLGB003

 

Da ne bismo ostali totalno ravnodušni pred uvek izvrsnim GS satovima, brend se potrudio da nas probudi i iznenadi. Uočićete oznaku za koju brend kaže da predstavlja mehanizam koji je oborio svetski rekord u mehaničkoj tačnosti! Sada su sve oči uprte u ta tri slova na ciferu – UFA.

 

Ultra Fine Accuracy  

Akronimi su praktične skraćenice, nastale od prvih slova ili slogova reči u nekoj složenoj frazi ili nazivu, koja se čita kao jedna reč, pa time imaju jasno značenje, koje ljudi ponekad uzmu zdravo za gotovo. Kada se govori o Grand Seiko satovima, brend ima dosta akronima, ali se gotovo nikad ne uzimaju olako i dugo se pamte.

Na primer, 44GS se odnosi na jedan od najvažnijih modela ikada, sat koji je pokrenuo celu priču oko gramatike dizajna, čemu teže svi kasniji modeli do danas. 

Akronim VFA takođe ima svoj značaj u časovničarskoj istoriji i primetićete sličnost sa oznakom novih modela. Skraćenica od Very Fine Adjusted – veoma fino podešeno – prvi put je korišćena 1969. godine. 

 

Grand Seiko Hi-Beat 36000 SBGH265 iz 2018. godine;
VFA postoji i danas, model nastao povodom 20. godišnjice kalibra 9S

 

Skraćenica je definisala Grand Seiko sat koji je podešavan tako precizno i, jelte, fino, da je postigao zapanjujuću preciznost od ±1 minut na mesečnom nivou ili, ako sve dodamo i oduzmemo, ±2 sekunde na dan, što je impresivno i danas, a da ne govorimo o 1969. godini!

Dolazimo do akronima UFA, što je skraćenica od Ultra Fine Accuracy – ultra fina preciznost – koji najavljuju mehanizam nove generacije, kalibar 9RB2. 

 

 

Reč je o poznatoj Spring Drive tehnologiji, koja, kao što mnogi znaju, standardno radi u okviru oko ±15 sekundi na mesec dana. Impresivna preciznost je postignuta frekvencijom kvarcnog kristala, dok je snaga za rad mehanizma dobijena glavnom oprugom, kao kod mehaničkih satova. Dakle, to je svojevrstan hibrid, koji ipak nije bio precizan kao čistokrvni kvarcni mehanizam... tj. do sada!

Novi kalibar 9RB2 – UFA je devet puta precizniji od kalibra 9R86 – sledećeg najtačnijeg Grand Seiko mehanizma danas.

 

Kalibar 9RB2 u punom svetlu, ponosno pokazuje
indikator rezerve snage na poleđini

Kalibar 9RB2 sa oznakom UFA je na vrhu liste kada je u pitanju preciznost. Generacija mehanizama 9R6 bila je sposobna za ±15 sekundi mesečno. Kalibar 9RA5 predstavljen 2020. godine je nadogradio mesečnu tačnost na ±10 sekundi mesečno.

Novi UFA kalibar 9RB2 pomera granicu na impresivnih ±3 sekunde mesečno ili ±20 sekundi godišnje, tačnost koju mnogi čisto mehanički satovi ne mogu ni da dostignu na dnevnoj bazi.

 

Pogled sa zadnje strane sata, kroz poklopac kućišta
koji je prekriven safirnim staklom sa AR premazom

 

Pored svega toga, mehanizam ima solidnu rezervu snage od 72 sata i kompaktnu veličinu od 30 mm sa 5,02 mm. Po meni, ovo je najimpresivniji mehanizam koji je izašao ove godine, računajući sve časovničarske industrije sveta.

Kao što je pomenuto, mehanizam koristi kvarcni oscilator, ali ovoga puta uparen sa novim integrisanim kolom sa termokompenzacijom, programiranom za svaki sat i pojedinačni oscilator. Oni su vakuumski zapečaćeni kako bi se minimizirale temperaturne razlike i zaštitili od spoljnih faktora kao što su vlažnost, statički elektricitet i svetlost, obezbeđujući precizno podešavanje temperature i stabilne performanse. 

 

Regulacioni prekidač za fino podešavanje kalibra 
vidi se u gornjem delu mehanizma, označen sa plus i minus

 

I, po prvi put za Spring Drive, mehanizam ima regulacioni prekidač koji se može koristiti tokom postprodajnog servisa kako bi se ispravile eventualna odstupanja u tačnosti. 

 

Najnovije izdanje

Kombinacijom kućišta od brilijantnog čelika – Ever-Brilliant Steel, fume ljubičastog brojčanika, koji postepeno tamni ka ivicama, neospornu vizuelnu privlačnost teksture ciferblata i mehaničku preciznost UFA kalibra, Grand Seiko je dobio ubitačnu kombinaciju, koju je označio referentnom oznakom SLGB005. 

 

Grand Seiko SLGB005 sa brilijantnim čeličnim kućištem,
i suptilno ljubičastim brojčanikom

 

Dugo mi je trebalo da uočim da prosto zaratsu poliranje nije jedino što ističe Grand Seiko satove. Jeste, savršenstvo linija i površina zaratsu tehnike svakako doprinose vau efektu, ali imao sam u rukama razne Orient Star satove polirane istom tehnikom koji se nisu tako presijavali, nisu zračili do te mere kao GS.

 

Sjajna tekstura i duboka tamna ljubičasta boja

 

Odgovor je u tipu čelika koji se koristi. Ever-Brilliant Steel je patentirana legura nerđajućeg čelika otporna na koroziju koju je razvio Grand Seiko, sa prepoznatljivom blistavobelom nijansom, nalik na platinu. Ima ekvivalentni broj otpornosti na koroziju – PREN – koji je 1,7 puta veći od konvencionalnog nerđajućeg čelika za vrhunske satove, što ga čini veoma rezistentnim na koroziju, a dodatno je i otporniji na grebanje. 

Elegantno kućište je prečnika 37 mm i dužine 44,3 mm. Debljina od samo 11,4 mm je poboljšanje u poređenju sa mnogim drugim GS satovima, čak i kada je reč o Spring Drive modelima.

 

Zaracu poliranje i na kazaljkama i indeksima

 

Glavna tema razgovora o ovom satu je i sam brojčanik, sa gradijentom ljubičaste boje preko fine teksture. Boja je suptilna, dosta tamna, što će sat činiti detaljem u elegantnoj odevnoj kombinaciji koji ne privlači prekomerno pažnju. Svi elementi brojčanika su ovde srebrne boje, sa smelim kazaljkama i žlebljenim satnim markerima, tipičnim za kolekciju Evolution 9, kojoj model pripada.

Kao što možete očekivati, narukvica ovog novog ljubičastog limitiranog izdanja odgovara materijalu kućišta.

 

Kopča sa zlatnom pločicom GS, nažalost nema mikropodešavanja

 

Na preklopnoj kopči stoji zlatna pločica sa GS logoom. Kvalitet završne obrade narukvice je identičan onom na kućištu i nema odskakanja nijanse i boje između tih komponenti.

Ostaje blago razočaranje što i ovaj Evolution 9 model nema istu kopču kao model SLGB001 – od titanijuma sa mikropodešavanjima.

 

Kopča od titanijuma modela SLGB001
sa kompleksnim sistemom mikropodešavanja

 

Grand Seiko nas je navikao na izuzetno zanimljive i lepe brojčanike, toliko da su mnogi počeli da ignorišu taj aspekt. Usputno se pominje u recenzijama. 

Grand Seiko nas je navikao i na inovacije. Čini mi se da je to jedini brend koji predstavlja nešto novo u polju inovacija mehanizama i preciznosti, a opet, mnogi ljubitelji satova i to zanemaruju.

Pa ipak, drago mi je da se inovacije nastavljaju. Granice preciznosti mehanizama se konstantno pomeraju, a na samom vrhu tabele stoji oznaka GS. 

  

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩